За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 3. 3. 2022, Саво Штрбац: Живот у непреболу
У „Веритасу” се залажемо за принцип да свака жртва мора да има име и често сам у јавним наступима позивао све грађане да провере да ли су њихови страдали рођаци у Другом светском рату уведени у тај попис, па ако нису да попуне упитник Музеја жртава геноцида како би били…
Глас Српске, 1. 3. 2022, Три деценије од убиства српског свата на Башчаршији
На данашњи дан прије 30 година у Сарајеву, на Башчаршији, пуцано је на српске сватове, а том приликом убијен је Никола Гардовић, отац младожење, рањен православни свештеник Раденко Мировић и спаљена српска застава. Свједоци су међу нападачима препознали Расима Делалића Ћелу, који је накнадно и признао да је убио Гардовића,…
Радио Освит. 28. 2. 2022, У седам заједничких гробница на Глођанском брду пронађена тијела српских жртава
Поворка сјећања, пета по реду на Глођанском брду код Зворника, снимљена је за филм„Свједок“. Бројни Зворничани, који су учествовали у снимању кадрова за потребе овог документарног филма „Свједок“, одали су почаст убијеним Србима и доктору Зорану Станковићу. Документарно-историјски филм режисера Дениса Бојића, у продукцији Радио-телевизије Републике Српске и Републичког центра…
Људи говоре, 11. 2. 2022, Илија Петровић: Писмо Матици хрватској
Паметнима стидно, осталима на понос. Ко 9. фебруара 7529 (2022) године није имао паметнија посла, могао је одслушати шта је у емисији “Добро јутро” Хрватске телевизије изговорио извесни Марио Јареб, момче тамо представљено као потпредседник Матице хрватске. Да се знало о чему ће причати, можда га не би ни звали…
СРНА, 20. 2. 2023, Правда за монструозна убиства Срба у Јелачићу и даље на чекању
Метак је метак, да су изгинули тако, па да човјек и разумије. Коста Милић је заклан. Другима су извадили очи, сјекли уши… Оца су ухватили живог, одсјечене уши, руке и ноге поломљене… Село Јелачићи код Кладња, у којем је некада било 158 српских кућа, данас је пусто, у протеклом рату…
Српска24, 19. 2. 2022, О овоме нам нијесу причали: Њемачки логор за четнике у Нишу
Давног 12. Фебруара 1942. године, извршен је пробој нацистичког логора на Црвеном Крсту у Нишу. Приликом самог пробоја логора погинуо је и четнички војвода Вуле Вукашиновић који је у логор доведен са сином Радомиром. Док је Вуле погинуо у пробоју, син је погинуо касније од Немаца код Краљева као официр-командант… Не заборављамо – Памтимо
Српска историја, 8.11. 2020, Представљање књиге: Бранко Димески „Пелагонијски витез Миливој Војче Трбић, четнички командант“
Већина је чула за Војчетовог оца славног војводу Василија Трбића, али не и за Војчета јунака. Овом књигом Миливој Војче Трбић излази из тмине и помрачине.
Ево шта каже аутор књиге Бранко Димески:
Намера да објавим ову књигу јесте нада да она може отворити нови свет својим читаоцима. Да у заједничком подухвату сачувамо једну велику истину и сећење на Четнички покрет у јужној Србији (делу данашње Македоније и њихове подвиге за време Другог светског рата.
Скрећући пажњу на ову узбудљиву тему, настојао сам да је сведем у један свеобухватан поглед на моћну, иако временом рашчлањену, прошло[...]
![В. новости, Kosovo Online, 28-29. 6. 2024, Положени венци на спомен обележје страдалим мештанима Штрпца [Допуњено, Твитер]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p21039-350x200-no.jpg)
В. новости, Kosovo Online, 28-29. 6. 2024, Положени венци на спомен обележје страдалим мештанима Штрпца [Допуњено, Твитер]
Председник општине Штрпце Далибор Јевтић, потомци убијених и представници Удружења бораца положили су данас венце на спомен обележје у месту Ракановац, у општини Штрпце, где је на данашњи дан 1944. године стрељано 46 мештана ове општине међу којима и дванаесторо деце.
Парастос страдалима служио је протојереј Бошко Клисарић.
Председник СУБНОР-а општине Штрпце Новица Крстић је подсетио на трагичан догађај који се десио на том месту и поручио да их потомци никада неће заборавити.
– Ово је споменик бола и туге, али и споменик пркоса и родољубља наших људи и деце, Штрпчана и Сиринићана. Стрељани[...]
![Вечерње новости, 3. 8. 2023, В. Голубовић, П. Павловић, Н. Нешић: НЕУСТРАШИВИ БОМБАШ СЛАВНОГ ГВОЗДЕНОГ ПУКА: Објаву рата Србији влада Аустроугарске послала је обичном поштом [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p19073-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 3. 8. 2023, В. Голубовић, П. Павловић, Н. Нешић: НЕУСТРАШИВИ БОМБАШ СЛАВНОГ ГВОЗДЕНОГ ПУКА: Објаву рата Србији влада Аустроугарске послала је обичном поштом [из Архиве]
После победа у балканским ратовима мир је кратко трајао. Иако економски и војно истрошена, Србија је била приморана да прихвати сукоб са моћном Аустроугарском царевином који је убрзо прерастао у Први светски рат.
Мала Србија стајала је на путу огромној царевини ка испуњењу њеног деценијског циља - пробоја на исток. Српски народ је туђом вољом поново стављен пред свршени чин: одбранити земљу свим снагама.
Први светски рат званично је започео у Краљевини Србији, после познатих догађаја у Босни, на необичан начин: телеграмом владе Аустроугарске монархије, послатог обичном поштом у 11 часова[...]
РТРС, Радио Гацко, 4. и 5. 4. 2022, У Добрељима код Гацка сјећање на страшан злочин над невиним цивилима
У Добрељима код Гацка, поводом осамдесет година од страдања, служен је помен за тридесет девет мјештана које су убили припадници Првог партизанског херцеговачко-црногорског ударног батаљона.
Злочин над мјештанима, углавном старцима, дјецом и женама, догодио се у зору 4. априла 1942. године. Историја није утврдила која је била њихова кривица.
Миливоје Сушић из Гареве, као шестогодишњак, сјећа се када су у кућу упали непознати људи и одвели оца и дједа. Страдало је још двоје Сушића. Не зна шта су скривили.
- Никад нећу сазнати шта су скривили, за шта је био крив ђед Павле са седамдесет [...]
Б92, 26.2.2017, Век од јединог устанка у поробљеној Европи
Устанике су 1917. године у борбу против окупатора повели Коста Војиновић и Коста Пећанац, а за време и после угушења устанка окупатори су убили око 20.000 људи.
Топлички устанак је почео 26. фебруара у куршумлијском селу Мачковац, 3. марта је ослобођено Прокупље, али је слобода трајала кратко – до 7. априла.
Повод за устанак је био покушај бугарских окупатора да регрутују Србе за своје редове, а буна се са Топлице проширила на Јабланички округ, Пусту реку, Ибарску долину и до Рудника и Озрена на истоку.
То је једини "устанак иза фронтова“, односно једини устанак у некој држави окупира[...]
