За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вести, 22.10.2021, Велики научни скуп у Скопљу: 700 година од смрти краља Милутина
У част обележавања 700 година од смрти српског краља Стефана Уроша II Милутина Немањића, у Скопљу се од 24. до 26. октобра одржава међународни научни скуп “Краљ Милутин и доба Палеолога: Историја, књижевност, културно наслеђе” на коме ће бити представљено око 78 научних радова. Под благословом Синода СПЦ, домаћин и…
Политика, 20.10.2021, Осам деценија од крвавог пира у Шумарицама
За само три дана, од 19. до 21. октобра 1941. године, у Крагујевцу и околним селима стрељано је око 2.800 људи, међу њима и 300 ђака, а најмлађи Драгиша Николић имао је непуних 12 година. – „За целу Србију створити застрашујући пример који мора погодити целокупно становништво”, речи су злогласног…
Политика, 18.10.2021, Саво Штрбац: Хрватски Закон о ратним цивилним жртвама
Од када је Хрватски сабор у јулу ове године усвојио Закон о цивиним страдалницима из Домовинског рата, канцеларијама „Веритаса“ у Београду и Бања Луци свакодневно се обраћају Срби из Хрватске и бивше РСК с питањем да ли се одредбе овог закона односе и на њих. Ради илустрације наводим неколико примера:…
Светигора.com, 17.10.2021, Генерал италијанске војске: Лично сам видио раскопане српске гробове и разбацане кости
Генерал италијанске војске Лерарио Козимо, који је био љекар у саставу Кфора на Косову и Метохији, у ауторском тексту за Вечерње новости, описао је оно што је видио на градском гробљу у Пећи код села Бело Поље, а то, како је навео, никада није замишљао да ће видети. Никада нећу…
Глас Српске, РТРС, Срна, 17.10.2021, Навршило се 30 година од ликвидације Срба у Госпићу и околини
Навршило се 30 година од када је у Госпићу и околним мјестима, у јесен 1991. године, Хрватска војска и полиција, углавном под маскама, одводила српске цивиле из њихових кућа и станова и ликвидирала их на разне начине и на више мјеста, саопштено је из Документационо-информативног центра Веритас. Ликвидирани су углавном…
РТРС, 16.10.2021, Изрониле зидине српског манастира Драговић из 1395. [Фото]
Книн – Камени зидови старог православног манастира Драговић из 1395. године, двадесетак километара од Книна, који је половином прошлог вијека потопљен због изградње хидроелекране, ових дана извирили су из акумулационог језера Перућа због ниског водостаја. Манастир Драговић из 1395. године потопљен је 1958. због градње акумулационог језера и хидроелектране, а…
Не заборављамо – Памтимо
РТРС, 1.7.2023, На Велебиту служен парастос за јадовничке жртве
Код Шаранове јаме на Велебиту данас је служен парастос и положено цвијећа поводом обиљежавања Дана сјећања на Јадовно 1941. године када је у комплексу усташких логора смрти Госпић-Јадовно-Паг за вријеме Независне Државе Хрватске на најсвирепији начин убијено више од 38.000 Срба и скоро 2.000 Јевреја.
Молитвено окупљање на Велебиту 14. годину заредом организовало је Удружење "Јадовно 1941" из Бањалуке, уз благослов Његовог преосвештенства епископа горњокарловачког Герасима.
Помен су служили свештеници Епархије горњокарловачке уз присутво великог броја потомака жртава усташких злочина.
[...]
Српско војничко гробље у Тијеу: Крст на вечној стражи
Вечерње новости | Горан Чворовић | 06. јул 2014.
Многи су кости оставили овде, не знајући ни где је та Француска, о којој су, исцепаних опанака с водом до колена у плитким рововима, толико слушали од својих егзотичних и витешких сабораца
ЖИВОЈИН Аврамовић, Милоје Петровић, Јордан Костић, Драги Добросављевић, Атанасије Тасић, Трајанко Стојановић, Драгољуб Петровић, Тодор Стевановић, Милорад Митић, Десимир Алексић, Алекса Савић, Живадин Живковић, Лазар Лазаревић, Милутин Максимовић, Видан Радосављевић. И многи други. Постројени на вечитој, каменој стражи.
Српско војничко гробље у Тије[...]
РТРС, 15.4.2018, Доња Градина - Дан сјећања на жртве усташког злочина геноцида
У Спомен-подручју Доња Градина обиљежен је Дан сјећања на жртве усташког злочина - геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту, Доњој Градини. Обиљежавању Дана сјећања присуствовали су предсједник Српске Милорад Додик, премијерка Жељка Цвијановић и предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић.
Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је да је концентрациони логор Јасеновац био државни пројекат Независне Државе Хрватске /НДХ/ за који никада нико није одговарао и који и данас нема своју званичну категоризацију као геноцид на Србима, Је[...]
РТВ, Танјуг, 30.10.2021, Веритас подсећа: Годишњица хрватског напада на Билогору
Невладина организација "Веритас" подсетила је данас да је 31. октобра 1991. године, нападом на припаднике Територијалне одбране Грубишно поље, започела акција хрватске паравојске под кодним називом "Откос-10", која је имала за циљ ликвидирати или протерати Србе са подручја источне Билогоре, смештеног на северозападу Хрватске, у троуглу између Бјеловара, Дарувара и Вировитице.
Народ источне Билогоре, оценивши да малобројне српске снаге неће моћи дуго издржати притисак преко шест пута бројнијих хрватских формација, а поучен историјским искуством из Другог светског рата, када су их усташе одво[...]
Спутњик, 7.10.2019, Напред у славу! Говор којим се брани Београд – за сва времена
На данашњи дан, 1915. године, мајор Драгутин Гавриловић одржао је легендарни говор браниоцима Београда.
Београд је током Првог светског рата био не само једна од ретких престоница (уз Брисел и Луксембург) која је била окупирана, већ је био и прва жртва тог рата, јер прве аустроугарске операције, на дан када је рат објављен, почеле су бомбардовањем тадашње и садашње српске престонице.
Налазећи се на граници, око Београда су се непрестано водиле борбе, током Колубарске битке на кратко је допао у посед непријатеља, а најтежи период преживео је почетком октобра 1915. године, када су Аустроуг[...]
