За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 16. 4. 2022, У Чокешини обележена 218. годишњица Боја
СВЕТОМ архијерејском литургијом, црквеним обредом и полагањем венаца у организацији града Лознице обележена је данас 218. годишњица од Боја на Чокешини. Био је то још један у низу историјских часова Центра за културу у Лозници којем је, по традицији, на Лазареву суботу, присуствовао већи број грађана Поцерине и Јадра, поштовалаца…
РТС, Актуелности, 13. 4. 2022, Бранили су небо отаџбине [Филм]
Прошле године навршило се осамдесет година од Априлског рата у Југославији и у том рату, најчасније и најславније улоге ваздухопловства. Упркос чињеници што су од тих догађаја протекле деценије, о томе се мало зна и још мање говори, па се углавном помињу само изгинули пилоти одбране Београда, њих једанаесторица. Њима…
РТС, 9. 4. 2022, Хероји Битке за Кошаре – Пакао Кошара [Видео]
Пре 23 годинe снаге ОВК, албанске војске и НАТО-а напале су рејон карауле Кошаре на југословенско-албанској граници. Напад је био силовит, изненадио је Војску Југославије, ОВК је заузела караулу, али није успела дубље да продре на Косово и Метохију, што је био основни циљ напада. Војска Југославије имала је 108… Искра, 18. 2. 2022, Владимир Умељић: Хитлерова србомржња, додатни замајац геноцидне хрватске државе 1941-1945.
Хрватске водеће елите, политичка, клерикална и интелектуална, носе претешку одговорност и непролазну историјску хипотеку у односу на Србоцид хрватске државе 1941-1945, као и за онај део Холокауста над Јеврејима и Порајмоса над Ромима, које је њихова тадашња НДХ починила. Подршка убилачког расисте Адолфа Хитлера им је била сигурна, но у…
Политика, 5. 4. 2022, Алексинац не заборавља НАТО злочин из 1999.
На миран градић прва ракета испаљена је тог пролећа 1999. године после само 48 сати од почетка агресије НАТО-а на нашу земљу – 26. марта увече, око 20.15 часова. Пројектил испаљен из авиона који је пре тога дуго надлетао Алексинац, погодио је југозападни део варошице и уништио до темеља и…
СРНА, 5. 4. 2022, Црна слика преосталог српства у општини Клина
„Нестајемо. Једно по једно домаћинство се гаси по селима, а са њим и српство“, наводи Весна Пешић и истиче да је највећи проблем преосталих Срба, не само у урбаном дијелу Клине, већ и у селима, „исконска мржња Албанаца према српству“. Весна Пешић, предсједник Привременог органа општине Клина, са сједиштем у…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 26. 05.2023, Млади одлазе, а стари умиру: На Банији у контејнерима и међу рушевинама људи 900 дана чека кров над главом
ГОТОВО 900 дана проло је од катастрофалног земљотреса у Хрватској. И док на Банији много људи живи у контејнерима, рок за коришћење европског новца истиче.
Што се уради до краја јуна биће финансирано од Европске уније, а готово је сигурно да ни у две године Хрватска није искористила сав понуђени новац.
- Све то још иде споро, а ни време са овим поплавама није на нашој страни - каже за ”Новости” агилна заменица градоначелника Глине Бранка Бакшић Митић.
- У последње време, због измене закона којим су додатно закомпликовали обнове, нешто се покренуло, али за многе следи треће лето у конт[...]
![Политика, 7. 4. 2025, Изложба ’Српско војничко гробље у Алжиру‘ гостује у Голупцу [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p27374-350x200-no.jpg)
Политика, 7. 4. 2025, Изложба ’Српско војничко гробље у Алжиру‘ гостује у Голупцу [Мапа]
Изложба „Српско војничко гробље у Алжиру” чији је аутор Марко Јелић, представљена 8. априла, у Палати Тврђаве Голубачки град, у Голупцу.
Поставку је у 10.30 часова, отворио амбасадор Народне Демократске Републике Алжир у Србији Фатах Махраз. Изложбу приређују Друштво пријатеља Алжира и Јавно предузеће „Голубачки град – тврђава”.
Алжир и Србија негују пријатељске односе дуже од шест деценија. Алжир је највећа држава Африке, арапског света, и један од најзначајних спољно-политичких и трговинских партнера Србије у Африци. У заједничком наслеђу, посебно место има српско гробље ратника из Пр[...]
Спутњик, 8. 3. 2023, Тридесет страшних судбина на једном месту: Документ о голготи Срба који још доказују да су жртве
Књига „Кад чекање и неизвјесност успоре ритам живота“ представљена је данас у галерији „Жад“. Удружење породица „СУЗА“ омогућило је стварање писаног сведочанства о страдању српског народа у Хрватској између 1991. и 1995. године. Тридесет исповести о личним трагедијама српских породица преточено је у књигу о страдању које траје и дан данас.
Тридесет сведочанстава објављених на српском и енглеском језику остаће као писани споменици који ће мучеништво српског народа са простора Хрватске отргнути од заборава.
Нестали, погинули, проказани и они без права да дођу до истине и сахране своје најм[...]
![РТ Балкан, 16. 1. 2025, Годишњица масакра у Скеланима: Дан кад је Цветко Ристић остао без оца, мајке, сестре и брата [Списак жртава]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p24814-350x200-no.jpg)
РТ Балкан, 16. 1. 2025, Годишњица масакра у Скеланима: Дан кад је Цветко Ристић остао без оца, мајке, сестре и брата [Списак жртава]
Непокретна старица Радосава Ковачевић (78) убијена је са више од 20 удараца секиром, Рода Неђић која је имала 43 године, пре него што је убијена сатима је силована
Срби из села Скелани на левој обали Дрине обележиће данас 32. годишњицу великог страдања, дан када су муслиманске јединице из Сребренице под командом Насера Орића упале у село и у крвавом масакру, за неколико сати побиле 69 мештана и више од 160 раниле.
У Скеланима, крај споменика који подсећа на велику трагедију српског народа у овом крају Републике Српске служен је парастос, припаљене свеће, положено цвеће страдалим мештаним[...]
![РТРС, Срна, 3. 6. 2021, Литургија поводом 80 година од страдања Срба из Корита и околних села [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p12958-350x200-no.jpg)
РТРС, Срна, 3. 6. 2021, Литургија поводом 80 година од страдања Срба из Корита и околних села [Мапа]
Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије данас је пред капелом над Корићком јамом, у коју су усташе бациле више од 130 Срба, служио заупокојену литургију поводом 80 година од мученичког страдања српског народа из Корита и околних села.
У злочину који су починиле муслиманске усташе из сусједног мјеста Фазлагића Кула код Гацка, у ноћи између 3. и 4. јуна 1941. године, убијено је, мучено и у Корићку јаму бачено више од 130 Срба, мјештана Корита и околних села.
Кости корићких страдалника извађане су 1953. године, када је на основу 180 пронађених лобања устан[...]
