За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Погледи, 28. 11. 2013, Хрватски ратник чува хрватске земље у београдском музеју
Да ли мисле да се не сме прекрајати историја која је производ измишљотина и пропаганде Брозовог агитпропа, а реализована у његовим музејима, књигама Добрице Ћосића, филмовима Вељка Булајића… Када прочитамо вест: “У посети Војном музеју данас је боравио амбасадор Руске Федерације Александар Чепурин у пратњи својих сарадника из амбасаде са…
Вечерње новости, 24.11.2013, Краљевска влада и комунисти заташкавали злочине усташа
Захваљујући Михаилу Пупину и Јовану Дучићу, подаци о масовним убиствима, прогонима и насилном покатоличавању из Меморадума СПЦ угледали су светло дана у САД, у листу „Американски Србобран“. Међутим, одмах је уследио контранапад од стране бана Шубашића, хрватске емигрантске штампе, али и од српских левичарских листова. Њима је координирао Стеван Дедијер,…
Вечерње новости, 13.11.2013, Краљево: Свакој жртви нациста име и презиме
Истина о нацистичким злочинима у Каљеву октобра 1941. године. Историчарка Силвија Крејаковић сакупила податке о 2.194 стрељана родољуба у књизи „Идентитети“ ПОСЛЕ вишегодишњег истраживања по прашњавим архивима, црквеним књигама, породичним и другим документима, историчарка Силивија Крејаковић, виши кустос краљевачког музеја, ових дана је у књизи под насловом „Идентитети“ објавила списак…
Вечерње новости, 10. 11. 2013, Драгољуб Петровић: Срби срљајући у Европу потпуно губе идентитет
Лингвиста Драгољуб Петровић о историјском прогону ћирилице, угрожавању српског идентитета. Иронија је да се српски језик ни у Србији не осећа као у својој кући. То је и више од ироније, то је грех, јер у распаду Југославије нису страдали само држава и народи, већ и језик, првенствено српски. Он…
Да покровитељи буду Патријарх Иринеј, Додик, Николић
БЕОГРАД, 10. ОКТОБРА /СРНА/ – Иницијативни одбор Друштва за подизање меморијалног центра српским жртвама геноцида очекује да ће покровитељи подизања тог српског меморијала бити Његова светост патријарх српски Иринеј, предсједник Републике Српске Милорад Додик и предсједник Србије Томислав Николић. На сједници овог одбора, чији је предсједник историчар Миливоје Иванишевић, утврђено…
Предстоји сједница о градњи Меморијалног центра
БЕОГРАД, 8. ОКТОБРА /СРНА/ – Сједница Иницијативног одбора Друштва за изградњу меморијалног центра српским жртвама геноцида, који би био подигнут у Београду по узору на Јад Вашем, биће одржана у четвртак, 10. октобра, а резултат тога требало да буде оснивање невладине организације, која ће лобирати за изградњу овог центра. Предсједник…
Не заборављамо – Памтимо
РТС, Танјуг, 4.7.2018, Протојереј глинске цркве: Нигде није лако бити Србин
Ни у Београду, ни у Глини није лако бити Србин, само су искушења различита и трудимо се да будемо све то што није лако, првенствено људи, па потом Срби, каже протојереј епархије Горњокарловачке Слободан Дракулић у разговору за Танјуг на месту некадашњег Спомен дома, у знак сећања на злочин почињен над Србима јула 1941, а данас Хрватски дом.
Највећи масовни злочин над цивилним становништвом ван концентрационих логора у Европи, према речима Дракулића, десио се у православној цркви Пресвете Богородице у Глини 1941. године, након формирања НДХ када је убијено 1.764 Срба.
Недуго након што је [...]
Вечерње новости, 15. 7. 2023, Проналазак српског кодекса из XIII века: Међу пронађеним рукописима био је и Зборник попа Драгоља из XIII века - из Дневника академика Д. Медаковића
КАД мислим о минулим временима сетим се да сам у 1970. години доживео једно велико узбуђење.
ве је почело када ме је једне ноћи из Бохума позвао професор славистике Кристијан ван ден Берк, бивши католички свештеник са којим сам се упознао у Београду захваљујући Павлу Ивићу. Веома узбуђено, Ван ден Берк ми је саопштио да Павле Ивић или ја неизоставно морамо доћи у Бохум да прегледамо неке рукописе за које он мисли да су српски. Те књиге су понуђене на продају, а постоји опасност да оду у неку америчку библиотеку. О разговору сам одмах обавестио Свету Ђурића, управника Народне библиотеке. Как[...]
Вечерње новости, 17.1. 2016, Повратак мудре владарке Милице после шест векова
У Трстенику откривен величанствени споменик кнегињи, удовици славног кнеза Лазара. Донатор је познати српски добротвор из Америке проф. др Радмила Милентијевић
КНЕГИЊА Милица, мудра владарка и светитељка, после шест векова вратила се кући. Споменик честитој заштитници средњовековне Србије откривен је у центру Трстеника, недалеко од манастира Љубостиња, одакле је удовица кнеза Лазара после погибије српског владара на Космету 1389. године управљала вазалном земљом, касније одгајала Стефана Лазаревића, где се замонашила и постала Евгенија, а по добијању завета Ефросинија, и где је и сахрањена [...]
Политика, 8. 4. 2023, Тријумфалан пролазак српске војске кроз Солун
Крвав рат против окупатора, мучно повлачење кроз албанске гудуре и долазак напаћене српске војске на острво Крф. А тамо је, како бележи адвокат Радомир Милаћевић у свом „Ратном дневнику 1913–1919”, уследио брз опоравак, преживљене недаће су препуштене забораву.
„На Крфу смо провели пет месеци. Осим великих умирања у прво време, живот је касније био лак и удобан. Добро снабдевени и добро храњени, од албанских костура изникла је читава војска. Брзина опорављања изненадила је како све нас тако и странце, којих је било много и са нама и поред нас. Колико је наше опорављање бивало брже и осетљив[...]
Вечерње новости, 14. 2. 2024, Од мајке још чувам дописнице из логора: Потресна исповест Живка, једног од ’Дианине деце‘
Живка (Иванчевића) је 13. децембра 1942. из Завода за глувонему децу у Загребу, као српско ратно сироче, преузела Марија Зеленбрз. Пре тога прошао је кроз логоре у Старој Градишки и Сиску. О свом пореклу до скоро није знао ништа, осим да се зове Живко. Када је преузет, око врата је имао металну плочицу са бројем 1128, коју и данас носи на кожици око врата. Каже: "Не волим је, али она је део мене".
До пре неки месец није ни слутио да је после рата био само на корак од упознавања са мајком, што је јуче открио репортеру Новости, у Београду.
- Марија Зеленбрз, моја усвојитељка, коју сматрам [...]
