За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, Срна, 28.9.2020, Додик: Комунисти крили информације о спасавању савезничких пилота у Бољанићу
Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик изјавио је данас да ће у наредном периоду у Бољанићу код Добоја бити изграђен спомен-комплекс у знак сјећања на ослободилачку краљеву војску, која је под командом Драгољуба Драже Михаиловића, током Другог свјетског рата направила аеродром на који су слијетали амерички авиони да би покупили…
Глас Српске, СРНА, ДИЦ Веритас, 27.09.2020, Навршава се 25 година од убиства српских цивила у Вариводама
БЕОГРАД – Сутра се навршава 25 година од убиства 10 цивила српске националности у селу Вариводе код Книна, чија је просјечна старост била 67 година, саопштио је Документационо-информациони центар “Веритас”. Готово два мјесеца по окончању “Олује” и мјесту Вариводе убијени су Јован Берић /75/, Шпиро Берић /55/, Радивој Берић /69/,…
Политика, 27.9.2020, Служен парастос за Србе убијене пре 28 година у Желећи
ЖЕЛЕЋА – У месту Желећа код Жепча у Федерацији БиХ, данас је служен парастос за 13 српских мештана које су на данашњи дан 1992. године убили припадници Хрватског већа одбране, извештава РТРС. Председник Удружења ветерани Републике Српске Душко Вукотић рекао је Срни да је ХВО напао Желећу на Крстовдан, да…
Искра, Nedeljnik.rs, 26. 9. 2020, Велика прича о операцији Халијард: Ово су били људи пуни љубави према америчким авијатичарима
Савезнички пилоти су већ почели да се навикавају на српски сеоски живот када су се припреме акције евакуације у савезничку базу у Италији приводиле крају. Генерал Дража Михаиловић, чије су јединице водиле логистику окупљања савезничких пилота и изградње писте за америчке авионе за транспорт, приредио им је свечани испраћај. У…
Спутњик, 22.9.2020, Фреске у Дубровнику које Хрвати узалуд покушавају да прекрече
На зидинама једног фрањевачког манастира у Дубровнику испод малтера су се појавиле православне фреске из 14. века. Међутим, као да некоме у Хрватској не одговара да се та вест прочује, те је потпуно игноришу, а чак и крију од објављивања. Наиме, како прича Милош С. (38), који је посетио Дубровник…
Шајкача, 16.9.2020, “Бегајте! Бегајте! Иде втори железни”, Како је Гвоздени пук ушао у легенду и зашто су га се непријатељи толико бојали?
Две речи, безброј емоција и значења. Легендарни Гвоздени пук или Други пешадијски пук “Књаз Михајло”. Ако питате старе Топличане, или млађе који знају и воле историју, могли би вам данима причати о Гвозденом пуку. Готово да у тим крајевима није било куће из које тих ратних година није отишао по… Не заборављамо – Памтимо
![Српска24.ме, 14. 10. 2024, Историчари крили: Јединице Драгутина Кесеровића 14. октобра 1944. ослободиле Крушевац - На данашњи дан [Фото]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p22626-350x200-no.jpg)
Српска24.ме, 14. 10. 2024, Историчари крили: Јединице Драгутина Кесеровића 14. октобра 1944. ослободиле Крушевац - На данашњи дан [Фото]
Зашто комунисти нису могли да наведу детаље о борбама за ослобођење Крушевца 14. октобра 1944? Шта о овоме каже амерички поручник ОСС-а Крамер, учесник догађаја?
Да су комунисти отимали виле, фабрике, занатске радње и друга материјална добра, то је општепознато. Али, да су отимали и датуме – то је мистерија која још није довољно објашњена. За „14. октобар“ сви знамо јер је то име највеће фабрике у Крушевцу и једне од највећих фабрика у Србији. Зна се, такође, да се у време комунизма 14. октобар сваке године у Крушевцу славио као дан ослобођења града, 1944. године. На тим прославама, чланови С[...]
Вечерње новости, 17.11.2011, Украдена историја: Без тапија нема ни Србије
Широм света расуто на хиљаде српских рукописа, реликвија, уметничких дела и архивских докумената (2). Уочи Макензенове офанзиве 1915. спаковано 56 најдрагоценијих рукописа несталих у Нишу
НАЈВЕЋА мистерија у вртлогу пљачки српске културне баштине је судбина најдрагоценијих средњовековних рукописа које је до 1915. чувала Народна библиотека у Београду. Уочи Макензенове офанзиве директор Народне библиотеке Јован Томић спаковао је 56 најдрагоценијих и највреднијих рукописних и старих штампаних књига у два сандука које је послао да се евакуишу с архивом Министарства иностраних послова. Међутим, [...]
Глас Српске, 29.7.2018, Обиљежено 77 година од усташког злочина над Србима у Глини
Глина - У Глини је данас одржан комеморативни скуп поводом 77 година од усташког злочина у којем је убијено око хиљаду Срба из овог и околних мјеста.
На мјесту некадашње Цркве рођења Пресвете Богородице у Глини, односно испред спомен-дома који је 1995. године преименован у Хрватски дом, одржан је комеморативни скуп, а помен страдалима одржао је Његово високо преосвештенство митрополит загребачко-љубљански Порфирије.
“Који год аспект да се покрене, он је недовољан да у потпуности у својој суштини искаже и изрази оно што се овде збило и да пренесе поруку која је неопходна нама данас који о[...]
РТ Балкан, 5. 3. 2023, Зоран Шапоњић: Непозната прича српског страдања у Добоју: Са Србима поступати без суца
У Добојском логору за Србе који су 1915. основали Аустроугари било je заточено скоро 50.000 Срба, најмање 12.000 уморено страшном смрћу, а децу до 14 година нису ни пописивали
Аустроугарски логор у Добоју за Србе, још једна заборављена, неиспричана, мало позната прича, печат срамоте на души потомака. Дванаест, или, ко зна колико хиљада мученика без свеће, без гроба.
Пред причама преживелих логораша памет стаје.
"Са интернирцима поступати без интервенције суца, на основу нужне ратне одбране према војничкој командантској моћи…", део је наредбе Аустроугарске врховне команде заповедни[...]
Глас Српске, СРНА, 6. 2. 2024, Миловановић: Стално подсјећати да је само из Возуће у Јасеновац депортовано 400 Срба
У времену бескрупулозног ревизионизма и отворених намјера да српске жртве Јасеновца буду умањене важно је документовати и огласити сваки злочин, те истаћи да је само из Возуће, која је од тог НДХ стратишта удаљена на стотине километара, у фебруару 1942. године депортовано и тамо погубљено око 400 Срба, мушкараца, рекао је Срни професор Анатолиј Миловановић.
Миловановић је рекао да је то имало далекосажне посљедице и да су многа српска огњишта затрта. "Одведени су 4. фебруара, усред зиме, у отежаним логистичким условима. Можемо да замислимо колико је Срба одведено у мјестима која су била бли[...]
