За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 9.9.2021, Срби из Зебинца не дају своје њиве и пашњаке
Двадесетак Срба из села Зебинце, засеока Манута, у општини Ново Брдо, представља „грудобран“ на линији разграничења према сусједним албанским селима у општини Гњилане Неће српство нестати, трајаће још дуго, јер се полако буди свијест и одговорност садашњих генерација и схватање да ништа у животу није лако, па ни опстајање на…
Спутњик, 10.9.2021, Протестно писмо због умањивања броја убијених у Јасеновцу, међу потписницима историчари, академици
Чланови САНУ, професори савремене националне историје на универзитетима у Србији и Републици Српској, упутили су јавности протестно писмо због умањивања броја жртава Јасеновца у водећим медијима у Србији, изјавио је историчар Милош Ковић, поручивши да лицитација бројем жртава не долази у обзир. Ковић, један од иницијатора протестног писма, рекао је…
Епархија Бачка, 10.9.2021, 80 година од стварања система логора Јасеновац, најмонтруозније фабрике смрти у Европи
Председник Вучић: Сећање на српско име и презиме неће бити затрто. Владика Јован: Наш однос према Јасеновцу одређују речи патријарха Германа: Праштати морамо, заборавити не смемо. Патријарх Порфирије: Кроз молитвено памћење лечимо своје ране. Молимо се за све људе и да се Јасеновац никоме, никада и нигде не понови. Поводом…
Glas Srpske, SRNA, 9.9.2021, U Beogradu služen parastos za 88 Srba ubijenih u Medačkom džepu
U Crkvi Svetog Marka u Beogradu danas je služen parastos za Srbe ubijene u zločinačkom pohodu Hrvatske vojske na srpska sela u Medačkom džepu, prije tačno 28 godina. Pomenu za 88 ubijenih u Divoselu, Čitluku i Počitelju, koje su pripadnici hrvatskih snaga likvidirali u akciji po principu „spržene zemlje“, prisustvovali…
СРНА, 9.9.2021, Марш „Стазом егзодуса“ Срба са Возуће и Озрена
У Стогу код Возуће одржава се марш „Стазом егзодуса“ у оквиру обиљежавања 26 година од прогона Срба из Возуће, насеља у долини ријеке Криваје и са јужног дијела Озрена. Организатор је Завичајно удружење Завидовићана из Добоја. Предсједник Удружења Зоран Благојевић рекао је Срни да ће 14. годину заредом указати на…
Stella polare, 6.9.2021, Петар Драгишић: Усташе у бугарским документима
У две бугарске књиге пронашли смо више информација о стању у Независној Држави Хрватској, а део извода из изабраних докумената превели смо на српски. Из Дневника бугарског ратног премијера Богдана Филова преносимо пасус у којем налазимо Павелићево признање о убиству 400 хиљада Срба у НДХ до пролећа 1942. године и…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 23. 9. 2024, Љиљана Никшић: О британским херојима човекољубља
У ужасу Великог рата, глас хуманиста надјачао је ратничке трубе, а морал медицинских мисија надвисио је подвиге војсковођа, владара и политичара.
Организација која је предњачила, залагањем српских родољуба и истакнутих Енглеза за које је било питање морала и части да помогну „витешкој Србији” (Gallant Serbia), и која је прва почела са прикупљањем материјалне и хуманитарне помоћи српском народу јесте Српски потпорни фонд. Основан је муњевитом брзином на самом почетку Великог рата – на данашњи дан, пре 110 година. Циљ је био да се хитно пошаље помоћ у виду болница, лекова, завоја и медицински[...]
![Сећање на жртве Валандовског покоља [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p1379-350x200-no.jpg)
Сећање на жртве Валандовског покоља [Мапа]
Политика | 23.05.2015 | Драгиша И. Кецојевић
На Велики петак ове године навршило се 100 година од дана кад су удружени бугарски и турски комити, руковођени бугарским, аустријским и турским официрима, извршили покољ младих српских војника ослободилаца у местима Валандову и Удову.
У току ратних дејстава, 1914. и 1915. године, железничка пруга Солун–Београд је имала изузетан значај за Србију и Русију. Њом је превожен ратни материјал и опрема који су довожени бродовима у Солун, претоварани у железничке вагоне и превожени у Србију. У Параћину су товари за Русију претоварани у вагоне узаног кол[...]
РТРС, Срна, 16. 10. 2023, И 32 године послије убиства 125 Срба у Госпићу пронађени остаци свега 57
Иако се навршавају 32 године од убиства најмање 125 српских цивила у Госпићу, до сада су сахрањени посмртни остаци тек 57 жртава, а породице додатно брине што се ништа не предузима у проналажењу посмртних остатака осталих, саопштено је из Документационо информационог центра "Веритас".
Породице ликвидираних госпићких Срба посебно узнемирава сазнање да су одавно на слободу Тихомир Орашковић, Мирко Норац и Стјепан Грандић осуђени за овај злочин пред Жупанијским судом у Ријеци из марта 2003. године.
Из "Веритаса" поручују да остаје отворено питање зашто нису процесуирани и остали припадници [...]
РТРС, 28.10.2020, Изложба Музеја Српске "Јасеновац – највећи усташки логор смрти" поново у Москви
У Московском Кремљу у Измајлову први пут биће представљена комплетна мултимедијална изложба Музеја Републике Српске "Јасеновац – највећи усташки логор смрти" аутора Миленка Ђорђевића.
Циљ пројекта је очување историјског сјећања и стварање јединствене изложбе која обухвата различите стране живота становништва током Великог Отаџбинског рата; како су ратовали, како су снимали рат за потомке, живот цивила, како се сваки борио за побједу радећи свој посао.
Главни задатак изложбе је очување и преношење памћења генерацијама, васпитавање поштовања, прије свега, омладине, према нашим прецима и по[...]
РТРС, 17.9.2021, Служен парастос за 16 убијених Срба у Сердарима
Прошло је 29 година од бруталног убиства 16 Срба, чланова породица Сердар, Тепић и Бенцун у селу Сердари у општини Котор Варош.
У знак сјећање на цивиле које су на данашњи дан 1992. године, убили припадници муслиманских снага, код спомен-обиљежја у селу Сердари и на мјесном гробљу Кукавице служен је парастос.
Жена којој је пред очима убијена породица – Радмила Сердар, једина је огњиште напустила жива. Рањена више пута.
И трудна. О страхоти коју је преживјела тог 17. септембра 1992. године, Радмила је пред нашом камером свједочила непосредно након злочина.
- Одмах су њу убили рафало[...]
