Помен, илустрација Фото: СРНА
БЕОГРАД, 17. НОВЕМБРА /СРНА/ – Ових дана навршило се 30 година од страдања Срба из западнославонских села Кип и Клиса у новембру 1991. године, које су припадници хрватске војне полиције мучили и на крају убили.
У периоду од 12. до 18. новембра 1991. године, припадници хрватске војне полиције у селима Кип, код Дарувара, под сумњом да скривају оружје војног поријекла, и Клиса, код Пакраца, ради „измјештања“ становништва, похапсили су 24 српска цивила.
Они су одведени у Марино Село, гдје су их затворили и држали у подруму импровизованог затвора „Рибарска колиба“, и психички и физички малтретирали, саопштио је Документационо-информациони центар „Веритас“.
Најчешће су примјењивани начини мучења као што су потапање у воду, прикључивање на индукторску струју, одсијецање ушију, резање по прсима и сољење рана, гажење ногама, ударање металним шипкама и дрвеним палицама.
Само су шесторица преживјела мучења, док су осамнаесторица ликвидирана, с тим да се за тијелима петорице још трага.
За ликвидацију ових српских цивила пред Жупанијским судом у Осијеку у јуну 2011. године од шесторице оптужених припадника војне полиције /зенге/ осуђена су двојица Tомица Полето на 15 година и Жељко Tутић на 12 година затвора.
Суд је тројицу оптужених, у недостатку доказа, ослободио оптужбе, а против једног је оптужбу одбио због застаре кривичног гоњења.
Пресуду је потврдио Врховни суд Хрватске у децембру исте године.
У периоду од 8. октобра 1991. до 29. марта 1992. године у логорима „Рибарска колиба“ у Марином Селу и „Стара циглана“ у Пакрачкој Пољани, које је основала јединица за посебне намјене МУП-а Хрватске под командом Tомислава Мерчепа, ликвидирано је, према „Веритасовим“ подацима, више од 100 жртава, углавном српских цивила.
Већина ликвидираних потиче из западнославонских насеља са подручја Пакраца и Дарувара али и са подручја општина Гарешница, Кутина, Бјеловар и Загреб.
Сва ова насеља налазила су се ван подручја у којима се српско становништво оружјем супротставило насиљу хрватских оружаних формација.
Послије хапшења, без судског налога, Срби су довођени у ове логоре, појединачно или у мањим групама, гдје су задржавани неколико дана и послије страховите тортуре, уколико нису подлегли мукама, извођени на стратишта и ликвидирани.
Жупанијски суд у Загребу је у току 2005, након дугогодишњег поступка, правоснажно осудио петорицу припадника МУП-а Хрватске, и то Муниба Суљића, Синишу Римца, Игора Миколу, Миру Бајрамовића и Бранка Шарића на казне затвора од три до 12 година.
Они су осуђени због убиства непознатог мушкарца и незаконитог лишавања слободе и изнуде тројице Срба, који су у октобру 1991. године из Загреба доведени у Пакрачку пољану, гдје су их ликвидирала непозната лица.
Жупанијски суд у Загребу је у мају 2016. године неправоснажно осудио и Tомислава Мерчепа, тадашњег команданта резервне јединице МУП-а Хрватске и савјетника у том МУП-у у на пет година и шест мјесеци затвора.
Мерчеп је осуђен због тога што није спријечио себи подређене да врше незаконита хапшења, злостављања и убијања 31 цивила доведених из Загреба, Кутине, Рибњака, Јање Липе, Бујавице, Међурића, Збјеговаче и Пакрачке Пољане, од којих је 23 усмрћено.
Међутим, из чињеничног описа пресуде изостављене су жртве, њих 20, за које се није могло утврдити ко их је хапсио и ликвидирао.
Врховни суд је, пресудом из фебруара 2017, преиначио првостепену пресуду тако што је оптуженом повећао казну на седам година затвора, коју је умјесто у затворској ћелији, повремено „издржавао“ у елитној бањи Крапинске топлице.
У марту прошле године хрватски Врховни суд донио је одлуку да се осуђени Tомислав Мерчеп пусти на условну слободу након издржане три четвртине затворске казне.
Он је пуштен због „знатно погоршаног здравственог стања, раније кривичне неосуђиваности, потпуног придржавања кућног реда“ и што је дотадашњим издржавањем казне „у цијелости остварена сврха кажњавања“.
На данашњи дан прошле године медији у региону објавили су вијест да је умро ратни злочинац Tомослав Мерчеп у 69. години, подсјећајући да је 2015. године био и ВИП гост на инаугурацији хрватског предсједника Колинде Грабар Китаровић.
У првом великом егзодусу Срба из западне Славоније у сукобу деведесетих година, који је кулминирао након оснивања поменутих логора, на подручју општина Дарувар, Грубишног Поља, Подравске Слатине, Пакраца, Новске, Ораховице и Вировитице, етнички су очишћена 193 насеља, 710 градских и 183 сеоцата, у којима је уништена већина кућа и имовине.
Уништено је или оштећено и 27 православних храмова, док је ово подручје, због хрватског терора и притисака, напустило 52.320 Срба, од којих се велика већина више никада није ни вратила на своја имања.
Према попису становништва из 1991. године у Кипу је живио 271 житељ, од тога 195 или 72 одсто Срба и 15 Југословена, а у Клиси 139 житеља, од тога 82 или 59 одсто Срба, док је по попису становништва из 2011. године у Кипу живјело 148, а у Клиси 73 житеља, без ознаке о њиховој националној припадности.
