Спомен, илустрација Фото: Глас Српске
У Дрињачи код Зворника данас је освештана спомен-плоча и служен парастос Александру Љељи Петковићу – једном од организатора отпора против усташа који су чинили невиђене злочине над српским народом Дрињаче, Зелиња и других оближњих мјеста у Другом свјетском рату 1941. године.
Парастос је служио мјесни свештеник Марко Данојловић у присуству предсједника Удружења „Мост“ Радомира Павловића, потомака Александра Љеље Петковића, историчара и народа овог краја.
Данојловић је нагласио да се страдање у Другом свјетском рату за вријеме Независне Државе Хрватске /НДХ/ на исти начин догодило и у Одбрамбено-отаџбинском рату 1992. године у близини Дрињаче на Глођанском брду, када је убијено 126 Срба.
Он је оцијенио да има разлога за бригу јер та сличност српског страдања 1941. и 1992. године, говори у прилог чињеници да идеологија усташтва живи и данас.
Данојловић је у краткој бесједи након парастоса рекао да на овом мјесту у Дрињачи желе да се на скроман начин одуже једном од синова овога краја Александру Љељи Петковићу, који је стао у одбрану српског народа и онога што је Србима свето, а то су Часни крст, крсна слава и нејач, коју је штитио.
Он је рекао да су, служећи парастос, поменуте све жртве усташког страшног злочина који се десио 1941. године у Дрињачи у задружном дому, не само мјештана Дрињаче, него и Зелиња и свих околних мјеста.
„Тај злочин је у претходном периоду био свјесно потискиван, јер су појединци који су дошли на власт послије 1945. године забранили да се о томе говори у име братства и јединства“, рекао је Данојловић и напоменуо да је управо тај злочин са огромним бројем жртава, у ствари, био повод за подизање српског народа на одбрану од усташке каме.
Павловић је рекао да је задатак Удружења „Мост“ да се изврши ревизија историјске прошлости, односно да се сачува историјска истина страдања Срба на овим просторима у Другом свјетском рату.
Он је истакао да Удружење „Мост“ ради на обиљежавању мјеста на којима су Срби страдали у злогласној НДХ-а, као и значајних историјских личности које су организовале народ на одбрану огњишта и нејачи.
„Направили смо спомен-бисту мајору Кости Тодоровићу у Скеланима, обиљежили сва мјеста масовних страдања Срба на Дрини у Скеланима, Сребреници, Дрињачи и другим мјестима“, изјавио је Павловић новинарима.
Најавивши подизање спомен-плоча и другим вођама отпора усташкој НДХ-а, Павловић је рекао да ће поред спомен-плоче Александра Љеље Петковића у Дрињачи бити постављен и споменик Јездимиру Дангићу, као подсјетник историјских дешавања на овим просторима 1941, одакле је скупљана српска крв у бурад и транспортована у Загреб поглавнику Анти Павелићу, као доказ да су усташе изашле на Дрину.
„Ове историјске чињенице су прећуткиване од јавности, али смо покренули активности да се сазна истина захваљујући историчарима из Београда, Удружењу `Мост` и породицама, односно потомцима настрадалих, као и других извора шта се све дешавало у Дрињачи августа 1941. године“, рекао је Павловић.
Павловић је нагласио да ће Удружење „Мост“ наставити да обиљежава мјеста гдје су била масовна убијања Срба у Другом свјетском рату на просторима Сребреничког среза у мјестима Клотијевци, Скелани, Факовићи, Сребреница, Дрињача, гдје су убијена 2.264 Србина, међу којима и 430 дјеце.
Према његовим ријечима, историјски задатак потомака је да кажу истину шта се дешавало на овим просторима, а данас је ту истина и ова спомен-плоча посвећена Александру Љељи Петковићу која свједочи шта се дешавало у том историјском тренутку и ко је све стао у одбрану свог народа на огњиштима од најезде усташа.
Историчар Вељко Ђурић Мишина из Београда истакао је да су се Срби, послије почињених усташких масовних злочина над њима организовали да се спасе од зла које долази.
„Српски народ није имао неку јаку партију да се организује, све се спонтано одвијало и изњедрило устаничког вођу тог времена Александра Љељу Петковића“, рекао је Ђурић и додао да је Петковић преживио рат, али да је његова судбина остала неизвјесна.
Професор психологије на београдском Филозофском факултету Јован Мирић сматра да је за вријеме Другог свјетског рата овдје специфичан феномен колективног злочина, који је посебан, особен и нигдје друго се није дешавао.
Мирић је напоменуо да је било толико свирепости и иновативности у начинима мучења и убијања људи, као и толико злочина учињених послије смрти као што је сакупљање крви у бурад, или као што је на другим мјестима био читав низ других злочина који су рађени са мртвима.
„Примјера ради, Савом су пловила тијела убијених људи на којима су постављани натписи `Путује за Београд`, `Ослободите му пролаз`, `Иде на пијацу` и сличне ствари“, навео је Мирић.
Он је рекао да има толико много различитих понашања и психолошких карактеристика које су досад остале непроучене, али које свакако треба истражити.
