За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, 5.9.2021, Борис Радаковић: Усташка упоришта под Козаром (4) – Звијери из Ивањске
Ивањска је велико село на путу између Бањалуке и Приједора, насељено углавном Хрватима и Србима. Током Одбрамбено-отаџбинског рата (1992 – 1995) име села је промијењено у Поткозарје. У Краљевини Југославији и током Другог свјетског рата Ивањска је била општина којој су припадала и околна села. У самој Ивањској већинско становништво…
Глас Српске, 3.9.2021, Цијела истина о Гаравицама још није изашла на видјело
Истина о убиствима у Гаравицама надомак Бихаћа, једном од највећих српских стратишта из времена Независне Државе Хрватске (НДХ), деценијама је заташкавана, а о крвавој судбини више од 12.000 убијених Срба и нестанку чак и цијелих породица, понекад се шапутало далеко од очију јавности. Данас, пред 80. годишњицу од покоља, слике…
Стање ствари, Печат, 3.9.2021, Никола Милованчев: Умањивање броја жртава Јасеновца неће проћи
Не можемо кривити друге за властита нечињења. На Србији и Српској је да обаве попис жртава из ратова 1941-1945. и 1991-1995. Поводом агресивних и добро организованих покушаја да се умањи број жртава у логору Јасеновац, ексклузивно објављујемо јавности мало познате чињенице – извештаје стручњака који су радили на расветљавању истине… Глас јавности, Све о Српској, 31. 8. 2021, Лов на Србе у Сарајеву био је државни пројекат, монтирали смо Маркала и српске цивиле смо бацали са зграда
Заштићени сведок КW-568 у хашкој судници испричао је о припреми кланице на пијаци Маркале фебруара 1994. године, а стравични делови исказа тек сад су угледали светлост дана. – Добровољно сам дошао у Београд и испричам истину о паклу Сарајева. Био сам присутан када је Насер Орић добијао упутства од председника…
Стање ствари, Печат, 27.8.2021, Карлхајнц Дешнер: Фашисти и нацисти о усташким злочинима
Феликс Бенцлер, немачки посланик у Београду, јавља 16. септембра 1942. да су, од оснивања НДХ до данашњег дана, прогонства несумњиво коштала живота више стотина хиљада Срба Политика римских папа у 20. веку Карлхајнца Дешнера једна је од књига без којих се не може разумети крвави траг светских ратова у Европи.…
Курир, 24седам.рс, 31.8.2021, Јуначка борба три српска села у Републици Српској
ОВО ЈЕ БИО СРПСКИ СТАЉИНГРАД: 6.000 Срба било у окружењу 74 дана, на село пало више од 3.000 граната! РАТОВАЛА ЧАК И ДЕЦА! Током свакодневних напада муслиманско-хрватских снага, бранећи нејач чија је једина кривица била што су Срби, у Смолући је погинуо 51 борац и осам цивила Током вишевековне историје… Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, Танјуг, 10. 8. 2024, Освештан крст посвећен српским цивилним жртвама страдалим у "Олуји"
На православном гробљу Света Ката у Горњем Селишту код Глине данас је служен парастос српским цивилним жртвама у хрватској војно-полицијској акцији "Олуја" 1995. године и откривен и освештан крст изграђен донацијом предсједника Републике Српске Милорада Додика.
Крст је посвећен свим српским цивилним жртвама Кордуна и Баније убијеним у "Олуји" почетком августа 1995. године, пренијела је РТРС.
Донација за израду и постављање крста обезбеђена је на иницијативу Већа српске националне мањине града Глине и појединаца из РС.
Крст висине скоро пет метара највећи је у Хрватској посвећен невино[...]
Глас Српске, СРНА, 22. 4. 2024, Обиљежена 32. годишњица злочина у Сарајеву: Почаст убијеним припадницима ЈНА у Великом парку
На мјесту на којем су муслиманске снаге прије 32 године убиле осморицу припадника бивше ЈНА из групе "Транспортер" у Великом парку у Сарајеву данас су чланови њихових породица и представници Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево одали почаст и положили вијенце.
Трасу којом се кретала колона возила из Источног Сарајева обезбјеђивала је федерална полиција, а појачано обезбјеђење било је и у Великом парку у Сарајеву.
Резервисти ЈНА који су тог дана убијени су Миливоје Лаловић, Ђорђе Бјелица, Зоран Марковић, Драгомир Ђерић, Стеван Ђокановић, В[...]
Глас Српске, СРНА, 28.10.2021, Навршава се 30 година од етничког чишћења Срба из 26 села Пожешке котлине
БЕОГРАД - Навршава се 30 година од етничког чишћења Срба из 26 села Пожешке котлине у Хрватској, од којих су 23 потпуно уништена, по писаној наредби државног органа, првој и јединој у Европи послије Другог свјетског рата, за шта нико није процесуиран ни пред међународним, ни пред домаћим судовима.
Тачно у подне 29. октобра 1991. године припадници цивилне заштите и полиције Хрватске почели су спроводити државну наредбу о евакуацији свих мјештана из 26 села, са искључиво или претежно српским становништвом, смјештених у Пожешкој котлини, подно Папука и Псуња, коју је дан раније донио Кризни шт[...]
Нишке Вести, Србија вести, 13. 11. 2024, На данашњи дан 1915. године Бугари стрељали и спалили нишке свештенике
На старом гробљу Горица у Нишу налази се седам споменика свештеницима Нишке епископије који су пострадали у току Првог светског рата на разним стратиштима, код Беле Паланке, у Сурдулуци, Јелашници, Нишу, а свештеници су убијани и колективно и појединачно широм Југоисточне Србије.
Породице су подигле споменике, али су гробна места празна, јер некима од њих посмртни остаци нису пронађени.
Младен Динић један је од свештеника убијених у ноћи између 12. и 13. новембра. Парох Ћурлијски Младен Динић убијен је у ноћи између 12. и 13. новембра 1915. године у селу Јанкина Падина, недалеко од Беле [...]
![РТРС, ИН4С, Телеграф, 2. 2. 2024, Алекса Шантић (1856-1924) - На данашњи дан [Фото, ФБ]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p18663-350x200-no.jpg)
РТРС, ИН4С, Телеграф, 2. 2. 2024, Алекса Шантић (1856-1924) - На данашњи дан [Фото, ФБ]
Пре тачно 100 година, 2. фебруара 1924. године, у Мостару је умро Алекса Шантић, песник, академик, космополита и родољуб, био је таква људска и стваралачка величина да и дан данас, век после смрти, важи за једну од кључних фигура мултиетничког Мостара и Херцеговине.
Овај, пре сега, српски, херцеговачки, али и светски песник, живео је кратко. Умро је у 56 години. У својим песмама оставио је вечни печат у којима је опевао своју забрањену Љубав Анку, која је била католкиња, али и своју усамљеност и тугу, проналазећи на тај начин лек и утеху.
Шантић је био један од основича српског културног[...]
