За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, 16.10.2021, Објављено фототипско издање књиге протојереја Михаила И. Поповића: О улози Српске цркве и народних светиња
БАЊАЛУКА – Фототипско издање књиге протојереја Михаила И. Поповића, “Историјска улога Српске цркве у чувању народности и стварању државе”, објављено је у сарадњи Удружења архивских радника Републике Српске са Архивом РС и Архивом Српске православне цркве Дјело је објављено уз благослов Светог архијерејског синода Српске православне цркве. Књигу су приредили…
ИН4С, 12.10.2021, Силвија Крејаковић: Ратни злочин против човечности – Краљево 1941.
„Хтели бисмо, али не можемо почети као што су стари летописи почињали — Љета Господњег тога и тога. Јер година у којој се догодило оно што ћемо испричати ни по чему није била година Божија, осим што је Бог као и увек својим сунцем обасјавао зле и добре и давао… Српско наслеђе, број 13, јануар 1999, Др Животије Ђорђевић: Подсећање на страдања у јасеновачком губилишту 1941 – 1945.
Један од преживелих логораша Јосип Ерлих сведочио је о Јасеновцу у Центру за истраживање холокауста при америчком колеџу Кингсбороу. Грозоте о каквима свет није никада чуо Протекло је више од годину дана од када је, на званичном месту, по први пут у иностранству расправљано о логору Јасеновац као концентрационом логору.…
Вести, 11.10.2021, Туже га, а затрли му фамилију [Освежено]
Војин Павловић, председник и оснивач НВО Источна алтернатива из Братунца, званично је први Србин у БиХ против кога је покренут судски поступак по Инцковом закону о забрани негирања геноцида. Процес против њега започео је 27. септембра у Окружном суду у Сребреници, али је одмах и одложен за 24. октобар јер…
Вечерње новости, 10.10.2021, Бабкен Симоњан, почасни конзул Србије у Јерменији: Зашто немате ниједан споменик о страдању Срба: Изборити се за признање геноцида над Србима
Страдање отаџбине и свог, јерменског народа, књижевник и почасни конзул Србије у Јерменији Бабкен Симоњан је вазда живео управо тамо где су букнули последњи сукоби. Тешко је подносио, ко зна који по реду, напад на његов Нагорно Карабах. Још теже би му било да се којим случајем затекао далеко од…
Глас Српске, СРНА, 10.10.2021, Обиљежено 26 година од страдања Срба у западној Крајини
МРКОЊИЋ ГРАД – Данас је у Мркоњић Граду обиљежено 26 година од страдања Срба у западној Крајини када је у здруженој акцији Хрватске војске, ХВО-а и такозване Армије БиХ убијено 2.014 српских војника и цивила, а протјерано 120.000. Парастосу које је служило локално свештенство присуствовали су предсједавајући Савјета министара Зоран…
Не заборављамо – Памтимо
РТРС, Срна, 31. 10. 2024, Веритас: Злочини над Србима на подручју источне Билогоре некажњени 33 године
Навршиле су се 33 година од почетка акције хрватске паравојске "Откос 10", која је довела до масовног прогона и убиства Срба на подручју источне Билогоре, гдје је страдало 67 особа, већином Срба и оних који су били у родбинским везама са српским породицама, саопштио је Документационо-информациони центар "Веритас".
Прогон Срба из Источне Билогоре почео је 31. октобра хрватским нападом на Грубишно Поље, а у два наредна дана комплетно становништво из 23 села и одређен број житеља из још 15 села напустили су то подручје у избјегличкој колони, у којој се нашло 4.000 људи и више од 600 возила.
[...]
Вести, 6. 11. 2022, Годишњица примирја у Првом светском рату (2): Бесмртни хероји
У нашој славној прошлости, старијој и новијој, има доста сведочанства да Србин, кад је сложан, може да победи и много већег противника. Посведочимо још једанпут да се Србин уме жртвовати за своју отаџбину и обилићким пожртвовањем одбранити је пред многобројним, охолим непријатељем. Срби, браните свом снагом своје огњиште и српско племе.
Овим речима завршава се ратни проглас који је 29. јула 1914. године објавио тадашњи регент, краљевић Александар Карађорђевић, дан после Аустроугарске објаве рата.
Жилав народ
Историчар Предраг Ј. Марковић каже да су Срби “по много чему постали први” [...]
Српско народно вијеће, 21.9.2017, Убијен код Сиска, нађен крај Ковина
Миља Цветојевић свога је супруга Милана сахранила тек након рата, након што јој је нетко од повратника у поштански сандучић ставио лист „Панчевац“, у којем је писало да је тијело Милана Цветојевића пронађено на обали Дунава код Ковина, шест мјесеци послије убојства уз Саву
Мошћеница код Сиска, топао дан 19. септембра 1991. Милан Цветојевић ради у дворишту породичне куће. Три особе, одјевене у маскирне униформе без ознака, гологлаве, с пиштољима за опасачима, долазе по њега и одводе га на обалу Саве, у оближњу Храстелницу, гдје га убијају мецима у потиљак.
Убојство Милана Цветојевића тек [...]
Danas, 8. 6. 2025, Прослава једног јубилеја у Топчидеру: Како је Србија 1865. године обележила пола века од подизања Таковског устанка
Други српски устанак, подигнут у Такову, на Цвети, сада већ далеке 1815. године, без икакве сумње представља један од најзначајнијих догађаја наше новије историје.
– У питомој долини поменутог села, оивиченој речицама Љесковицом и Дичином, испод „столетног“ храста, сеоског записа, или како то овдашњи воле да кажу грма, Милош Обреновић је, заједно са својим истомишљеницима, обновио један, испоставиће се касније, изузетно сложен, али успешан процес стварања самосталне државе, започет још 1804, а окончан 1835. године казује за Данас Александар Марушић, виши кустос историчар Музеја рудничко-таков[...]
![Фонд стратешке културе, 17. 11. 2017, Пуковник Драган Крсмановић: Априлски рат и операција „Барбароса“ [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p13155-350x200-no.jpg)
Фонд стратешке културе, 17. 11. 2017, Пуковник Драган Крсмановић: Априлски рат и операција „Барбароса“ [из Архиве]
Када су подаци о томе ко је поднео главни терет Другог светског рата по ангажованим снагама и губицима, свима (па и историчарима на Западу) је јасно да је СССР поднео далеко највећи терет Другог светског рата и отпора осовинској агресији. Чек 74% свих губитака Немачка је имала у рату против СССР-а а битком за Стаљинград је преотета иницијатива и добијена морална прекретница рата.
одбрани Отаџбине животе је положило преко 8 милиона војника Црвене армије а укупни људски губици су око 27 милиона грађана СССР-а. Нажалост службену историографију не прати и медијска слика о Другом светском рату. У [...]
