За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Стање ствари, 19. 5. 2022, Душан Илић: Не дамо светиње или их поклањамо (случај македонског црквеног питања)
Поставља се питање мотива српских великодостојника да раде на укидању сопствене црквене надлежности на исконској српској територији Дефинитивно је дошло до измирења Српске православне цркве и „Македонске православне цркве“. Овај процес je крунисан служењем литургије помирења коју ће заједно предводити патријарх српски Порфирије и архиепископ македонски Стефан. Овај текст ће…
Политика, 17. 5. 2022, Опустела 163 српска насеља у Федерацији БиХ
Према попису из 1991, на подручју Бугојна било је 21 већински српско насеље, а данас у њима Срба, практично, више нема, што је показао и попис из 2013. године Сарајево – У 163 насеља на подручју данашње Федерације БиХ (ФБиХ), у којима је пре рата живело око 8.000 Срба, станује…
Политика, 16. 5. 2022, Навршило се 30 година од страдања Срба у Пофалићима
САРАЈЕВО – Данас се навршава 30 година од злочина над Србима у сарајевском насељу Пофалићи, када су припадници муслиманске тзв. Армије БиХ за два дана убили око 200 особа и спалили њихове домове. Нико од познатих починилаца и наредбодаваца овог злочина није одговарао пред судом, иако је Министарство унутрашњих послова…
РТРС, Срна, 15. 5. 2022, Брођани се сјећају првог прогона Срба у БиХ
Први прогон више хиљада Срба у БиХ прије 30 година из општине Брод обиљежен је данас пјешачком походом до локалитета Липа гдје су се 1992. године зауставили и одбранили од напада регуларних хрватских снага које су биле потпомогнуте паравојним муслиманско-хрватским јединицама. Тада је протјерано више од 12.000 Срба из општине…
Вечерње новости.Ба, 13. 5. 2022, Хрватске усташе за ноћ убиле 350 Срба у селу Прекопи код Глине 1941 – Глински покољи
ГЛИНСКЕ усташе су 1941. године заклале преко 850 Срба у православној цркви, а све је почело у селу Прекопи код Глине када су у ноћи између 12. и 13. маја побиле 350 српских цивила. Први талас покоља почео је 11. маја, када је усташка група предвођена Мирком Пуком стријељала групу…
Политика. 13. 5. 2022, Саво Штрбац: Анђели моји, хајде да летимо
Њени проблеми са сопственим идентитетом су почели када ју је најмлађа кћерка, тада тинејџерка, на сасвим случајно спомињање Срба, уз гадљиво мрштење упитала: „Мајко, нећеш ваљда рећи да су дед и бака били Срби“ Недавно је на РТС-у приказан документарац „Пребиловци, тамо и камен има ожиљак”, ауторке Сање Драгичевић Бабић,…
Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, 3.4.2017, Стравични злочини у Мркоњић Граду оковани неправдом
Бањалука - За злочин почињен над 181 српском жртвом 1995. године у Мркоњић Граду још нико није одговарао, иако је приликом ексхумације убијених у марту и априлу 1996. о злочинима сачињена обимна документација и уз доказе прослијеђена свим надлежним институцијама.
Од отварања масовне гробнице у којој су биле жртве страдале током агресије Хрватске војске и Петог корпуса Армије РБиХ прошла је 21 година, али ни против кога још није подигнута оптужница. У Мркоњић Граду ексхумирано је 181 тијело, међу којима 81 цивил, 97 бораца Војске РС и три припадника МУП-а РС. У мањим гробницама у тој општини[...]
Вечерње новости, 20. 1. 2024, Први српски лекар који је погинуо у Великом рату
САНИТЕТСКИ официр Јосиф Ј. Анђелковић (1884-1914) из Трстеника, био је први срспки лекар, који је погинуо у Великом рату.
Пре 110 година престало је да куца срце јунака, кога је историја неправедно заборавила. Сведочанство о његовом херојству са фотографијама сачувано је у Библиотеци „Јефимија“. Према подацима истраживача из ове институције, Анђелковић је био најстарији међу синовима у свештеничкој породици Јевтимија и Стеване.
Име Јосифа Ј. Анђелковића први пут се спомиње као име ђака четвртог разреда, који је гимназију учио у Крушевцу. Како ће се испоставити и кратак живот, као и детињство[...]
Вечерње новости, 5. 8. 2024, Крвава партизанска жетва: Четири колубарска села пре осам деценија била завијена у црно због акције паљења жита
Колубарска села Дудовица, Чибутковица, Барзиловица и Жупањац била су, пре осам деценија, за време Другог светског рата, завијена у црно. У акцији паљења жита, 4. августа 1944. године, партизани су убили 15 младих људи распоређених да чувају вршалицу и летину. О овој трагедији, генерацијама се преносило шапатом, све је полако падало у заборав...
Ово каже новинар и публициста Драгиша Божић из Мораваца код Љига, који је стравични догађај описао у својој књизи “Црвени метак”. То штиво је потресни зборник недаћа које је народ трпео током страховладе нове комунистичке власти у Југославији после Д[...]
РТРС, Срна, 17. 11. 2023, Тридесет двије године од злочина над Србима из Кипа и Клисе
Ликвидација 18 Срба из села Кип код Дарувара и Клиса код Пакраца, који су убијени у Марином Селу код Липика послије мучења, извршена је прије 32 године, а до сада су за тај злочин кажњена двојица припадника хрватских снага који су учествовали у том злочину.
Документационо-информациони центар "Веритас" подсјећа да су припадници хрватске војне полиције су од 12. до 18. новембра 1991. године у селима Кип (Дарувар), под сумњом да скривају оружје војног поријекла, и Клиса (Пакрац), ради "измјештања" становништва, похапсили 24 српска цивила, затим их довели у Марино Село, те их затворили и држали[...]
![ТамоДалеко, 23. 3. 2021, Предраг Савић: Мученичка смрт четника дон Јерка са Крка [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p19754-350x200-no.jpg)
ТамоДалеко, 23. 3. 2021, Предраг Савић: Мученичка смрт четника дон Јерка са Крка [из Архиве]
Четничког духовника и идеолога, католичког свештеника, оданог краљу и отаџбини комунисти су 1943. године код Цриквенице заједно са још око 140 четника бацили у јаму одакле се данима чуло запомагање. Кости збратимљених православаца и католика монархиста и данас се тамо налазе
Зашто се нисмо бавили везама дубровачких и четника са оствра Крка и посебно дон Јеролимом – Јерком Гршковићем, римокатоличким свештеником, гимназијским професором, глагољашем, филологом, политичарем Демократске странке, духовним пастиром Равногорског одреда отока Крка у склопу 503. корпуса Југословенске војске у отаџбини [...]
