За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, Срна, 9. 10. 2018, Спомен-обиљежје на Бардањолту Србима и Црногорцима страдалим у Балканским ратовима
Српски национални савјет Црне Горе, уз подршку Удружења Срба и Црногораца „Морача-Розафа“ из Скадра, подигао је спомен-обиљежје страдалим ратницима, Србима и Црногорцима, који су своје животе дали на поприштима Дечића, Бардањолта и Тарабоша у Балканским ратовима, 1912. и 1913. године. Из Српског националног савјета наводе да је више од 100…
Политика, 8. 10. 2018, Четничка повест нестала у селима око Чачка
Рукопис Драгише Васића „Историја Равне горе”, откуцан у три примерка, завршио је у магацину Титове тајне полиције, објављује ових дана чачански историчар др Милош Тимотијевић Знаменити српски мислилац и националиста, адвокат Драгиша Васић (1885–1945), саставио је у ковитлацу Другог светског рата темељну историју Равне горе, која је прекуцана у само… РТРС, 27. 9. 2018, Свједоци на Чемерну код Илијаша преживјели пакао
У Суду БиХ почело је суђење командантима и припадницима тзв. Армије БиХ, Територијалне одбране и тадашњих полицајаца, због злочина у Чемерну, код Илијаша. Њих 12 из Какња, Вареша и Илијаша оптужени су да су у „удруженом злочиначком подухвату“, за само неколико часова, 10. јуна 1992. године убили више од 30…
Петровград.орг, 25.9.2018, Сребреница у Другом светском рату – заборављени геноцид над Србима
Познато је да већина Срба и светска јавност не зна за чињеницу да је у околини Сребренице у току Другог светског рата „нестало“ више од 6.400 Срба, док је званична државна комисија после рата избројала 2.262 убијене српске жртве. За те злочине су претежно биле одговорне усташке снаге, у чијим…
РТРС, Срна, 27. 9. 2018, У суботу 27 година од херојској подвига мајора Тепића
У суботу, 29. септембра, навршава се 27 година од страдања припадника ЈНА у касарни у Бјеловару, у Хрватској, и херојског подвига мајора Милана Тепића, који је себе дигао у ваздух, заједно са складиштем муниције, како би спријечио да оно падне у хрватске руке. Док је трајала борба за касарну на…
Вести, Глас западне Србије, 25. 9. 2018, Јунаштво на Галовића пољу
Полагањем венаца на споменик на Галовића брду у варошици Прањани уз присуство Маје Гојковић, председнице Народне скупштине Срије, Кајла Скота, амбасадора САД у Србији, престолонаследника Александра Другог Карађорђевића, представника Војске Србије и бројних војних делегација обележена је 74. годишњица чувене мисије под називом Халијард у којој је крајем Другог светског…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 6. 9. 2024, Љубодраг Димић: Пропагандни стереотипи да је Србија против НОБ-а: Броз задржао право да одреди време када ће Србија бити конституисана
СРБИЈА је била последња југословенска област која је конституисана као федерална јединица у Новој Југославији. Тај значајни конститутивни чин одиграо се, у више етапа, од новембра 1944. до августа 1945. године.
Иницијативу за одржање Велике антифашистичке народноослободилачке скупштине Србије дао је, формално, Главни народноослободилачки одбор Србије (у документима из новембра 1941. то тело се назива и „Централни одбор за ослобођену територију”). У питању је био покушај успостављања континуитета са устаничком 1941. годином. Суштински, одлуку о одржању „конгреса за Србију” донео је ЦК КПЈ. Б[...]
СРНА, 13. 8.2017, Ускоро споменик малом Слободану Стојановићу
БЕОГРАД, 13. АВГУСТА /СРНА/ - Београдски ликовни умјетник Мирко Мркић израдио је рељеф дванаестогодишег српског дјечака Слободана Стојановића, који је измасакриран 1992. године у селу Доња Каменица код Зворника када се вратио по свог пса.
Власник фирме "Евро мермер" из Бијељине Драгољуб Мирковић рекао је да је завршетак споменика само техничко питање, јер је Борачка организација Републике Српске /БОРС/ испунила све обавезе према умјетнику који је радио рељеф.
"Остало је моја брига", истакао је Мирковић за "Вечерње новости", те додао да се дуго чекало, договарало и организовало да Слобода[...]
ИН4С, Митрополија, 23. 04. 2024, Други српски устанак подигнут 1815. у Такову – На данашњи дан
На дан 23. априла 1815. године, у Такову, на Цвијети, српске старјешине одлучиле су да подигну Други српски устанак. Турци су поново запосјели Србију послије слома Првог српског устанка 1813. године, а Срби су се тада налазили у тешком положају. Самовоља коју су спроводили Турци била је неиздржива.
Други српски устанак почео је спонтано. Локалне српске старјешине почеле су да убијају Турке који су скупљали порез. На црквени празник Цвијети у Такову су се окупиле српске старјешине. Замолили су Милоша Обреновића да буде вођа устанка, што је он уз колебање прихватио. Порта је пожурила да силом[...]
Глас Српске, СРНА, 12.7.2018, Служен парастос Србима убијеним на Петровдан 1992. године у Залазју
Сребреница - У селу Залазје код Сребренице данас је служен парастос код спомен-костурнице страдалима у два посљедња рата, прислужене су свијеће за 69 Срба убијених на данашњи дан 1992. године и положено цвијеће на спомен-обиљежје поводом обиљежавања 26 година од великог српског страдања у сребреничкој општини.
Цвијеће на спомен-обиљежје положили су изасланик предсједника Републике Српске Миладин Драгичевић, делегације Министарства рада и борачко-инвалидске заштите, Борачке организације и Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске, Удруже[...]
Вести, 28. 4. 2023, Шевића јама: Стратиште Срба - стратиште поред Теслиног села
Удружење потомака и поштовалаца жртава логора смрти НДХ, Госпић-Јадовно-Паг 1941. успело је да после вишегодишње потраге лоцира једно од масовних стратишта Срба из Другог светском рату – Шевића јаму на Велебиту, где је у лето 1941. године убијено и бачено најмање 1.500 Срба, Јевреја и Хрвата. Кости невино страдалих
– О стратишу Шевића јаме постоје бројне историјске студије, спомиње се у свим радовима који се баве злочинима усташа, али нигде се не може пронаћи податак где се то место тачно налази.
Нажалост, ово је само једно од стотине стратишта које Хрватска од 1991. до данас покушава да изб[...]
