За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Спутњик, 30.11.2020, На спомен-табли Диани Будисављевић писаће „спасла углавном српску децу“
Сенат града Инсбрука одлучио да на родној кући Диане Будисављевић постави спомен-плочу на којој ће писати да је спасавала углавном српску децу из логора НДХ. Чланови Сената и Одбора за културу града Инсбрука су 18. новембра на седници Сената града Инсбрука једногласно усвојили коначну верзију текста на спомен-табли за Диану…
Спутњик, 30.11.2020, „Дара из Јасеновца“ српски кандидат за Оскара
Филм „Дара из Јасеновца“ редитеља Предрага Антонијевића српски је кандидат за 93. награду „Оскар” Америчке академије филмске уметности и науке, у категорији за најбољи међународни филм (International Feature Film Award), саопштио је данас Филмски центар Србије. Одлуку је донела комисија у саставу Добривоје Танасијевић – Дан Тана (члан Америчке академије…
Политика, 28.11.2020, Јован прошао 50 држава да би стигао на Солунски фронт
Ратна стаза Зековића с Романије: Маџарска, Украјина, Галиција, Добруџа, Русија, Сибир, Манџурија, Сингапур, Цејлон, Индијски океан, Египат, Средоземље, Грчка и слободна Србија Ратна повест Јована Зековића (1892–1983), сва је прилика, нема упоредиву. Прошао је 50 држава и половину северне хемисфере да би се о Васкрсу 1918. обрео са српском војском…
Дневник.рс, 22.11.2020, Архив Војводине објавио монографију „Усташка зверства; Зборник докумената (1941-1942)”
Предмет: Понашање усташа; Према извештају Штаткомандатуре Сарајево, дана 7.9. су припадници усташа код Раљева у две куће затворили 80 до 100 Срба, мушкараца, жена и деце, куће су запалили, а Срби су живи изгорели. Неколико других Срба је истом приликом одвојено, било стрељано. Као потврда прилаже се девет фотографија. У…
Глас Српске, СРНА, 25.11.2020, Равнице код Новог Града: Положени вијенци у знак сјећање на страдале цивиле
НОВИ ГРАД – Представници Општинске борачке организације и мјештани положили су данас вијенце на мјесном гробљу у Равницама код Новог Града гдје се налазе спомен-обиљежја страдалим у Другом свјетском и протеклом одбрамбено-отаџбинском рату. Код спомен-обиљежја за 168 цивила које су усташе убиле на данашњи дан 1943. године, парастос је служио…
Политика, 24.11.2020, Плакати са поруком „Хвала деди на победи”
Бајина Башта – У Туристичком информативном центру у Бајиној Башти недавно су објавили плакате са именима више од 270 носилаца Албанске споменице са подручја ове општине. У знак сећања на истакнуте ратнике Великог рата, да се не забораве њихова имена и заслуге за отаџбину. – На тим плакатима, уз поруку…
Не заборављамо – Памтимо
Исповијест Слободана Бојанића о пакленим данима у Сарајеву: Војници убијени док су лежали на улици
Прибој, Сарајево - Дане и ноћи проводили смо као живе мете чекајући да изађемо из пакла, а када су нам молитве услишене и мирно кренули са повлачењем колона је засута паљбом, недужне војнике су убијали док су лежали на асфалту, крв је лила на све стране.
Слике ужаса из сарајевске Добровољачке улице већ 24 године свакодневно навиру пред очи Слободану Бојанићу из Прибоја који се са колегама из ЈНА 3. маја 1992. године нашао у смртоносном обручу. Сјећање на најтеже дане у животу сажео је за "Глас Српске" уочи још једне годишњице злочина којег дочекују разочарани и увријеђени, јер се још нико о[...]
![Глас Српске, СРНА, 3. 6. 2023, Служен помен за више од 130 Срба жртава усташког злочина [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p14372-350x200-no.jpg)
Глас Српске, СРНА, 3. 6. 2023, Служен помен за више од 130 Срба жртава усташког злочина [Мапа]
БИЛЕЋА - Код Корићке јаме у Билећи, у коју су усташе бациле више од 130 Срба, данас је служен литургија поводом 82 године од мученичког страдања српског народа из билећког села Корита и околних села.
Литургију је служио свештеник Саша Којовић из Гацка у пристуству народа из Корита и околних села из Билеће и Гацка, а потом је код спомен-костурнице на Коритима служен парастос Србима тог краја пострадалим од усташа 1941. године.
Корићка јама код Билеће једно је од највећих стратишта српског народа на овим просторима.
У злочину који су починиле усташе муслимани из сусједног мјеста фазлаги[...]
![РТРС, 24. 12. 2022, Београд: Премијера филма "Чико, ја сам жив, немој да ме убијеш", аутора Гвоздена Шарца [Филм]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p11107-350x200-no.jpg)
РТРС, 24. 12. 2022, Београд: Премијера филма "Чико, ја сам жив, немој да ме убијеш", аутора Гвоздена Шарца [Филм]
У Београду је данас одржана премијера документарног филма о страдању Срба у Сарајеву "Чико ја сам жив, немој да ме убијеш", у организацији Удружења Координација удружења избјеглих и расељених у Републици Србији и Радио телевизије Републике Српске, уз подршку Представништва Републике Српске у Београду.
Филм је прича о Драгану Васићу, дјечаку из Сарајева, који је једини преживјели свједок ужасног злочина који се десио почетком јуна 1992. године у насељу Ледићи поред Сарајева.
Драган Васић, тада стар свега 11 година, је успио је да преживи пуком срећом и спасен је захваљујући војнику Изи Ве[...]
Срна, 20.3.2016, Претпремијера филма „Споменко на вјечној стражи“
ДОБОЈ, 20. МАРТА /СРНА/ - У Добоју ће данас, када се навршавају 23 године од погибије најмлађег борца Војске Републике Српске Споменка Гостића, бити претпремијерно приказан документарни филм "Споменко на вјечној стражи", аутора Милета Савића.
Претпремијери филма, који је снимљен у сарадњи са Борачком организацијом Републике Српске, присуствоваће савјетник министра рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Милан Торбица.
Филм ће претпремијерно бити приказан у добојском Центру за културу у 17.00 часова, док је за 16.00 часова заказана конференција за новинаре.
Споменко Гостић, [...]
![ТамоДалеко, 23. 3. 2021, Предраг Савић: Мученичка смрт четника дон Јерка са Крка [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p19754-350x200-no.jpg)
ТамоДалеко, 23. 3. 2021, Предраг Савић: Мученичка смрт четника дон Јерка са Крка [из Архиве]
Четничког духовника и идеолога, католичког свештеника, оданог краљу и отаџбини комунисти су 1943. године код Цриквенице заједно са још око 140 четника бацили у јаму одакле се данима чуло запомагање. Кости збратимљених православаца и католика монархиста и данас се тамо налазе
Зашто се нисмо бавили везама дубровачких и четника са оствра Крка и посебно дон Јеролимом – Јерком Гршковићем, римокатоличким свештеником, гимназијским професором, глагољашем, филологом, политичарем Демократске странке, духовним пастиром Равногорског одреда отока Крка у склопу 503. корпуса Југословенске војске у отаџбини [...]
