За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, Јужне вести, 2. 7. 2022, Провокација из Бугарске – екскурзија стазама злочина бугарске војске [Фото]
НВО из Ћустендила објавила позив и плакат за туристички поход долином „Бугарске Мораве” под паролом „Чишћење Јастрепца од разбојника” Ниш – У први мах можда се могло помислити да је реч о ружној шали, али је нажалост у питању скандал и велика провокацији – на свом сајту, али и преко… Искра, 28. 6. 2022, Владимир Умељић: Расистичка сатанизација народа путем политичке злоупотребе науке
Актуелна сатанизација Руса и Владимира Путина на Западу следи рецепту примењеном на другој Југославији крајем XX века. Тадашња сатанизација Срба и Слободана Милошевића пре, за време и после разбијања, поништавања међународно признате југословенске државности била је успешна генерална проба за данашњи сукоб НАТО-Русија у Украјини, без свакако било какве вероватноће…
РТВ, 1. 7. 2022, Спомен табла на остатке споменика српским кадетима у Северној Македонији [Мапа]
БЕОГРАД – Током повлачења српске војске ка Албанији, у зиму 1915. године, код манастира Св. Наум, бугарски окупатори, заробили су 400 српских кадета и питомаца ђачке чете, старости у просеку петнаест година, одакле су их спровели у атар села Рамне, крај Охрида, и ту онако болесне, измрзле и измрцварене од…
Вечерње новости, 29. 6. 2022, Обележена 109. годишњица Брегалничке битке: На брду Каленица код Штипа
ЦЕНТРАЛНА церемонија обележавања 109. годишњице Брегалничке битке вођене од 30. јуна до 9. јула 1913. године, полагањем венаца и одавањем почасти палим српским ратницима, одржана је у среду на брду Каленица код Штипа, на истоку Македоније. На месту некадашње монументалне спомен капеле коју су бугарске окупаторске снаге срушиле у Другом… Вести, 29. 6. 2022, Почаст логорашима Stalag III-А [Мапа]
Свештеници СПЦ из Берлина, протојереји ставрофори Драган Секулић и Радомир Колунџић и ђакон Предраг Јанковић, као и сваке године пред Видовдан служили су помен на војничком гробљу из Другог светског рата, у Лукенвалдеу (Luckenwalde), заробљеницима из некадашње Југославије. Помену су, уз тридесетак верника из Берлина, присуствовали и представници Амбасаде Србије,… СРНА, 28. 6. 2022, Придворице: Помен за 185 жртава усташког масакра
ГАЦКО, 28. ЈУНА /СРНА/ – У манастиру Светог кнеза Лазара у селу Придворице код Гацка данас је служена света литургија и помен за 185 мјештана села које су прије 80 година убиле усташе. Предсједник СПС-а Горан Селак присуствовао је помену и поручио да оно што се догодио 1942. године не…
Не заборављамо – Памтимо
Погледи, 22. 3. 2025, Маутхаузен, 1945: „Ми смо Срби!“ – На данашњи дан: 80. годишњица ослобођења логора Маутхаузен
Дражин капетан Живадин Љубисављевић, дочекао је ослобођење 1945. у Маутхаузену. Американци су почели да деле храну. Живадин је сведочио: „Постројени су робови свих нација. Онда се десило чудо. Преко 20.000 робова одједном је полетело према казанима са храном. Многи болесни и немоћни су падали, а преко њих су газиле гладне масе. Погледајте сада, молим вас, ко смо ми Срби. Од 600 Срба ниједан се није макнуо из строја. Амерички официр нас је посматрао. Био је изненађен нашом присебношћу и нашим достојанством. Запитао је: ’Ко сте ви?‘ Ја сам му одговорио: ’Ми смо Срби‘. Онда ме је поново запитао: [...]
![Вечерње новости, 4. 8. 2023, В. Голубовић, П. Павловић, Н. Нешић: Образ престонице остао је сачуван - Остала је непознаница колико пута је Милунка рањавана током ратовања [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20992-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 4. 8. 2023, В. Голубовић, П. Павловић, Н. Нешић: Образ престонице остао је сачуван - Остала је непознаница колико пута је Милунка рањавана током ратовања [из Архиве]
Међу стотинама знаних и незнаних јунака у тој победничкој 1914. години поново су се истакли и ратници Другог топличког пешадијског пука „Књаз Михаило” у чијем саставу је смело и неустрашиво јуришала Милунка Савић.
Ратни хроничар записао је:
„Четири године је била у мушком оделу и с пушком на готовс. Преко груди је носила два низа реденика, а један око паса. Без бомби није улазила у борбу. А умела је да их баци право у противнички ров и да стрпљиво сачека њихово дејство како би следећа била још прецизнија. Ратник Милунка постављена је за командира јуришног бомбашког одељења“.
Њено ис[...]
ИН4С, 23. 7. 2022, Стравично страдање јабучких Срба три деценије без казне
У Фочи је данас обиљежено 30 година од стравичног злочина у којем је муслиманска војска убијајући све пред собом попалила 18 српских села ширег подручја Јабуке, тада фочанске мјесне заједнице, на лијевој обали Дрине, подно Јахорине
Тим поводом служен је помен за 43 невине српске жртве, а чланови породица погинулих и делегације општине Фоча и удружења проистеклих из Одбрамбено отаџбинског рата прислужили су свијеће и положили цвијеће на Градском гробљу Божовац.
Припадници тз. Армије БиХ 23. јула 1992. године на свиреп су начин убили 43 српска мјештанина, међу њима и дјечака од 13 година Н[...]
ИН4С, 16. 7. 2022, Ослободилац Београда: Ко је био војвода Петар Бојовић
Ослободилац Београда, српски јунак и војвода Петар Бојовић рођен је на данашњи дан давне 1858. године.
Као питомац Артиљеријске школе учествовао је у Српско-турским ратовима од 1876. до 1878. године, а у Српско-бугарском рату 1885. године истакао се храброшћу у борбама на Врабчи, Сливници, у Драгоманском теснацу, код Пирота и Цариброда.
У Првом балканском рату 1912. и 1913. године, као начелник Штаба Прве армије изузетно је допринео победама над Турцима у Кумановској и Битољској бици. У Другом балканском рату 1913. пробио је бугарске положаје на Рајчанском риду, што је одлучило исход и Б[...]
Политика, 5. 5. 2023, СВЕТИЊЕ ИЗ ПЕПЕЛА: Чували стоку крај иконостаса
Манастир Велика Ремета на Фрушкој гори, задужбина краља Драгутина, у својој бурној прошлости доживео је голготу, велика страдања и разарања, а данас је храм за пример
Можете ли да замислите како је, у олтару, крај иконостаса, неко направио обор за стоку!
Несхватљиво, а тачно. Догодило се то Великој Ремети, једном од 16 фрушкогорских манастира, за време оба светска рата, али и у годинама после ослобођења. Наравно, није он једини прошао голготу, али је, као и многи, толико рушен и паљен да је од појединих његових делова остао само пепео.
О страдањима ове светиње се, углавном, знало у црквеним[...]
