За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
НСПМ, Н1, 14.11.2021, У Великој Хочи оскрнављен споменик посвећен убијеним и киднапованим Србима из Ораховца, поломљен је крст, оборен јарбол са заставом и однета српска тробојка
У Великој Хочи је оскрнављен споменик посвећен убијеним и киднапованим Србима са територије општине Ораховац. Како је саопштила Канцеларија за Косово и Метохију, поломљен је крст на споменику страдалима, оборен јарбол са заставом и однета српска тробојка која је ту стајала. Ова знамења постављена су у Великој Хочи у спомен…
СРНА, 13.11.2021, Освештан споменик српској мученици сарајевских логора Нади Томић
ВЛАСЕНИЦА, 13. НОВЕМБРА /СРНА/ – У Власеници је данас освештан споменик Нади Томић, српској мученици сарајевских логора, који су подигли представници Удружења логораша регије „Бирач“. Предсједник овог удружења Винко Лале рекао је да су логораши били једина породица Наде Томић из Вогошће, која је након заробљавања преживјела страшне тортуре, мучења…
Вечерње новости, 11.11.2021, Војвода Воја Танкосић, страх и трепет за српске непријатеље
Славни мајор Војислав Воја Танкосић (1880-1915) није дочекао крај Првог светског рата, преминуо је од последица рањавања, у Трстенику новембра 1915. године. Недавно је у Новом Саду (у Кисачу) откривена биста једног од најинтригантнијих српских официра у историји, истакнутог учесника кључних историјских дешавања у Краљевини, активног члана Народне одбране, једног…
Глас Српске, 12.11.2021, Милан Благојевић: Агресија ПИК-а и ОХР-а
Кампала је широм свијета позната као главни град Уганде, али је у свијету међународног права, и још прецизније међународног кривичног права као његове гране, позната по тзв. “Компромису из Кампале” од јуна 2010. године. У то вријеме у Кампали је радила Специјална радна група за кривично дјело агресије, формирана од…
Спутњик, 11.11.2021, Прашки скандал: Православној цркви где се моле Срби прети катанац — неки би да тако казне Русе
Најпосећенијој православној цркви у Прагу прети катанац. Управа гробља на коме је крипта са костима српских заробљеника у Првом светском рату тврди да службама присуствује превише људи, да свеће оштећују фреске, а смета разглас са кога се чује литургија. За поједине, сви православни су Руси и зато желе да је… Политика, 11.11.2021, Момчило Павловић: Крај великог страдања – Дан примирја у Првом светском рату
У октобру 1918. године није могло више да се сумња да ће Немачка бити побеђена. Дана 29. септембра 1918. Врховна команда немачке војске обавестила је цара Виљема Другог и канцелара Рајха, грофа фон Гертлинга, у њиховом штабу у граду Спа (Белгија), да је немачко војно стање безнадежно. Генерал Ерих Лудендорф,… Не заборављамо – Памтимо
e-Veritas, 30. 5. 2023, Саопштење поводом годишњице страдања избјеглица из Крајине у НАТО бомбардовању Сурдулице (30/31.05.1999)
У ноћи 30/31. маја 1999. године НАТО авиони су бомбардовали подручје општине Сурдулица са 4 пројектила велике разорне моћи. Погођена је специјална болница за плућне болести “Санаторијум” у југоисточном дијелу Сурдулице. Два пројектила су директно погодила павиљон у коме су биле смјештене избјеглице из бивше Републике Српске Крајине, а један је пао у павиљон старачког дома. Знатно је оштећен и павиљон са плућним болесницима. У тим објектима погинуло је 19 особа док их је више десетина повређено.
У павиљону са избјеглицама убијени су: Малобабић Босиљка (53) и њена дјеца Милена (20), Раде (19)[...]
Б92, 19. 8. 2010, Крагујевац: У гробници 647 особа
Крагујевац -- Из "Заставине" Капислане, на парцелу број 9 Варошког гробља у Крагујевцу, 1980. пренети су посмртни остаци 647 особа стрељаних после Другог светског рата.
Њих су као такозване "народне непријатеље" стрељале послератне власти, тврди потпредседник СУБНОР-а у Крагујевцу и публициста Жељко Зиројевић.
Ова прича изазива бурне реакције у Шумадији.
Четворица радника предузећа “Градска гробља” у Крагујевцу, пренели су 64 пластична џака са посмртним остацима Крагујевчана стрељаних у “Заставиној” капислани на парцелу број 9 Варошког гробља.
Уз надзор Службе државне безбедности ц[...]
КМ новине, 19.7.2015, Ток догађаја од јула до августа 1998, и касније - Ораховачки погром
У Великој Хочи је 18. јула 2015. одржан парастос за Србе убијене и нестале на Косову и Метохији, поводом годишњице Ораховачког погрома лета 1998. Преносимо подсетник на те дане КиМ новина.
Циљ шиптарских терориста био је да у лето 1998. освоје барем један већи град. Избор је пао на Ораховац. У њему тада није било гарнизона ВЈ нити јаче станице полиције.
Напад на Ораховац је почео 17. јула 1998. године. Припадници МУП-а Србије били су блокирани у тамошњој станици и хотелу.
Занимљиво је да у Ораховцу живе Шиптари, директни потомци Срба који су прихватили ислам (Арнауташи). Њихов гов[...]
Политика, Јадовно1941, 20.6.2017, Никола Милованчев: Истина о логору Земун 1941-1944.
У „Политици“ од 6. јуна 2017. је на ст. 23 објављен интервју са г. Робертом Сабадошем, под насловом „Логор Старо Сајмиште чека да буде достојно обележен“.
Због поштовања према историјској истини али и према читаоцима „Политике“, која се у мојој породици чита више од 90 година, осећам се дужним да исправим неке нетачности изнесене у делу интервјуа у којем се спомиње нацистичко-усташки логор Земун.
Већ сам наслов чланка је споран. 1941. г. је постојало само једно Сајмиште, зато назив логора никако не може бити „Старо Сајмиште“. Логор треба звати његовим правим именом, „Логор Земун“. Читаво[...]
Политика, 31. 7. 2025, Помен жртвaма злочина у Трнову
Најмлађа цивилна жртва на подручју Трнова имала је 18 месеци, а најстарија 96 година, страдало је 13 одсто српског становништва
У Трнову је јуче обележен Дан страдања српског становништва у тој општини, једном од најтрагичнијих места српске новије историје. Током рата од 1992. до 1995. године у Трнову и околним селима убијен је 101 цивил српске националности. На првој линији одбране живота је дало 130 бораца с подручја ове општине.
Злочини над Србима на подручју Трнова почињени су већ на самом почетку рата, од стране такозване Армије БиХ. Међу жртвама било је и деце. Најмлађа жртва имала[...]
