За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 22. 4. 2017, Ђуро Ђукић: „Четници” код Јасеновца
Сазнања о дешавања у српским селима у близини злогласног логора Ана Вила, мајка четворо деце и трудница, нашла се на скели на реци Сави којом су усташе превозиле своје жртве у јасеновачи логор. Они су јој наредили да најпре баци једно дете у реку. Двоумила се. Можда ће, ако баци…
РТРС, 1.5.2017, Обиљежене 22 године од страдања Срба из Западне Славоније
Београд: Парастос за Србе страдале у акцији „Бљесак“ У Цркви Светог Марка у Београду данас је служен парастос поводом 22 године од српског страдања у Западној Славонији у хрватској војно-полицијској акцији „Бљесак“, након чега су у Ташмајданском парку положени вијенци на споменик Србима страдалим у ратовима на простору бивше…
Саво Штрбац: ПАКЛЕНИЦА
Зовем се Миленко Рауш, од оца Стеве и мајке Алексије. Рођен сам 1973. године у селу Пакленица код Окучана у Западној Славонији. Родитељи су ми радили на жељезници. У Пакленици смо имали кућу и три јутра земље. Моја сестра Милена, три године старија од мене, по завршетку средње економске школе…
Политика, 30.4.2017, Обележена годишњица страдања Срба у логору Јиндриховице
ЈИНДРИХОВИЦЕ – Годишњица страдања у логору Јиндриховице у Чешкој Републици у Првом светском рату, где лежи 7.100 Срба и 189 Руса, обележена је одавањем почасти и полагањем венаца у маузолеју -спомен костурници страдалим Србима. Државна делегација Србије одала је почаст страдалим Србима у Јиндриховицама, месту где је у Првом светском…
РТРС, Срна, 30.4.2017, Штрбац: Срби кажњени јер су се бранили
Хрватска никада није санкционисана због напада на подручје под заштитом УН, нити је ико кажњен за етничко чишћење и бомбардовање српских цивила у Западној Славонији у мају 1995. године, али је међународно правосуђе казнило Србе због потеза које су предузели како би се од тога одбранили, рекао је директор Документационо-информационог…
Глас Српске, СРНА, 30.4.2017, Канонизовани злочин
Бијељина – Злочин у Добровољачкој улици 1992. године, формално је злочин над војницима ЈНА и цивилима који су радили у војсци, али, суштински, то је била брутална и крвава порука Србима и свим заговорницима било какве мултиетничке државе: „Бјежите или умрите“. Током 2. и 3. маја 1992. године у Сарајеву,…
Не заборављамо – Памтимо
![Вечерње новости, 26. 11. 2024, У БАЗИ 35.000 СТРАДАЛИХ СРБА: Центар за истраживање рата, ратних злочина и несталих у Републици Српској направио највећу архиву о жртвама [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p23317-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 26. 11. 2024, У БАЗИ 35.000 СТРАДАЛИХ СРБА: Центар за истраживање рата, ратних злочина и несталих у Републици Српској направио највећу архиву о жртвама [Мапа]
ТОКОМ рата деведесетих на територији БиХ, према попису који је сачинио Центар за истраживање рата, ратних злочина и тражења несталих Републике Српске, страдало је 35.042 Срба, као и несрба који су били пројугословенски опредељени и остали уз Србе. Од тога њих 3.460 су биле жене и 504 деца.
Како је за Новости потврдио директор Центра Виктор Нуждић, који је промовисао издавачку делатност ове институције у Народној библиотеци у Београду, као гост Музеја жртава геноцида, око 1.600 особа и даље се води као нестало, а за злочине почињене на Србима једва да је неко одговарао.
- Не умањујемо нич[...]
Политика, 11.11.2020, Сећање на јунаке уз Дан примирја: Из рата изнео само го живот
Остао је без свега другог због чега би човек имао воље и радости да живи. Три рођена брата погинула на фронту, мајка пресвисла од туге, отац погинуо на кућном прагу, а два стрица изгубила главу негде на Церу...
Само једном је дошао у родну Љубовију да види згариште очинског дома и упали воштаницу на гробу своје мајке. Земљу је разделио рођацима и комшијама, а он наставио да се пробија кроз живот, бележи Милан Шантић у књизи „Витезови слободе”, исповест Милана Гачића, начиње га питањем где је било најтеже за време рата и одговором ‒ свуда, па ниже сећања на септембар 1916. и Кајмакчалан, кад[...]
ИН4С, Митрополија, 22. 7. 2023, На данашњи дан: Сибињанин Јанко
На данашњи дан, 22. јула 1456. године хришћанска војска под командом ердељског војводе Јаноша Хуњадија, у српским народним пјесмама познатог као Сибињанин Јанко, у одлучујућој бици, у којој су се посебно истакли српски одреди, потукла је Турке који су опколили Београд.
Освајачи су сјутрадан послије битке, одустали од опсаде града који су, заједно са Србима бранили њемачки, угарски и пољски крсташи. Значај хришћанске побједе, у којој је учествовао и српски деспот Ђурађ Бранковић, састоји се у привременом заустављању турских освајања и даљег продора ка Западној Европи. Најзначајнији београдск[...]
![СРНА, 4. 8. 2024, Помен за паљанске Србе убијене у логору Крушчуца [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p21662-350x200-no.jpg)
СРНА, 4. 8. 2024, Помен за паљанске Србе убијене у логору Крушчуца [Мапа]
У Крушчици код Витеза у Федерацији БиХ данас је служен помен за 74 логораша, становника општине Пале, које су усташе звјерски убиле у ноћи између 5. и 6. августа 1941. године.
Парастос за убијене Паљане служио је парох травнички отац Горан Живковић, саопштено је из Борачке организације општине Пале која је организовала служење помена за невино убијене Србе у усташком логору Крушчица.
Из паљанске Борачке организације наводе да помен није позив на освету, већ отимање од заборава.
Помен су увеличали и чланови патриотског удружења "Источник" Лазар Шкобо са историјским часом и бесједом, ка[...]
РТРС, Срна, 10. 6. 2021, На Чемерну служен парастос за 32 звјерски убијена српска цивила
На Чемерну код Илијаша данас је служен парастос за 32 српска цивила из овог села које су прије 29 година звјерски убили припадници тзв. Армије БиХ.
Муслиманске јединице из села Корита, Махмутовића Ријеке и Орахова и припадници тзв. Армије БиХ из Брезе, Високог и Какња напали су Чемерно у раним јутарњим часовима 10. јуна 1992. године.
Припадници тадашње Територијалне одбране Бреза убили су 32 српска цивила и војника, међу којима је највише било стараца, жена и дјеце, а село су сравнили са земљом.
Жртве напада муслиманских снага на Чемерно су чланови породице Буњевац - Милош, Миросава, [...]
