За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба

Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал

Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.

Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.

Логори за Србе у Аустроугарској

Људски губици српског народа у 2. светском рату

Логори за Србе у Бугарској

Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Зашто „Српски меморијал“?
Политика, 25.12.2019, СВОЈАТАЊЕ НИКОЛЕ ТЕСЛЕ – Исправљена историјска неистина

Испод имена највећег српског научника у лисабонском Музеју уметности, архитектуре и технологије (МААТ), писало је да је Хрват, али је то измењено захваљујући нашем амбасадору и сад исправно стоји да је – Србин Један од највећих музеја у Лисабону МААТ – Музеј уметности, архитектуре и технологије налази се на ексклузивном…
Данас, 26.12.2019, Црна кутија крајишких Срба

У СКЗ-у представљена књига Чедомира Вишњића „Кордунашки процес“ Друго издање књиге „Кордунашки процес – Фрагмент у хисторији нестајања“ Чедомира Вишњића, представљено је данас у просторијама њеног издавача Српске књижевне задруге. Ове године навршило се 75 година од како је у монтираном судском процесу страдало петоро Срба са Кордуна, учесника Народноослободилачког…
Миливоје Иванишевић: Скроман прилог за одбрану истине коју поштује и Петер Хандке о српским страдањима
Prnjavor.info, 16.12.2016, Злочин над Србима у селу Кремна 16. децембра 1941.
Вечерње новости, 8.12. 2019, Број жртава у НДХ крије се у ватиканским архивима: Историчар Владимир Умељић о злочинима над Србима

Историчар др Владимир Умељић: Не постоји ни промил вероватноће да је Степинац сачувао „чисте руке“. У усташком логору се број жртава мери стотинама хиљада, то је сигурно. Већи део документације уништен у Брозово време У НЕЗАВИСНОЈ Држави Хрватској (НДХ) почињен је геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима. У НДХ је…
Јадовно 1941, 22.2.2018, Никола Плећаш: Где су Срби Лике?

Сву воjнополитичку акциjу за време Другог светског рата Комунистичка партиjа Хрватске (КПХ) jе усмерила уништавању Срба Српске западне краjине(СЗК). Ниjедна њена воjна jединица ниjе била толико искоришћена у том подухвату колико Шеста партизанска дивизиjа (Личка). Преко ње, и кроз њу, уништено jе, односно лишено живота, преко 30.000 Срба Лике и…