За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 23.11.2020, Усташке жртве су плутале Савом
Београђанка која је 1943. као петнаестогодишњакиња присуствовала вађењу тела српских страдалника из НДХ из престоничких река, сведочи за наш лист о овим потресним догађајима Тог лета 1943. године, у јеку окупације Београда, Душанка Поповић је имала петнаест година. Због полицијског часа који је ноћу био на снази, она и њени…
Вести онлајн, 22.11.2020, Рањено срце српског јунака
Нема Чачанина који не зна где се у овом граду налази чувена кафана „Цар Лазар“, али мало је оних који знају да се само стотинак метара од кафане, у истој улици, налази кућа у којој је 25. маја 1882. године рођен Драгутин Гавриловић, мајор српске војске који је у историји… Глас Српске, 21.11.2020, Положени вијенци жртвама такозваног велеиздајничког процеса
БАЊАЛУКА – Предсједник Скупштине града Бањалука Зоран Талић данас је на бањалучком гробљу “Свети Пантелија” положио вијенац на споменик жртвама такозваног велеиздајничког процеса поводом 102 године од уласка српске војске у Бањалуку 1918. године, који се обиљежава и као други Дан града. Вијенце су положили и представници Владе Републике Српске…
Вести онлајн, 19. 11.2020, Судбина девојчице из јаме: Јунаштво и чојство Винка Томаша
У горким и болним сећањима свих, па и ових дана преминуле Милице Маљковић, претпоследње од четрнаесторо преживелих из јаме Равни долац на Динари, најснажније су се урезала доброчинства, сећања на оне који су им на било који начин помогли, поготово ако су то чинили они који нису морали. Тако су… Вести онлајн, 18.11.2020, Судбина девојчице из јаме: Жеђ очију нема
И Боја Лалић, сада једини још живи сведок из пакла јаме на Динари, почела је да запомаже кад се тешко повређена и са сломљеним кичменим пршљеновима после неколико дана отрезнила на дну јаме Равни Долац: – Не могу никуд мрднути, све боли: разбијено чело, раскрижена доња вилица, поломљена ребра, повриђена… РТРС, Глас Српске, СРНА, 18.11.2020, Веритас: Навршило се 29 година од убиства 18 Срба у логору Мерчепове јединице
Документационо-информациони центар „Веритас“ саопштио је да се данас навршило 29 година од када је, након вишедневног бруталног мучења у логору „Рибарска колиба“ у Марином селу, ликвидирано 18 српских цивила из даруварског села Кип и пакрачког села Клиса, које су припадници хрватске полиције ухапсили у периоду од 12. до 18. новембра…
Не заборављамо – Памтимо
Вести, 4. 9. 2023, Јадар је увек волео слободу
Док је нацистичка Немачка газила Европу, последњег дана августа 1941. године у Лозницу је стигла слобода захваљујући Веселину Мисити, потпуковнику Војске Краљевине Југославије, који је предводећи 300 устаника ослободио тадашњу лозничку варош не мирећи се са окупацијом. Том датуму, када је Лозница била прво веће ослобођено место на старом континенту и када су немачки војници показали белу заставу, у било је посвећено неколико догађаја.
Најпре је на градском гробљу служен помен Веселину Мисити, а онда су на његов споменик венце положили представници Војске Србије, Града Лознице, Центра за кул[...]
ИстокРС, Радио Невесиње, 24.6.2018, Сјећања на храбре устанике и часног официра са Трусине
Поменом погинулим устаницима, полагањем вијенаца, историским часом и културно- умјетничким програмом данас је на Трусини обиљежено 77 година од Јунског устанка 1941. године када су храбри горштаци, борци за слободу, под командом поручника Крсте Ђерића зауставили усташе у њиховом злочиначком походу на српски живаљ у Невесињу.
Свечаност су организовали Општинска борачка организација и Одбор за обиљежавање Јунског устанка.
Код спомен обиљежја часном официру и српским јунацима који су се супроставили усташкој хорди и најезди фашизма служен је помен, а потом су вијенце положиле делегације опш[...]
СРНА, 25. 3. 2019, Грајф: Страдање у Јасеновцу не смије бити минимализовано
БИЈЕЉИНА, 25. МАРТА /СРНА/ - Књига "Јасеновац - Аушвиц Балкана" представља студију о злу човјечанства и страдању невиних људи у ова два стравична логора што не смије бити заборављено нити минимализовано, рекао је аутор овог научноистраживачког дјела Гидеон Грајф.
Грајф, који је главни истраживач Института за Холокауст "Шем Олам", рекао је да је у Јасеновцу у Другом свјетском рату убијено 700.000 Срба, Јавреја и Рома, те да вјерује да је тај број и много већи.
"На основу даљих истраживања, неких надгробних споменика и гробних мјеста која смо успјели да нађемо кроз сва истраживања, вјерује[...]
![Глас Српске, Политика, СРНА, 12. 5. 2024, Помен за дервентске Србе убијене прије 32 године [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20289-350x200-no.jpg)
Глас Српске, Политика, СРНА, 12. 5. 2024, Помен за дервентске Србе убијене прије 32 године [Мапа]
У спомен-комплексу Чардак данас је служен помен поводом 32 године од највећег злочина почињеног над српским цивилима у овом дервентском насељу које су убили припадници регуларне војске Хрватске и хрватско-муслиманских паравојних формација из Дервенте.
Највећи број Срба са Чардака, њих 37, убијени су на Васкрс 26. априла 1992. године, док су остали страдали у логорима.
На мјесту гдје је подигнуто спомен-обиљежје пронађена је масовна гробница са посмртним остацима 19 мјештана, а тијела девет жртава пронађена су у католичком гробљу на Модрану.
Далибор Ђекић имао је само 14 година када му[...]
Политика: Затвор „Сунце“ и подрум без светла - Геноцид над Србима у Сарајеву (9)
Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић Гавриловић
Мој бивши ученик Агић каже: „Ево га мој професор, ћетник, пошао да бјежи, сад ћемо му ноге поломити“, сведочи инжењер ПТТ-а Славко Шибалија
Б. М. Н. (70) пекар, у наставку свог сведочанства испричао је:
Осетио сам само јак блесак и бол у ушима од експлозије. Покушавам да региструјем неки бол, не осећам ништа. Испред комбија чујем јауке: "Joj моје ноге, joj остао сам без ноге!". Прилазе неки људи, утоварују рањене. Ja прихватам Драгишу M. увлачим га у комби, видим да утоварају Златка, после још неке. Гранате и даље пад[...]
