Танјуг, РТВ, 13.10.2016, Годишњица злочина у Драгинцу

ДРАГИНАЦ – У месту Драгинац, код Лознице, данас ће се обележити 75 година од страдања скоро 3.000 цивила, које су немачки војници стрељали током Другог светског рата, саопштио је Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

Државну церемонију полагања венаца и одавања почасти, посвећену очувању достојанственог сећања на 2.950 цивила брутално ликвидираних 14. октобра 1941. године, предводиће министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Александар Вулин.

Код спомен-костурнице у Драгинцу венце ће, уз државне и војне почасти, положити и градоначелник Лознице, Видоје Петровић, представници Основне школе „14. октобар“ из Драгинца, представници дипломатског кора у Републици Србији и удружења опредељена за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

Након церемоније полагања венаца присутнима ће се обратити министар Вулин и градоначелник Лознице.

Организатор државне церемоније је Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије Владе Републике Србије.

Спомен-костурница у Драгинцу сведочи о првом масовном злочину почињеном над цивилима у Другом светском рату на територији тада окупиране Србије, када је током једног дана извршена одмазда стрељањем 2.950 цивила.

У јесен 1941. године јединице Вермахта кренуле су у офанзиву са циљем да поврате изгубљене територије у западној Србији. Једна казнена експедиција упутила се ка Крупњу, али су их на мосту преко Јадра, код места званог Гајића стена, у близини Драгинца зауставили и разбили партизански одреди 14. октобра 1941. године.

[Према веродостојним немачким изворима, зауставио их је Церски одред мајора Драгослава Рачића (Церско-мајевичка група корпуса) у операцији преусмеравања артиљеријске ватре, која је у потпуности успела, што је била и једина победа устаничких снага над немачким јединицама (342. пешадијска дивизија) првог позива у 1941. години. Иако је сукоб био чисто војнички, Немци су применили одмазду наложену наредбом генерала Кајтела од 16. септембра 1941, и операционализовну наређењем генерала Франца Бемеа од 10. 0ктобра 1941. о квоти 100 за једног и 50 за једног. Сматра се да је убијено на разне начине 2950 Срба, чија се имена знају. Немачки извори, извештај вишој команди генерала Харолда Турнера, каже да је стрељан 3631 талац, да „треба да буде стрељано још 3.389 лица, али нема више кога да стреља“. Најмлађа жртва овог масакра имала је три дана – Српски меморијал /ам]

 

Немачке окупационе снаге су као одмазду за овај пораз из Драгинца и околине сакупиле и потом на неколико места у Драгинцу стрељале укупно 2.950 људи. Најмлађа жртва била је стара свега три дана. Након тога су их све затрпали у заједничке гробнице.

Гробнице су после рата уређене и обележене, а 1961. године сви посмртни остаци пренети су у заједничку спомен-костурницу изван села.

Спомен-костурница је обележена гранитним спомеником висине седам метара, чији је аутор Остоја Горданић Балкански. На меморијалу су исписани спомен-текстови. На месту ранијих гробница уређене су хумке на којима се налазе плоче са стиховима Ђорђа Радишића.

Спомен-костурница у Драгинцу код Лознице у потпуности је обновљена 2011. године средствима Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Злочин у Драгинцу, који је претходио сличним трагичним догађајима у Краљеву и Крагујевцу током октобра исте године, постепено је заборављан тако да данас мали број грађана Србије има сазнања о злочину који је почињен, додаје се у саопштењу.