За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба

Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Логори за Србе у Аустроугарској
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Логори за Србе у Бугарској
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Зашто „Српски меморијал“?
Вечерње новости, 21. 11. 2023, Василије Крестић: Мрзитељи Србије срамно умањују све наше жртве
Срамно и издајнички се односимо према нашим недужним жртвама. Мислим пре свега на све учесталије покушаје неоснованог смањивања српских жртава, каже академик Крестић Кад човек зађе у дубоке године (а мени је деведесета), кад иза себе остави више од пола века рада у науци, чији резултати су многи томови књига…
Вечерње новости, 22. 11. 2021, Одговор ХАЗУ на захтев да Срби признају хрватски језик као услов за ЕУ
СРНА, 21.11.2021, Положени вијенци код споменика бану Милосављевићу
Код споменика бану некадашње Врбаске бановине Светиславу Милосављевићу у Бањалуци данас су положени вијeнци у оквиру обиљежавања 103 године од уласка српске војске у овај град. Вијенце су положили министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић, државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије…
Herceg.tv, Срна, 20.11.2021, На Клобуку откривена спомен-плоча руским војницима
У мјесту Клобук код Tребиња данас су представници овог града и Руске Федерације открили спомен-плочу руским војницима који су страдали у овом мјесту 1807. године борећи се на српској страни у вријеме турске окупације. Директор Руско-српске фондације за културу и насљеђе Наталија Шатилина захвалила је Tребињу и умјетнику који је… Глас Подриња, 4. 11. 2021, Црква Св. Петке прославила храмовну славу: Господе, смилуј се на нас грешне
Стари мост постао је место злочина, а Сава заједничка гробница за све које је ондашња власт прогласила издајницима и народним непријатељима. Спомен храм посвећен невиним жртвама подигнут је 2006. године, на иницијативу Удружења грађана „Мост“ Храм Свете Петке у Шапцу, прославио је своју заштитицу. После свете литургије, уследила је литија,… СРНА, 17.11.2021, Три деценије од страдања Срба из Кипа и Клисе
БЕОГРАД, 17. НОВЕМБРА /СРНА/ – Ових дана навршило се 30 година од страдања Срба из западнославонских села Кип и Клиса у новембру 1991. године, које су припадници хрватске војне полиције мучили и на крају убили. У периоду од 12. до 18. новембра 1991. године, припадници хрватске војне полиције у селима…






