За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 4. 10. 2022, На споменике крштених јунака треба ставити Христов крст
Кроз свету тајну крштења људи улазе у цркву Христову чувајући православну веру, што поета поје: „На Крфу 1915/На хумкама у туђини/Неће српско цвеће нићи/Поздравите нашу децу/Нећемо им никад стићи!/Поздравите отаџбину/Пољубите српску груду/Спомен жртве за слободу/Нека ове хумке буду“. Септембра 2008. године имао сам велику част да по благослову егзарха светог…
Политика, 30. 9. 2022, Још једно сећање на Синђелића подно Повлена
Обележена годишњица смрти војника хероја Стојадина Мирковића, који је 1991. страдао са мајором Тепићем у Беденику код Бјеловара Ваљево – Претпоследњег дана септембра навршила се 31 година од погибије војника Стојадина Мирковића, деветнаестогодишњег хероја са Повлена, родом из ваљевског села Горње Лесковице, који је 1991, заједно са мајором Миланом Тепићем,…
Погледи, РТВ Врање, 30. 9. 2022, Пренос моштију страдалих Првом св. рату у спомен костурницу манастира Светог Николе у Врању
Преносом костију страдалих у Првом светском рату у новоизграђену Спомен костурницу почело је обележавање великог јубилеја манастира Свети Никола, 690 година постојања. Епископ врањски Пахомије са свештенством и монаштвом Епархије врањске служио је Литургију у манастиру Светог Николаја, након чега је уследио парастос страдалима у Првом светском рату. Мошти које…
Вечерње новости, 30. 9. 2022, ПОВРАТАК КОСОВСКОГ АНДРИЋА: У Матици српској вече о Григорију Божовићу, некад забрањеном писцу и новинару
У СВЕЧАНОЈ сали Матице српске вечерас у 18 сати биће представљени лик и дело Григорја Божовића (Придворица, код Колашина, 1880 – Београд, 1945) књижевника, новинара и народног посланика. У организацији Матице и Фондације Симонида овом приликом биће промовисана и књижевна награда која носи Божовићево име. Поздравну реч упутиће проф. др…
РТС, 25. 9. 2022, Снимци српског споменика у Тирани после напада чекићем
Оскрнављен једини очувани споменик борцима Балканских и Првог светског рата у Албанији. Видни ударци чекићем и поломљен крст, јавља репортер РТС-а са лица места. На друштвеним мрежама појавио се снимак на коме се види како вандали чекићем ударају српски споменик. На друштвеним мрежама појавио се снимак покушаја урушавања споменика српским…
Печат, 16-23. 9. 2022, Неславна југословенска прича – Усташе, а не Немци, одговорни за 95 одсто жртава – Стево Лапчевић [Интервју]
У Сремској Митровици отворена је изложба „Народ, жртва злочина“, поводом 80 година од „акције Виктора Томића“, тек једног таласа насиља НДХ. наш саговорник, докторанд политикологије, запослен у Музеју Срема један је од аутора изложбе Стево Лапчевић је истраживачки рад о геноциду у Срему отпочео серијом новинских и публицистичких чланака, објављених… Не заборављамо – Памтимо
Политика, 16. 4. 2023, Момчило Павловић: Београдски крвави Ускрс 1944. године
Два ускршња радосна дана, недеља 16. и понедељак 17. април 1944. године, за Београд и његове житеље претворена су у „Крвави ускрс”.
У та два дана савезнички авиони бомбардовали су Београд „просипајући бомбе широм вароши”. Разаране су и порушене куће, улице, болнице, надлештва. Иако су у инструкцијама пилотима били означени војни циљеви, као што су фабрике авиона и авионских делова „Икарус” и „Рогожарски”, мостови на Сави, железничка станица у Београду и аеродром Земун, ови циљеви су претрпели незнатна оштећења, али су зато градско језгро, па чак и сиромашни делови града, били разрушени. По[...]
KMnovine.com, 9.7.2020, Логор Плав: Заборављени албански логор за српске цивиле, жене, децу и старце
На североистоку Црне Горе, у Плаву, 4. јула 1941, албански балисти и вулнетари под надзором италијанских окупационих власти основали су концентрациони логор.
У овај казамат смрти су довођени православни Срби из околине Плава, процењује се преко 500 цивила, од којих највећим делом жене и деца. У самом логору је уморено преко 30 малишана млађих од 10 година.
Логор Плав је био једини логор на територији окупиране Црне Горе у Другом светском рату за жене и децу. У њему су албански балисти утамничили искључиво цивиле, а највећим делом били су то жене, деца и старци.
Сам логор је основан по[...]
Глас Српске, Срна, 5. 8. 2023, Обиљежавање 28. годишњице погрома: Парастос за жртве “Олује”
БАЊАЛУКА – Свештеници Епархије бањалучке данас су у Бањалуци у Саборном храму Христа Спаситеља служили парастос за страдале у Погрому “Олуја”.
Парастос страдалима у хрватској агресији на Републику Српску Крајину, када је протјерано више од 220.000 Срба из Хрватске, а побијено око 2.000, организовао је Документационо-информациони центар “Веритас”.
Директор Документационо-информационог центра “Веритас” Саво Штрбац је након парастоса позвао породице страдалих у Погрому “Олуја” који нису идентификовани да отворе захтјеве и ураде све што је потребно како би се извршила идентификација.
Он ј[...]
Вечерње новости, 19.2.2015, Ђакомо Скоти: Врховник је био сејач зла
Мико Трипало: Ради се о монструозном плану, чије корене треба тражити у ставовима ХДЗ о етничком чишћењу Срба у Хрватској
11. септембар
РИЈЕЧКИ “Нови лист”, једине у то време независне дневне новине, уступио је велики простор лидеру Српске народне партије у Хрватској, Милану Ђукићу, који је испричао оно што је видео приликом недавног путовања у Крајину, искључујући област Лике, која му је била забрањена. Тамо где му је било дозвољено да иде, видео је “многе опустошене куће и веома мало људи. Веома мало их је остало, углавном све старији људи. Пошто су били затворени у сабирне логоре ради[...]
![РТРС, 20. 4. 2019. Рогатица: Одата почаст српским цивилима ликвидираним 1942. [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p12270-350x200-no.jpg)
РТРС, 20. 4. 2019. Рогатица: Одата почаст српским цивилима ликвидираним 1942. [Мапа]
Парастосом, полагањем цвијећа и паљењем свијећа, у Осову код Рогатице одата je почаст за српске цивиле, које су прије 77 година усташе убиле на најсвирепији начин. Више од 90 српских цивила, углавном дјеце, жена и стараца, само од којих 24 из породице Ристановић, затворено је у кућу и шталу, и запаљено.
И данас, Осовом одјекују болна сјећања на 27. април 1942. године, када је харајући овим крајевима Црна легија Јуре Францетића, потпомогнута комшијама, у најтежим мукама уморила и живу запила српску нејач из овог села и збјега који се са романијског платоа кретао ка Дрини и Србији.
- Прича[...]
