За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 1. 2. 2023, Направљена мапа логора, места страдања Срба у БиХ
Људи су пролазили голготу, начини злостављања, физичког и психичког здрав људски ум није у стању ни да замисли, каже Којић Бањалука – Прва база података са 322 места заточења у БиХ у којима су противправно затварани цивили и припадници Војске Републике Српске (ВРС) у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату објављена је на…
Вечерње новости, 1. 2. 2023, Академик Славенко Терзић: РУШЕЊЕ ЦРКАВА ПО ПЕЋКОЈ НАХИЈИ: Упркос албанском терору и немању православног наставника, српска деца очувала су своју веру и језик
О ПРИЛИКАМА у Метохији сведочи, поред осталог, и неколико обраћања руском конзулу у Скадру из Ђаковице, Пећи и Призрена крајем 1858. године. Свештеник Стефан Поповић пише из Ђаковце 10/22. новембра 1858. о приликама у Пећкој нахији, куда се упутио да би преузео помоћ за Цркву Светог Николе у манастиру Гориоч.… РТ Балкан, 1. 2. 2023, Зоран Шапоњић: Попис на Косову 2023, печат на трагичну судбину једног народа
Према најновијој процени „Светског алманаха“ на Косову живи 1,95 милиона људи, од тога 92,9 посто су Албанци, а 1,5 посто Срби. Да ли је стварно тако? Иванку Беловић упознао сам 2011. године у јужном, албанском делу Косовске Митровице. Живела је у улици, недалеко од цркве, која је некад носила име…
еBraničevo.com, 1. 2. 2023, Пауљ Матејић – војвода млавски родом из Мелнице
Последње дане живота провео је мирно у својој Мелници, или како се некада говорило – Мељници, можда баш мељући житарице у својој воденици. Простор источне Србије је од памтивека био насељен. Томе у приллог говоре недавно откривени археолошки налази који указују на сучељавање неандерталца са модерним човеком пре више од…
Српски меморијал, 31. 1. 2023, Владимир Умељић: КРАЈИНА У ДУШИ – О једној књизи
„Крајина у души“ је поетична и надасве елегична књига потомака жртава и већ тиме, чак и без разних „Бљесака“ и „Олуја“, и лично жртава. Писали су је људи дијаспоре Бранко Миљевић и Николај Мишчевић, а бити део ње значи бити у егзилу а без азила. Преведено на српски, бити прогнаник,…
Вечерње новости, 30. 1. 2023, ВРЕМЕ ЈЕ ДА СИНОВИ САЗНАЈУ ИСТИНУ О МОЈОЈ ГОЛГОТИ: Дечак из „Олује“ Петар Мишљен данас је доктор техничких наука
ТАТА је снажно загрлио баку. Трајао је тај загрљај. Обоје су плакали. Видео сам да се моја Сава једва држала за довратник. Чуо сам њен јецај када су се растали. Та ми се слика и тај јецај урезали у сећање. Бака је за мене и мог брата била добра вила…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 17. 8. 2025, Бабинска буна запалила све од Таре до Увца: Век ипо од устанка који је остао на маргинама званичне историје, али не и народних предања
НАВРШИЛО се 150 година од Бабинске буне - устанка против Турака који је лета 1875. године избио у селу Бабине, код Пријепоља и запалио све крајеве од Таре до Увца.
Иако је овај догађај остао на маргинама званичне историје, сећање на њега сачувано је у породичним предањима, народној поезији и причама које се преносе с колена на колено. Централна прослава јубилеја одржана је управо у Бабинама, где је откривена спомен-табла са текстом прогласа и списком од 14 имена погинулих устаника. Недавно је представљена и књига „Споменица Бабинској буни“ коју су приредили Милован Гвозденовић, Млад[...]
Политика, ДИЦ Веритас, 19.5.2018, Саво Штрбац: Били су само деца
У музејској поставци хрватског Меморијалног музеја Спомен подручја Јасеновац (март 2013), међу 83.145 жртава, налази се 23.474 жене и 20.101 дете. Дакле, од укупно пописаних, скоро четвртина је деце и више од четвртине жена, односно више од половине жена и деце
У трећој декади априла и првој половини маја наш регион, и ове као и предходних година, обележавају (и потресају) комеморације жртвама Другог светског рата, међу којима су најинтригантније две под покровитељством Хрватског сабора: жртвама усташког терора Концентрационог логора Јасеновац и убијеним усташама у Блајбургу. Уназад неколик[...]
РТРС, СРНА, 8.8.2021, У Бијељини откривена биста генерала Михаиловића
У Бијељини је данас откривена и освештана спомен-биста генералу Драгољубу Михаиловићу на тргу који носи његово име и одата почаст овом начелнику Штаба Врховне команде Југословенске војске у отаџбини и министру војске, морнарице и ваздухопловства Краљевине Југославије у Другом свјетском рату.
Спомен-бисту је свечано открио генералов унук Војислав Михаиловић.
- Данас, 8. августа у Бијељини, имао сам част да откријем споменик моме деди, легендарном ђенералу Драгољубу Дражи Михаиловићу. То је заиста један јунак који је први подигао барјак слободе у поробљеној Европи 1941. године - истакао је[...]
Јелку чудо спасило од покоља Ханџар дивизије
Јелка Васковић /удато Вуковић/ преживјела је покољ који су над члановима њене породице и осталим мјештанима починили припадници злогласне "Ханџар дивизије". Чудом је остала жива у маси лешева и пет дана и ноћи правила се да је и сама мртва
БИЈЕЉИНА, 23. АПРИЛА /СРНА/ - Јелка Вуковић /дјевојачки Васковић/ чудом је преживјела маскр који су припадници злогласне "Ханџар дивизије" починили 17. марта 1944. у селу Забрђе и засеоцима Бојанић, Васковић и Јелић.
Кобног 17. марта 1944. године у Забрђу је 13. СС "Ханџар дивизија" и засеоцима Бојанић, Васковић и Јелић убила 214 људи.
[...]
Спутњик, 29.9.2021, САНУ о Косову: То је творевина окупатора – отцепљење супротно међународном праву
Проглашење независности такозваног Косова је противно међународном праву, а Међународни суд правде није се изјаснио да ли је декларација о независности у складу са међународним правом, речено је у Српској академији наука.
У САНУ је данас одржана Трибина библиотеке на којој је представљена књига Сецесија са становишта унутрашњег и међународног права и њене политичке последице: Зборник радова са научног скупа одржаног 3. јула 2020. године, коју је уредио академик Коста Чавошки.
У зборнику је објављено 17 радова, који, по речима приређивача Косте Чавошког, представљају темељиту анализу само[...]
