За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
НоваС, Н1, НСПМ, Срна, 28.9. 2021, Од злочина над Србима у Вариводама и Гошићу прошло 26 година, нико није кажњен
Пуних 26 година навршило се од како је, готово два месеца по завршетку хрватске акције „Олуја“, у селу Вариводе код Книна убијено девет мештана српске националности, за шта нико није кажњен иако су четворица бивших хрватских војника у истрази признала да су починили ово дело, саопштено је из Документационо-информационог центра…
Вести, 25.9.2021, Странци који су задужили Србију: Пуковник Жак Огар
Од Првог српског устанка па све до данас, нема много година које је Србија провела у миру и спокоју. Нападале су је и пустошиле разне војске, невоље, болести, била је на мети великима, који су јој, јавно и тајно, кројили судбину. У свему што смо, као народ, преживљавали, кроз ту… СРНА, 27.9.2021, Служен помен Војводи Недељку Видаковићу
ТРЕБИЊЕ, 27. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – У Tребињу је данас код споменика команданту Бобанске чете Недељку Видаковићу служен помен, чиме је обиљежено 27 година од његове погибије. Цвијеће су код споменика положиле делегације Бобанске чете, Града Tребиња, коју је предводио предсједник градске Скупштине Драгослав Бањак, Борачке организације, Гусларског друштва „Војвода Недељко…
ИН4С, Вечење новости, 27.9.2021, Ко је Србин и српскога рода: Сахрана посмртних остатака српског вожда Ђорђа Стратимировића
У Саборном храму у Сремским Карловцима јуче је изложен ковчег са посмртним остацима генерала Српске Војводовине Ђорђа Стратимировића (1822-1908) који су ексхумирани у Бечу крајем прошлог месеца, а данас ће по указу председника Александра Вучића, уз највише војне почасти и у прусуству великодостојника наше државе и Српске православне цркве бити…
Вечерње новости, 25.9.2021, Славних 67 дана Ужичке републике: Свечано обележено 80 година од ослобођења Ужица у Другом светском рату
ПРОШЛО је 80 година од формирања Ужичке републике, а 24. септембра, на дан када је 1941. створена „прва слободна територија у покореној Европи“ свечаном церемонијом на платоу Народног музеја Ужице обележена је годишњица. Градоначелница др Јелена Раковић Радивојевић истакла је да је овај значајан датум дан почетка славних 67 дана…
РТС, 25.9.2021, На војном гробљу Зејтинлик обележене 103 године од пробоја Солунског фронта
Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Дарија Кисић Тепавчевић предводила је у комплексу српског Војног гробља Зејтинлик у Солуну државну комеморативну свечаност полагања венаца и одавања поште српским војницима поводом 103 године од пробоја Солунског фронта. Министарка је на Војном гробљу Зејтинлик разговарала са вишедеценијским чуваром тог гробља…
Не заборављамо – Памтимо
РТРС, Срна, 18. 12. 2024, Без казне за злочин над Србима у Машићкој Шаговини ни после 33 године
За злочине у Машићкој Шаговини код Нове Градишке нико није одговарао ни 33 године од крвавог похода хрватских снага на ово село, у којем је ликвидирано најмање 55 Срба.
Документационо-информациони центар Веритас подсјећа да су у ноћи између 18. и 19. децембра 1991. године припадници хрватског Збора народне гарде "зенге" и специјалци из групе "Свилени" извршили пјешадијски напад на Машићку Шаговину, коју је бранило стотињак људи, припадника Територијалне одбране из овога и сусједних српских села.
У току борбе за "проклету тврђаву", како су Хрвати због њеног изузетног геостратешког положај[...]
Вечерње новости, 17. 3. 2024, Сведочанство јунаштва и ратних страхота: Из штампе изашла књига о ослобођењу Параћина у Првом светском рату
Више од две године трајало је прикупљање материјала за књигу чија је тема била ослобођење Параћина у Великом рату, а почетна идеја је била да се стекну нова сазнања о мајору Марку Павловићу, команданту 3. батаљона 2. пешадијског пука "Књаз Михајло", или Гвозденог пука Моравске дивизије.
Он је погинуо приликом тих борби 11. (24) октобра 1918. године у 45. години, и заједно са својих тринаест сабораца сахрањен је у порти Цркве Свете Тројице у заједничкој гробници.
Борбе за ослобођење Параћина трајале су три дана, од 23. до 25. октобра по новом календару, а истоимена књига објављена је поводом [...]
Спутњик, 3.7.2021, Нацистички агенти плаћали Степинца: Откриће др Славенка Терзића у војном архиву у Москви
Загребачки надбискуп Алојзије Степинац био је посредник између нацистичких шпијуна и Ватикана, а нацистички агенти су Степинцу плаћали како би дошли до папе, указује сведочанство које је открио проф. др Славенко Терзић у Руском државном војном архиву у Москви.
По изјави коју је иследницима совјетског Народног комесаријата унутрашњих послова (НКВД) дао заробљени СС мајор др Карл Нојхаус, Степинац је 1941. за 270.000 рајхсмарака омогућио агенту немачке Тајне државне полиције (СД) Францу Хегеру да дође до папе Пија Дванаестог, зближи се са њим и утиче на одлуке Свете столице.
„Ово сведочење[...]
Блиц, 1.12.2019, Једини живи сведок операције Халијард Деда Драго: За два дана направили писту и спасли америчке пилоте
У акцији спасавања савезничких пилота 1944. године, названој "Ваздушни мост", из Србије је у организацији Југословенске војске евакуисано преко 500 углавном америчких пилота.
Највећи број је евакуисан са импровизованог аеродрома у селу Прањани код Чачка, али је мало познато да је тридесетак пилота и официра евакуисано из коцељевачког краја. Једини живи сведок, Драгутин Ашковић, не дозвољава да се та прича заборави.
Тог септембра Драгутин Ашковић имао је 23 године. Данас, у 98. одлично се сећа како је као командант четничког вода у Свилеуви наредио својим омладинцима да у њиви обраслој шу[...]
Борба за веру, Печат, 25. 3. 2023, Гојко Рончевић Мраовић, преживело дете-логораш: Алојзије Степинац, надбискуп геноцида
Објављујемо протестно писмо Гојка Рончевића Мраовића, најстаријег преживелог детета логораша из Јастребарског, упућено Европском парламенту и водећој европској народној партији поводом одржавања конференције „Блажени Алојзије Степинац – сведочанство вере, истрајности и наде“
вропски парламент и његови посланици показали су спремност да подрже иницијативу хрватске парламентарке Жељане Зовко (ХДЗ) да се у ЕП одржи конференција о Алојзију Степинцу под називом „Блажени Алојзије Степинац – сведочанство вере, истрајности и наде“. Тим поводом министар спољних послова Србије Ивица Дачић у пис[...]
