За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, 24. 12. 2022, Београд: Премијера филма „Чико, ја сам жив, немој да ме убијеш“, аутора Гвоздена Шарца [Филм]
У Београду је данас одржана премијера документарног филма о страдању Срба у Сарајеву „Чико ја сам жив, немој да ме убијеш“, у организацији Удружења Координација удружења избјеглих и расељених у Републици Србији и Радио телевизије Републике Српске, уз подршку Представништва Републике Српске у Београду. Филм је прича о Драгану Васићу,…
Искра, 15. 12. 2022, Владимир Умељић: ТИШИНА ЈАСЕНОВЦА
Прошло је већ око двадесетпет година откако је позната хрватска књижевница Славенка Дракулић објавила свој трактат „Тишина Јасеновца“ у угледном „Le Monde diplomatique“. На то ме је „Фонд истине о Србима“ („Foundation for Truth of the Serbs”) из Београда замолио за један осврт, коментар овог њеног текста. Тај прилог је… Политика, 18.12. 2022, Сарајевско читање Чајничког јеванђеља
Откако су верски поглавари СПЦ документ послали у Београд на репарацију не престаје хајка да је Србија отуђила благо БиХ Бањалука – „Отимање националног блага Босне и Херцеговине: где је нестало Чајничко јеванђеље”, сензационалистички су наслови који су се минулих месеци низали у сарајевским медијима након што су верски поглавари…
Покрет за одбрану Косова и Метохије, Ресен, 16. 12. 2022, Нацистички робовски логор за Србе у руднику Трепча 1941-44.
О концентрационом логору „Трепча“, у којем је вршен геноцид над српским народом, врло мало се зна. Као да је неком било стало да се униште трагови о постојању логора. Истраживачи у Меморијалном музеју холокауста су документовали све нацистичке концентрационе логоре, гета, места на којима се одвијао робовски рад, као и…
СРНА, 15.12.2022, Промовисане књиге и одржан округли сто о Јездимиру Дангућу
БРАТУНАЦ, 15. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ – У Кравици код Братунца данас је одржана промоција романа Јездимира Дангића Наше тамновање и Глад и тамница који говоре о страдањима и тамновању припадника Младе Босне које је Аустроугарска осудила за припрему и учешће у атентату на престолонасљедника Франца Фердинанда 28. јуна 1914. године у…
СПОНА, 15. 12. 2022, Уклоњен иконостас у цркви Св. Тројице у Куманову дар краљице Драге и краља Алексадра Обреновића
Да ли је трајно уништено још једно културно благо и сведочанство српског задужбинарства у данашњој Северној Македонији – иконостас краљице Драге и краља Алексадра Обреновића у цркви Св. Тројице у Куманову? У храму је уместо старог дрвеног иконостаса у рестаураторским радовима уграђен нови – мермерни. Оно чега смо се највише…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 22. 11. 2022, Језиве ноћи на Језави
До данас се не зна тачан број жртава у Смедереву, али се према незваничним проценама историчара наводи да је крајем рата ликвидирано између 600 и 1500 људи, без права на суђење
Смедерево – Октобар и новембар пре 78 година били су црни месеци у Смедереву. На обали реке Језаве, одмах по ослобађању града, већ у ноћи с 16. на 17. октобар 1944. почела су хапшења, а потом и убијања грађана – имућнијих домаћина, свештеника, интелектуалаца, младежи и свих антикомуниста које су партизанске власти „преко ноћи” прогласиле издајницима и сарадницима Немаца.
Масовна погубљења од Народноослободилачке војск[...]
РТРС, 10. 9. 2023, Обиљежена 31 година од убиства Срба на Црном врху
На Црном врху код Зворника данас је обиљежена 31 година од страдања 11 припадника Војске Републике Српске, полиције и цивила које су 1992. године из засједе убили сребренички муслимани.
Служен је парастос на мјесту страдања Срба, након чега су положени вијенци.
Предсједник ове организације Миливоје Марковић подсјетио је да су прије 31 годину на Црном врху сребренички муслимани починили злочин који је по много чему специфичан јер се, ничим изазван, десио у дубини територије Републике Српске.
- Сребренички муслимани су тог дана 1992. године из засједе пресјекли колону возила која се кре[...]
![ИН4С, 18. 6. 2021, Курти присваја српску културну баштину – Др Видоје Голубовић у Српском св(иј)ету [из Архиве] Видео](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p30614-350x200-no.jpg)
ИН4С, 18. 6. 2021, Курти присваја српску културну баштину – Др Видоје Голубовић у Српском св(иј)ету [из Архиве] Видео
„Добро је да наша власт инсистира на томе да се ништа не дира са Косова, да се не носи одатле. Међународна заједница нема искрени прилаз чувања те баштине, то је светска баштина. Па и ми чувамо те римске споменике. Имовина око тих манастира не сме да се наруши, али је неко намигнуо да то може. Наша држава се мора борити код међународних институција да се то мора заштити, али и да ми дајемо своја средства“, рекао је др Видоје Голубовић, истраживач културног блага Србије са Института за међународну политику и привреду, у емисији Српски св(иј)ет, на питање водитељке Гордане Јанићијевић да ли вл[...]
Политика, 6.7.2010, Шта крије бечки Рајхсархив
Војислав М. Јовановић – Марамбо пажљиво је забележио шта је све однето из наших архива и у којој количини током Другог светског рата.
Педантно је записао колико грађе је експедовано бечком Рајхсархиву током октобра и децембра 1943. године из архива Баната, Петроварадина и Земуна, а колико је те исте грађе 31. октобра 1947. враћено у Србију. Према аутентичним аустријским документима, који приближно одговарају и проценама наше Реституционе делегације, у Беч је приспело око 214 до 255 тона, или најмање 21 до 25 вагона архивског материјала. Од тог обиља, У Србију је враћено 106 сандука, што је [...]
Политика, 8. 6. 2024, Дело Нети Мунк служи на част њеном јеврејском роду и српском народу
Забораву и данас одолева велико ратно дело Јеврејке Наталије Нети Мунк, добровољне ратне болничарке, која је за исказану људскост према рањенима и напоре за отаџбину Србију одликована Карађорђевом звездом с мачевима и другим ордењем.
„Следећи поруку свог славног сународника и историчара Јосифа Флавија ’Воли земљу у којој си се родио, она је твоја домовина’, Нети Мунк се с другим храбрим Јеврејима ставила на располагање домовини Србији у тешким ратним сукобима у прошлим вековима”, пише Владанка Лазић у тексту „Рањеник на леђима, звезда на прсима” косјерићког часописа „Наш траг” (број 11 из 2[...]
