За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, СРНА, 28 .7. 2020, Масовна убиства Срба 28. јула 1941. године
Данашњи дан 1941. године остаће забиљежан као дан усташких покоља над Србима на подручју данашње БиХ – цијело љето те године обиљежено је масовним злочинима. У српским селима код Дувна /данашњег Томиславграда/ усташе су убиле 248 српских цивила. Избијањем српског устанка (који је у доба комунистичких власти називан „партизанским устанком“,…
Вечерње новости, 23.7.2020, Момчило Павловић: Запад да отвори архиве
ПОСЛЕ наставка дијалога Београда и Приштине уз посредовање ЕУ и првог сусрета са премијером тзв. Косова Авдулахом Хотијем у Бриселу председник Србије Александар Вучић изјавио је да су Албанци тражили да се отворе војне и полицијске архиве Србије, а да је наша страна на то пристала, али уз услов да…
Политика, 13.7.2020, Саво Штрбац: Долазак Срба на подручја данашње Хрватске
У северној Далмацији, у којој сам живео до августа 1995, постојала су, и још постоје, три православна манастира, која су утемељена у 14. веку: Крупа (1317), Крка (1350) и Драговић (1395), који од оснивања постају „духовна средишта, културна стецишта и национална зборишта” српског народа у Далмацији Недавно је „Јутарњи лист”,… РТРС, Срна, 7.7.2020, Миливоје Иванишевић: У Сребреници није затечено живих Срба
БЕОГРАД – Познати српски историчар и истраживач Миливоје Иванишевић је рекао Срни да је био међу првим цивилима који је на Петровдан, 12. јула 1995. године ушао у ослобођену Сребреницу у којој није затекао живих Срба, ни цивила нити ратних заробљеника, а на опште запрепашћење представници УН су одбили захтјев…
Политика, 30.6.2020, Саво Штрбац: Графити мржње припрема за попис
Поново графити мржње у Хрватској. Овај пут у престоници. Три графита у четири дана. Сва три против Срба. И морбиднији од морбиднијег. Први у Кустошији: „Ј…т ћемо српске жене и дјецу“, гдје је слово ”у” у речи “дијецу” у облику усташког ушатог слова „У“. Други у Улици града Чикага у…
Глас Српске, СРНА, 23.6.2020, Академик Василије Крестић: Због обзира према злочинцима, Срби немају меморијални комплекс
БЕОГРАД – Академик Василије Крестић сматра да су политичка незрелост и неоправдани обзири према онима који су чинили злочине над српским народом у 20. вијеку разлог што Срби и даље немају свој меморијални комплекс. У том комплексу, истиче Крестић у интервјуу Срни, требало би да буду обједињене све српске жртве,…
Не заборављамо – Памтимо
Геополитика магазин, 25. 8. 2025, Срби и Италијини против усташа – Мила Михајловић
Др Мила Михајловић, писац, преводилац и уметник, аутор књиге „Југославија: април 1941−септембар 1943.“, говори за Геополитику.
Италијански војници су 1941. године били запрепашћени и згрожени усташким терором над Србима у НДХ. Велики број Срба, бежећи испред усташког ножа, спас je нашао у италијанској окупационој зони. Српски политички прваци из Лике и Северне Далмације 1941, покушавајући да избегну подаништво НДХ, затражили анексију Италији.
Разговор водио: Слободан Ерић
Поштована госпођо Михаиловић, Ваша књига „Југославија: април 1941−септембар 1943.“, која представља анализу италијанских[...]
![Вечерње новости, 27. 8. 2022, ПАМТИМО ПАТЊЕ СРБА У ЛОГОРИМА НОРВЕШКЕ: Дирљиви утисци публике и редитеља Кјетила Палмквиста после премијере његовог документарца у Нишу [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p11895-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 27. 8. 2022, ПАМТИМО ПАТЊЕ СРБА У ЛОГОРИМА НОРВЕШКЕ: Дирљиви утисци публике и редитеља Кјетила Палмквиста после премијере његовог документарца у Нишу [Мапа]
СРБИ-логораши у Норвешкој за време Другог светског рата били су изгладњивани, убијани, остајали су без хране и одеће, док су им неки добри људи, неретко и деца, ризикујући свој живот, помагали колико су могли, делећи храну и одећу.
Остављали су им хлеб поред пута којим су сваког дана пролазили у колони, одлазећи да граде пут до Финске.
О тим патњама наших сународника сведочи документарни филм Логор смрти у Карашјоку редитеља Кјетила Палмквиста, који је у четвртак премијерно приказан у оквиру пратећег програма "Филмских сусрета" у Нишу. Публику је оставио без даха, измамио сузе и уздахе.
[...]
![РТРС, 7. 8. 2023, Злочин на Петровачкој цести без казне: 28 година од бомбардовања избјегличке колоне [Фото, FB]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p15699-350x200-no.jpg)
РТРС, 7. 8. 2023, Злочин на Петровачкој цести без казне: 28 година од бомбардовања избјегличке колоне [Фото, FB]
У мјесту Јањила, на Петровачкој цести обиљежено је 28 година од бомбардовања српске избјегличке колоне у погрому “Олуја”.
Хрватска авијација убила је тада најмање 12 лица, међу којима и четворо дјеце.
Хрватски авиони, на путу између Петровца и Кључа, ракетирали су километарску колону српских избјеглица. Десет особа убијено је на мјесту, а још најмање двоје преминуло је касније. Десетине су рањене.
За бомбардовање на Петровачкој цести, као и дан касније, у Сводни код Новог Града, нико није осуђен.
У Београду је подигнута оптужница против четворице хрватских официра, али процес не на[...]
Вести, 4. 9. 2023, Јадар је увек волео слободу
Док је нацистичка Немачка газила Европу, последњег дана августа 1941. године у Лозницу је стигла слобода захваљујући Веселину Мисити, потпуковнику Војске Краљевине Југославије, који је предводећи 300 устаника ослободио тадашњу лозничку варош не мирећи се са окупацијом. Том датуму, када је Лозница била прво веће ослобођено место на старом континенту и када су немачки војници показали белу заставу, у било је посвећено неколико догађаја.
Најпре је на градском гробљу служен помен Веселину Мисити, а онда су на његов споменик венце положили представници Војске Србије, Града Лознице, Центра за кул[...]
НовиМагазин, Бета, 29. 09. 2023, Веритас: На данашњи дан 1991, погинули мајор ЈНА Милан Тепић и војник Стојадин Мирковић
Документационо информативни центар "Веритас" саопштио је да су на данашњи дан 1991. стрељани официри у касарни у Бјеловару, док је мајор Милан Тепић минирао касарну и погинуо, како оружје не би пало у руке припадницима Збора народне гарде (ЗНГ) Републике Хрватске.
Веритас пише да су припадници ЗНГ (зенге) напале касарну "Божидар Аџија" у Бјеловару и да је на крају дана командант 265. механизоване бригаде ЈНА, пуковник Рајко Ковачевић, наредио обуставу даље одбране, одлагање оружја, предају војника и старешина и њихово постројавање у кругу касарне.
"Након тога су око 19.00 часова припадни[...]
