За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба

Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал

Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.

Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.

Логори за Србе у Аустроугарској

Људски губици српског народа у 2. светском рату

Логори за Србе у Бугарској

Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Зашто „Српски меморијал“?
Политика, 3.7.2021, ЗАРОБЉЕНИЦИ АПРИЛСКОГ РАТА (24) – Рад на аустријским фармама

Уз бригу за чланове породица у поробљеној отаџбини, праћење доступних вести с фронтова, активности у логору и рад на фармама, заточеницима Априлског рата су пролазили дуги заробљенички дани. Тим речима, читалац „Политике” Растко Брајковић сумирао је и боравак свог прадеде Драгутина Селаковића (1900–1950) из села Сеништа на Златибору у два…
KMnovine.com, 9.7.2020, Логор Плав: Заборављени албански логор за српске цивиле, жене, децу и старце

На североистоку Црне Горе, у Плаву, 4. јула 1941, албански балисти и вулнетари под надзором италијанских окупационих власти основали су концентрациони логор. У овај казамат смрти су довођени православни Срби из околине Плава, процењује се преко 500 цивила, од којих највећим делом жене и деца. У самом логору је уморено…
Спутњик, 3.7.2021, Нацистички агенти плаћали Степинца: Откриће др Славенка Терзића у војном архиву у Москви

Загребачки надбискуп Алојзије Степинац био је посредник између нацистичких шпијуна и Ватикана, а нацистички агенти су Степинцу плаћали како би дошли до папе, указује сведочанство које је открио проф. др Славенко Терзић у Руском државном војном архиву у Москви. По изјави коју је иследницима совјетског Народног комесаријата унутрашњих послова (НКВД)…
Спутњик, 28. 6. 2021, Чиста мржња: Како је Српкиња разоткрила на Видовдан праву природу лажних хуманиста на Косову

То што невладине организације из Ђаковице траже протеривање једине српске повратнице у тај град, показатељ је манифестација националне мржње према српском народу, која, ако је до сада и била увијена у некакве обланде, показује да Срби на КиМ нису пожељан етницитет. Овако жељу дванаест такозваних невладиних организација из Ђаковице објашњава…
Политика, 28.6.2021, Предраг Тодоровић: Исправљена неправда према Љубомиру Мицићу

Обележено пола века од смрти оснивача и покретача часописа „Зенит” и зенитизма, јединог аутентичног покрета српске авангарде Tачно пола века од смрти Љубомира Мицића, 14. јуна 2021, на недавно обновљеном гробу на Новом гробљу, одржан је помен покојном Мицићу и његовој Анушки, супрузи, верном пратиоцу и приљежном сараднику, која је…
Б92, РИНА, 27.6.2021, Оца су му стрељали Немци, а тек после 80 година га је сахранио

Милош Оташевић је сахранио оца после 80 година, Радивоја су Немци стрељали у Другом светском рату. Милош Оташевић из Горњег Милановца тек после осамдесет година достојно је сахранио свог оца Радивоја ког су Немци стрељали 1942. године. Од Другог светстког рата му се изгубио сваки траг, а Радивојева мајка Љубинка…