За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба

Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал

Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.

Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.

Логори за Србе у Аустроугарској

Људски губици српског народа у 2. светском рату

Логори за Србе у Бугарској

Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Зашто „Српски меморијал“?
Глас Српске, СРНА, 9.9.2021, Обиљежено 29 година од страдања Срба у тунелу Бродар

ВИШЕГРАД, 9. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Код спомен-обиљежја код тунела Бродари на граници између Вишеграда и Рудог данас је обиљежено 29 година од страдања осам бораца Војске Републике Српске /ВРС/ и двије медицинске раднице у тунелу у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату. Татјана Маринковић, кћерка страдале медицинске сестре Љубице Кастратовић, рекла је да…
e-Veritas, 8.9.2021, Povodom 28. godišnjice stradanja Srba iz „Medačkog džepa“

Devetog septembra 1993. godine Hrvatska vojska je iznenada izvršila agresiju na srpska podvelebitska sela Divoselo, Čitluk i Počitelj, smještena južno i jugoistočno od Gospića u tzv. “Medačkom džepu”, koja su se do tada osamnaest mjeseci nalazila pod zaštitom UN-a. Hrvatska vojska je u nastupanju pljačkala, palila, rušila kuće, trovala bunare,…
Политика, 6.9.2021, Момчило Павловић: Дан туге и бола Лесковца

Савезнички авиони засули су град тог 6. септембра 1944. године тепих-бомбама. Верује се да је број настрадалих између 1.000 и 2.000, од око 24.000 становника колико је Лесковац бројао уочи рата Мало јe градова у Србији који су у једном дану, за двадесетак минута колико јe трајало бомбардовање од стране…
Искра, РТРС, 7.9.2021, „Веритас“: Притисак на Србе да се на попису изјасне као Хрвати

Срби са вуковарског подручја сматрају да је циљ хапшења Милана Милића /71/ због наводних ратних злочина да се што више Срба на предстојећем попису у Хрватској, који почиње 13. септембра, изјасне као „Хрвати православне вјероисповијести“, саопштено је из Документационо-информациони центар „Веритас“. Та организација указује да вуковарске Србе на то позива…
ИН4С, Курир, 30.8.2021, Крестић: Милова антисрпска политика може довести до крвавих обрачуна; Циљ Хрвата је стварање Велике Хрватске

Глас Српске, 5.9.2021, Борис Радаковић: Усташка упоришта под Козаром (4) – Звијери из Ивањске

Ивањска је велико село на путу између Бањалуке и Приједора, насељено углавном Хрватима и Србима. Током Одбрамбено-отаџбинског рата (1992 – 1995) име села је промијењено у Поткозарје. У Краљевини Југославији и током Другог свјетског рата Ивањска је била општина којој су припадала и околна села. У самој Ивањској већинско становништво…