За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба

Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал

Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.

Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.

Логори за Србе у Аустроугарској

Људски губици српског народа у 2. светском рату

Логори за Србе у Бугарској

Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Зашто „Српски меморијал“?
Данас, 9. 3. 2021, Никола Милованчев: Заташкавање јасеновачких злочина

Поводом полемике проф. Владислава Сотировића и г. Златоја Мартинова, желео бих да укажем на неколико историјских података, али и да први пут обелоданим део сведочења сестре др Виде Бродар, која је водила истраживања на подручју јасеновачког логора 1964. године. Наиме, вођење тадашње комисије је поверено институту у Љубљани зато да…
РТРС, 7.3.2021, „Само ти, дијете, ради свој посао“, одзвања Клепцима и данас

Филм „Дара из Јасеновца“ подсјетио је ширу јавност на старца Вукашина Мандрапу који је мучки страдао у Јасеновцу и чије ријечи и данас одзвањају. „Само ти дијете ради свој посао“ – понављао је Вукашин злочинцу који га је ножем покушао натјерати да ускликне „Живио Анте Павелић“. Вукашин Мандрапа из села…
Вечерње новости, 7.3.2021, Историчар Роберт Макормик: Ватикан је веома добро знао шта се догађа у НДХ

МАДА сам видео само трејлер филма „Дара из Јасеновца“ верујем да он може много да помогне у подизању свести људи о јасеновачким страдалницима и другим зверствима у Независној Држави Хрватској. Да би се у потпуности пробила та страшна истина о деценијама прикриваном геноциду, потребни су време, стрпљење и посвећеност. Ни…
Завичајни музеј Градишка, Српска инфо, 5. 3. 2021, Краљевски пилоти на платну: Историјски подухват у Лијевчу ускоро на филму

ИН4С, 4.3.2021, Сребреница је НАТО и Ватикански пројекат за уништење РС, Бата Иванишевић у „Српском св(иј)ету“ [Видео]
ИН4С, 2. 3. 2021, Ко је био Осман Растодер: Злочинац који је палио српска села и залагао се за Велику Албанију
