За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
ИН4С, Вечење новости, 27.9.2021, Ко је Србин и српскога рода: Сахрана посмртних остатака српског вожда Ђорђа Стратимировића
У Саборном храму у Сремским Карловцима јуче је изложен ковчег са посмртним остацима генерала Српске Војводовине Ђорђа Стратимировића (1822-1908) који су ексхумирани у Бечу крајем прошлог месеца, а данас ће по указу председника Александра Вучића, уз највише војне почасти и у прусуству великодостојника наше државе и Српске православне цркве бити…
Вечерње новости, 25.9.2021, Славних 67 дана Ужичке републике: Свечано обележено 80 година од ослобођења Ужица у Другом светском рату
ПРОШЛО је 80 година од формирања Ужичке републике, а 24. септембра, на дан када је 1941. створена „прва слободна територија у покореној Европи“ свечаном церемонијом на платоу Народног музеја Ужице обележена је годишњица. Градоначелница др Јелена Раковић Радивојевић истакла је да је овај значајан датум дан почетка славних 67 дана…
РТС, 25.9.2021, На војном гробљу Зејтинлик обележене 103 године од пробоја Солунског фронта
Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Дарија Кисић Тепавчевић предводила је у комплексу српског Војног гробља Зејтинлик у Солуну државну комеморативну свечаност полагања венаца и одавања поште српским војницима поводом 103 године од пробоја Солунског фронта. Министарка је на Војном гробљу Зејтинлик разговарала са вишедеценијским чуваром тог гробља…
РТРС, Срна, 25.9.2021, Прањани: Обиљежено 77 година од операције „Халијард“
У Меморијалном центру на Галовића Пољу у Прањанима, обиљежено је 77 година од операције „Халијард“, у којој су припадници Југословенске војске у отаџбини и локално становништво омогућили евакуацију око 500 савезничких авијатичара које су снаге нацистичке Њемачке обориле у Другом свјетском рату. Обиљежавање је почело полагањем вијенаца уз емитовање химни…
ДИЦ Веритас, 23.9.2021, Саво Штрбац: Чији је Стојан Јанковић
Последње суботе августа 2017, у цркви Св. Ђорђа на Бановом брду у Београду, одржан је помен Стојану Јанковићу, вођи ускока у Равном Котарима у 17. вијеку. Ко је Стојан Јанковић? Да бих добио одговор на ово питање, консултовао сам Википедију на српском, хрватском и српско-хрватском, као и текстове које су…
Јадовно1941, 17.9.2021, Србољуб Живановић: О тачности података Музеја жртава геноцида о броју убијених у Јасеновцу
Међународна комисија за истину о Јасеновцу утврдила да је у том систему хрватских логора убијено преко 700.000 Срба, 23.000 Јевреја и 80.000 Рома, међу којима је било 110.000 деце испод 14 година старости Председник Управног одбора Музеја геноцида у Београду, епископ славонски г. Јован Ћулибрк се стално позива на податке…
Не заборављамо – Памтимо
РТРС, Срна, 20. 6. 2024, Прије 32 године с подручја Тузле протјерано око 5.500 Срба
Данас се навршавају 32 године од како је такозвана Армија БиХ напала српска насеља и села општине Тузла, из којих је протјерано око 5.500 Срба и запаљено више од хиљаду кућа и помоћних објеката, саопштено је из Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ, из којег траже да надлежни органи ФБиХ и Тузланског кантона обнове куће, путеве и водоводе у српским насељима и селима у тузланској општини.
У саопштењу се наводи да су нападнута насеља и села Пожарница, Симин Хан, Чакловићи, Пелемиши, Колимер, Ковачево Село, Ковачица, Цвиљевина, Јањићи, Ђокићи, Вујановићи, Јовановићи, Кукарићи, Бојићи, Тешановићи[...]
Политика, 16.11.2020, Проф. др Слободан Чикарић: Kратка прича о великом злочину
„Банијски трокут” је географско подручје између река Уне и Саве. Врх овог троугла чини ушће Уне у Саву (код Јасеновца), краци су реке Уна и Сава, а база је дуж која повезује Суњу уз Саву и Костајницу уз реку Уну.
доњем делу овог простора смештена је релативно мала банијска општина са насељима: Дубица (административни центар општине), Церовљани, Живаја, Слабиња и Баћин. У Дубици и Церовљанима живели су Срби и Хрвати, у Живаји и Слабињи Срби, а у Баћину Хрвати (у време владавине Марије Терезије ту су живели Срби који су прешли у католичку веру и „постали” Хрвати). Укупан број становника у ов[...]
Политика, 12. 6. 2023, Прича из Великог рата - Ја сам, мајко, Живојин
„Добисмо брашно, порцију на три војника. На шаторском крилу закувасмо га кишом која лије као из бакрача. Вењом наложисмо ватру, запретосмо хлеб у пепео и задремасмо”, описао је ратник из Санковића код Мионице, страдање кроз Албанију 1916.
Чачак – Стојим пред својом кућом у ноћи, и стрепим. „Да ли су моји живи?” На мени француска униформа, шлем, карабин, две бомбе. Дрхтим али куцам на врата и чујем мајчин глас: „Ко је?” Војник, рекох, отвори. На прагу спазих мајку, три сестре и најмлађег брата. Сестра Зорка полете у загрљај, кличе: „Живојине, брате...” Пољубих мајку у руку и образ. Ноћас је [...]
СРНА, 10. 9. 2018, Возућа - Симбол страдања српског народа
Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом поручио је да је Возућа симбол страдања српског народа у отаџбинском рату и захвалио свима који чувају успомену на њих.
Митрополит дабробосански Хризостом почео је служење Свете литургије у Цркви Светог Ђорђа у насељу Стог код Возуће поводом обиљежавања 23 године од прогона 1.920 српских породица са подручја Возуће, долине ријеке Криваје и јужног Озрена.
"Они који су храбри да њих забораве, немају велику будућност", поручио је митрополит Хризостом након што је у порти Цркве Светог Ђорђа у мјесту Стог у федералној општини Зав[...]
Где ти убију деду и оца тешко је децу подизати
Милена МАРКОВИЋ | 23. јун 2015. 21:30 | Вечерње новости
Срби у Сребреници и Братунцу не заборављају злочине под командом Насера Орића (5): Залазје два пута је затирано: у Другом светском и у последњем рату. Ни после толико година наше жртве не примећују
Овде, где ти убију деду и оца, не смеш да чекаш да ти се дете роди: где ти два пута спаљују кућу, тешко је нову да придигнеш. Зато је све ово пусто.
Залазје, потомци Драгичевића, породице уписане у жртве и Другог и последњег рата дошли су да покосе око споменика. Припреме белеге за предстојеће дане. Дане сећања на српске жртве.
Звижде кос[...]
