За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТС, 25.9.2021, На војном гробљу Зејтинлик обележене 103 године од пробоја Солунског фронта
Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Дарија Кисић Тепавчевић предводила је у комплексу српског Војног гробља Зејтинлик у Солуну државну комеморативну свечаност полагања венаца и одавања поште српским војницима поводом 103 године од пробоја Солунског фронта. Министарка је на Војном гробљу Зејтинлик разговарала са вишедеценијским чуваром тог гробља…
РТРС, Срна, 25.9.2021, Прањани: Обиљежено 77 година од операције „Халијард“
У Меморијалном центру на Галовића Пољу у Прањанима, обиљежено је 77 година од операције „Халијард“, у којој су припадници Југословенске војске у отаџбини и локално становништво омогућили евакуацију око 500 савезничких авијатичара које су снаге нацистичке Њемачке обориле у Другом свјетском рату. Обиљежавање је почело полагањем вијенаца уз емитовање химни…
ДИЦ Веритас, 23.9.2021, Саво Штрбац: Чији је Стојан Јанковић
Последње суботе августа 2017, у цркви Св. Ђорђа на Бановом брду у Београду, одржан је помен Стојану Јанковићу, вођи ускока у Равном Котарима у 17. вијеку. Ко је Стојан Јанковић? Да бих добио одговор на ово питање, консултовао сам Википедију на српском, хрватском и српско-хрватском, као и текстове које су…
Јадовно1941, 17.9.2021, Србољуб Живановић: О тачности података Музеја жртава геноцида о броју убијених у Јасеновцу
Међународна комисија за истину о Јасеновцу утврдила да је у том систему хрватских логора убијено преко 700.000 Срба, 23.000 Јевреја и 80.000 Рома, међу којима је било 110.000 деце испод 14 година старости Председник Управног одбора Музеја геноцида у Београду, епископ славонски г. Јован Ћулибрк се стално позива на податке…
РТРС, 21.9.2021, Бољанић: Остала је капа да свједочи о пријатељству Срба и америчких пилота
У Бољанићу код Добоја прошле седмице обиљежено је 77 година од највеће акције спасавања савезничких авијатичара у окупираној Европи у Другом свјетском рату. Доносимо вам причу о капи америчког пилота која је тренутно једини материјални доказ тадашњих дешавања у овом озренском селу. Капа је припадала Ђорђи Софренићу из Бољанића, који…
Стање ствари, Печат, 20.9.2021, Јован Б. Душанић: Три сведочења о страдању митрополита Јоаникија (Липовца)
Недавно је устоличен нови митрополит црногорско-приморски Јоаникије (световно Јован Мићовић), па је то прилика да се подсетимо да се пре седам деценија, у периоду од 1940. до 1945. године, на истом трону Светог Петра Цетињског налазио митрополит-црногорско приморски Јоаникије (световно Јован Липовац) кога су нове комунистичке власти мучиле и (без… Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 8. 3. 2023, Лажно оптужен и стрељан: Дело Михаила Миловановића, носиоца Албанске споменице, надживело идеологију
ХЕРОЈ Балканских ратова и Великог рата, српски сликар, вајар и писац Михаило Миловановић, рођен је на данашњи дан у селу Гостиници код Ужица. Ратног сликара Врховне команде српске војске у Првом светском рату, носиоца Албанске споменице и Ордена Светог Саве који је 1912. дошао у Србију из Минхена да би као добровољац учествовао у балканским ратовима, а 1914. побегао из чешког затвора да би ратовао са својом Дринском дивизијом, комунисти су стрељали у Ужицу новембра 1941. под оптужбом да је "абверов и енглески шпијун".
Рехабилитован је тек 2007. уз образложење да „није био ни народни неприја[...]
НА ЛИЦУ МЕСТА Судију Илића свирепо убијали
Милена Марковић | 22. јун 2015. 22:00 | Вечерње новости
Срби у Сребреници и Братунцу не заборављају злочине под командом Насера Орића(4). Син Владо: Желим да убицу мога оца стигне заслужена казна
Кад смо ону екипу заробљених Срба из затвора поново повели према Залазју и кад је почело клање, мени је допао Слободан Илић. Попео сам му се на прса... гледао је у мене и није проговорио ни речи. Извадио сам бајонет и директно га ударио у једно око, па провртео. Није ни запомагао. После сам ударио у друго око... Нисам могао да верујем да не реагује. Искрено речено, тада сам се први пут уплашио,[...]
Независне новине, СРНА, 18.11.2018, Представљена књига „Глад и тамница“ Јездимира Дангића
У оквиру "Братуначких духовних вечери" синоћ је представљено друго издање романа "Глад и тамница" Јездимира Дангића који је први пут објављен 1940. године.
Представљајући ову књигу, Радивоје Керовић је рекао да се о њој и њеном аутору деценијама није могло говорити јер је то комунистички режим забрањивао због Дангићеве улоге у редовима Југословенске војске у отаџбини и огромног доприноса заштити српског народа.
Керовић је подсјетио да је Дангић рођен у Братунцу 1897. године, а осуђен и стријељан под лажном оптужбом "негдје у Сарајеву" 1947. године.
"Дангић и његово дјело и данас имају[...]
ИН4С, Удружење Госпићана „Никола Тесла“, 30. 9. 2024, Ђорђе Пражић: Велебитски усташки устанци
Према попису становништва из 1931. године у Лици је било 96.468 или 55.4% Срба и 77.745 или 44.6% Хрвата. По истом попису на подручју тадашњег среза Госпић од 34.060 становника било је 16.611 или 48% Срба. На подручју тадашњег среза Перушић, од 19.760 становника било је 3.234 или 16.4% Срба.
Након осамдесет година, према попису становништва из 2011. године на подручју града Госпић (исто подручје као некадашњи срез – Ђ.П), од 12.745 становника има 609 или 4.78% Срба а на подручју општине Перушић (исто подручје као некадашњи срез – Ђ.П) од 2.638 становника има 244 или 8.49 % Срба.
У ових осамд[...]
Политика, 7. 5. 2022, ПРИЧЕ ИЗ ВЕЛИКОГ РАТА: Ђурђевски уранак на Крфу 1916.
Из крпежи тек умрлог српског војника, испало је непослато писмо:„Драга мајка Милосава, да ти се јавим да сам здрав, што и вама желим...”
Чачак – Где нас затече празник младости и чаролијских душевних узбуђења? Сећамо се Србије: воћe већ обарало и понело, никла пшеница, олистали шевари. Бусен набрекао од свежине, ливаде прошарали љутић и каћунак, а у густишу од дивље руже и купине збринули гнездо жутогруде потравке и славуји – приповеда чачански књижевник, дипломата и официр Радоје Јанковић, сведок Ђурђевског уранка на Крфу 1916.
И вели, збирајући сећања мало доцније...
Благи обичаји п[...]
