За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Погледи, 2. 5. 2013, Комунисти порушили Зејтинлик у Србији [из Архиве]
ЕКСКЛУЗИВНО! Комунисти порушили Зејтинлик у Србији! На централном гробљу српске војске из Првог светског рата, у крагујевачким Шумарицама, комунисти су поломили крстове и засадили шуму Сви ми знамо за српско војничко гробље Зејтинлик у Солуну. Ту су сахрањени јунаци са Солунског фронта изгинули од 1916. до 1918. године. Међутим, да…
Вечерње новости, 27. 4. 2021, Морбидни план за уништење Срба: Павелићев пројекат скован у Сијени уз помоћ Ватикана и Мусолинијевог штаба
Михаило Станишић је у Србоциду изнео откриће о Павелићевом геноцидном плану, скованом у Сијени, при чему је усташком вођи, његовим суфлерима и подстрекачима у емиграцији, као својеврсни оријентир, послужило вишегодишње изучавање и угледање на геноцид који је над Јерменима почињен у Првом светском рату у Турској. Тек 1975. године, један… Вечерње новости, 27. 4. 2016, Перо Симић: Два ордена за покрштавање Срба [из Архиве] Мапа
Анте Павелић је одликовао бискупа Антуна Акшамовића због заслуга за присилно превођење Срба у католичку веру, а Тито му је 1959. доделио Орден братства и јединства првог степена У ПРОЛЕЋЕ 1942. Крунослав Драгановић, професор богословског факултета у Загребу, довео је у Јасеновац специјалну међународну комисију, која је требало да испита…
Вечерње новости, 24-25. 4. 2021, Усташе су све у крв обукле: Деценијама затурено сведочанство књижевника Ћамила Сијарића о ужасима Јасеновца
СУДБИНА? Новинарски, проклети занат? Задатак који се не одбија и кад у такав полазиш, а не знаш да има и горег од пакла. То је да га преживиш и с њим живиш до краја. У тишини. У муци. У немоћи да повучеш уже звона. У ових неколико реченица, трајао је… Политика, 23.4.2021, Још има тајни о атентату у Марсељу
Иако се наизглед о нападу на краља Александра све зна – детаљи о организацији, учесницима завере, протоколарној пратњи, страдалима – заплењено оружје атентатора предато српским органима, 1944. године нетрагом је нестало из Војног музеја. Челници хрватске усташке емиграције и бугарске терористичке организације ВМРО су у римском хотелу „Континентал”, августа 1934.…
Nova.rs, 17. 4. 2021, Шумадинци подигли споменик Немцу погинулом 1941.
Немац Ото Сеп, пилот ловачког авиона „Хокер Фјури“, погинуо је 6. априла 1941. године изнад Гледићких планина у Шумадији. Мештани села Дулене пронашли су тело настрадалог пилота и кришом га сахранили, а скоро осам деценија није се знало где је сахрањен. Тек пре неколико година, откривено је где почива Ото… Не заборављамо – Памтимо
РТРС, 11. 8. 2023, Жртве усташког злочина у селу Чаваш коначно добиле достојанствено спомен обиљежје
Жртве усташког злочина у селу Чаваш у Поповом пољу коначно су добиле достојанствено спомен обиљежје. На новом споменику који су подигли потомци страдалих, служен је помен за 101 невину жртву масовоног покоља које су усташе, на данашњи дан побиле и бациле у јаму 1941. године.
11. августа усташе су опколиле село Чаваш. Након звјерског мучења убили су и у јаму бацили 101 од 150 мјештана.
Ово је једно од највећих стратишта српског становништва у овом дијелу Херцеговине. Редом су убијане породице Мијатовић, Милошевић, Михићи, Милетићи... Међу страдалим житељима села било је 55 жена и дјеце. Н[...]
Глас Српске, 29. 2. 2024, Убице измакле правди: Годишњица "Крваве свадбе" у Сарајеву
У Сарајеву је 1. марта 1992. године убијен српски сват Никола Гардовић, а рањен православни свештеник Раденко Мировић, док су убице, које муслиманска власт у Сарајеву није ни покушала да правично казни, спалиле српску заставу.
Против Николиног убице, Расима Делалића Ћеле, тек почетком 2006. године Кантонално тужилаштво у Сарајеву покренуло је судски процес, који никада није окончан, јер је овај злочинац убијен 2008. године у Сарајеву.
Осим Делалића, који је накнадно признао да је убио Гардовића, свједоци су као нападаче препознали и Суада Шабановића из Зворника и Мухамеда Швракића из Сар[...]
Глас Српске, Танјуг, 2. 5. 2022, УНС девети пут поставља спомен таблу отетим новинарима у Великој Хочи
Удружење новинара Србије (УНС) данас ће заједно са својим огранком Друштвом новинара Косова и Метохије (ДНКиМ) девети пут поставити плочу са именима Ђуре Славуја и Ранка Перенића у близини Велике Хоче, на мјесту на ком су отети 1998. године.
Први пут УНС је са својим огранком на Косову и Метохији спомен-таблу поставио 2012. године. Од тада плочу су вандали осам пута чупали и рушили, односили, бацали на сметљиште, а УНС је поново постављао, саопштено је из тог удружења.
За рушење обиљежја отетим новинарима косоваска полиција је 2019. године пронашла починиоца. Шабан Бериша условно је кажњ[...]
Вечерње новости, 1.7.2017, Обележен Дан сећања на Јадовно
На Јадовну обележено 76 година од страдања Срба у НДХ. Више од пет стотина људи присуствовало помену страдалима у комплексу логора
ДА Велебит може да плаче, данас би сигурно заплакао. Сваки камен овог личког горостаса уздахнуо би, пустио сузу и помолио се се за душе скоро 40 хиљада Срба и Јевреја, из свих српских крајева, мучки убијених у логорима Госпић- Јадовно-Паг тадашње Независне Државе Хрватске.
Камен не може, али људи могу. Више од пет стотина људи свих генерација окупило се данас над Шарановом јамом и одало пошту страдалим прецима.
- У једном дана наша кућа је остала без мушки[...]
![Recepti-kuvar.rs, 15. 9. 2022, Илија Илић солунски добровољац из Дримкола [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20219-350x200-no.jpg)
Recepti-kuvar.rs, 15. 9. 2022, Илија Илић солунски добровољац из Дримкола [Мапа]
Недеља, 15. септембар 1918. У 5:30 сати отпочео је пробој Солунског фронта. Илија Илић био је добровољац и као припадник 21. пешадијског пука учествовао у борбама на Солунском фронту, као и наредним војним операцијама до краја Светског рата.
Сага о њему почела је много раније, када је покушао да из Румуније, где је као печалбар радио да заради кору хлеба и прехрани породицу, пређе у Србију и пријави се у српску војску као добровољац. Након одбијања румунских власти да му издају неопходну дозволу, почињу његова путешествија. Прешао је пола света путујући да би, на крају, стигао до Солуна и при[...]
