За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, 24. 12. 2022, Београд: Премијера филма „Чико, ја сам жив, немој да ме убијеш“, аутора Гвоздена Шарца [Филм]
У Београду је данас одржана премијера документарног филма о страдању Срба у Сарајеву „Чико ја сам жив, немој да ме убијеш“, у организацији Удружења Координација удружења избјеглих и расељених у Републици Србији и Радио телевизије Републике Српске, уз подршку Представништва Републике Српске у Београду. Филм је прича о Драгану Васићу,…
Искра, 15. 12. 2022, Владимир Умељић: ТИШИНА ЈАСЕНОВЦА
Прошло је већ око двадесетпет година откако је позната хрватска књижевница Славенка Дракулић објавила свој трактат „Тишина Јасеновца“ у угледном „Le Monde diplomatique“. На то ме је „Фонд истине о Србима“ („Foundation for Truth of the Serbs”) из Београда замолио за један осврт, коментар овог њеног текста. Тај прилог је… Политика, 18.12. 2022, Сарајевско читање Чајничког јеванђеља
Откако су верски поглавари СПЦ документ послали у Београд на репарацију не престаје хајка да је Србија отуђила благо БиХ Бањалука – „Отимање националног блага Босне и Херцеговине: где је нестало Чајничко јеванђеље”, сензационалистички су наслови који су се минулих месеци низали у сарајевским медијима након што су верски поглавари…
Покрет за одбрану Косова и Метохије, Ресен, 16. 12. 2022, Нацистички робовски логор за Србе у руднику Трепча 1941-44.
О концентрационом логору „Трепча“, у којем је вршен геноцид над српским народом, врло мало се зна. Као да је неком било стало да се униште трагови о постојању логора. Истраживачи у Меморијалном музеју холокауста су документовали све нацистичке концентрационе логоре, гета, места на којима се одвијао робовски рад, као и…
СРНА, 15.12.2022, Промовисане књиге и одржан округли сто о Јездимиру Дангућу
БРАТУНАЦ, 15. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ – У Кравици код Братунца данас је одржана промоција романа Јездимира Дангића Наше тамновање и Глад и тамница који говоре о страдањима и тамновању припадника Младе Босне које је Аустроугарска осудила за припрему и учешће у атентату на престолонасљедника Франца Фердинанда 28. јуна 1914. године у…
СПОНА, 15. 12. 2022, Уклоњен иконостас у цркви Св. Тројице у Куманову дар краљице Драге и краља Алексадра Обреновића
Да ли је трајно уништено још једно културно благо и сведочанство српског задужбинарства у данашњој Северној Македонији – иконостас краљице Драге и краља Алексадра Обреновића у цркви Св. Тројице у Куманову? У храму је уместо старог дрвеног иконостаса у рестаураторским радовима уграђен нови – мермерни. Оно чега смо се највише…
Не заборављамо – Памтимо
РТРС, Срна, 2. 7. 2023, Танасић: Недовољна брига о српском језику
Јавност у Србији је ових дана била непријатно изненађена малим интересовањем будућих бруцоша за студирање српског језика, као и најлошијим до сада резултатима теста из српског језика на малој матури, што предсједник Одбора за стандардизацију српског језика Срето Танасић објашњава небригом о националом језику, али и окупацијом англиштине без икакве потребе.
Танасић је у интервјуу за СРНУ рекао да пријемни испити на факултетима у Србији показују да је мало интересовање за студије српског језика, што се већ неколико година понавља, док је некада "испод црте" остајало доста студената са добрим [...]
Српски меморијал, 27. 6. 2024, Божица Младеновић: Живана Терзић – ратник са Дрине
Да би се сазнала "целовита" историја Првог светског рата, треба свакако објаснити појаву жена-ратника у српској војсци. Сигурно је парадигма појаве славна Милунка Савић. Било их је још, али су остале непознате и у сенци мушкараца ратника. Стога је моје задовољство било огромно, када сам списку ратница могла да придодам још једно име: Живана Терзић. Историје нема без људи. Ти људи нису апстрактни, већ врло конкретни, стварни, са својим проблемима и дилемама, љубавима и мржњама, страховима и сујетама. Живана је новинару листа Време испричала чудесну причу о својим четовањима и ратовањима, о осећ[...]
![Борба за веру, 21. 12. 2009, Предраг Р. Драгић Кијук: Христоприпадност вожда Карађорђа [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p17559-350x200-no.jpg)
Борба за веру, 21. 12. 2009, Предраг Р. Драгић Кијук: Христоприпадност вожда Карађорђа [из Архиве]
На данашњи дан – Рођен Ђорђе Петровић Карађорђе (1762)
и два века живимо ослобођени или заробљени памћењем о Ђорђу Петровићу Карaђорђу и чини се веома разложним да се управо сада, после престанка забране историјског памћења, бавимо његовим животописом. Колико сам у праву моћи ћемо да просудимо када се у ствари будемо суочили са неким чињеницама за које хоћу да верујем да су највећем броју људи непознате. Сељачки цар – како су са поругом на европским дворовима називали Карађорђа, учинио је за историју културе српског народа више него сви учени Срби његовог времена, по питању законодавства, ш[...]
![Чачански Глас, 24. 12. 2024, Ђорђе Рош: Живот попут епских јунака – Премијера документарног филма ’Рош‘ Душана Крстића у Чачку [из Архиве] Видео](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p30497-350x200-no.jpg)
Чачански Глас, 24. 12. 2024, Ђорђе Рош: Живот попут епских јунака – Премијера документарног филма ’Рош‘ Душана Крстића у Чачку [из Архиве] Видео
Живот Ђорђа Себастијана Роша (Београд,1896 - Неа Рода, 1977) по много чему се може поредити са животом античких или наших епских јунака. По далеким прецима француски племић, по родитељима Словенац, Рош је читав свој живот посветио Србији и српском народу, који му се, нажалост, још није одужио.
Сматра се пиониром нашег ваздухопловства. Оснивач је Комитета за обнову и велики добротвор Манастира Хиландар, у чијој порти је сахрањен, као једини световни човек. Необична и интригантна прича о овом великом добротвору инспирисала је Душана Крстића да напише књигу и сними документарни филм о њему. Ча[...]
СРНА, 1.4.2017, Свештеник Зекић: Тукли су и везивали, а никада нису рекли зашто то раде
Војници су Јеремију и Александра тукли из великог страха. То су били ситни људи којима се, колико су били мали, пушке по земљи вуку. "Александар је тада имао 30-ак година, атлетски развијен, лијеп. Он је сваког од тих војника могао по тројицу да носи и да се са четвртим бије"
ПАЛЕ, 1. АПРИЛА /СРНА/ - Паљански свештеник Миомир Зекић тврди да је власт у БиХ кривац што су на данашњи дан прије 13 година припадници тадашњег СФОР-а и НАТО-а њега и његову супругу више часова малтретирали, а свештеника Јеремију Старовлаха и његовог сина вјероучитеља Александра брутално претукли, угрозивши им животе[...]
