За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, Данас, СРНА, 14. 5. 2019, Танасковић: И без тајних докумената јасно да је Степинац знао за злочине усташа
Члан некадашње Мјешовите српско-хрватске црквене комисије за утврђивање историјских чињеница у “случају” Степинац српски дипломата Дарко Танасковић је оцијенио да је и без тајних докумената јасно да је кардинал Алојзије Степинац знао за злочине усташа. Коментаришући медијске написе да постоји тајни документ и докази против Степинца, Танасковић каже за “Данас”…
Глас Српске, 13. 5. 2019, Дан када је отпочео усташки геноцид у НДХ: Ван закона стављено два милиона Срба
Загреб – Министар унутрашњих послова Независне Државе Хрватске Андрија Артуковић је 13. маја 1941. године прописао “Проведбену наредбу о устројству и пословању равнатељства за јавни ред”, чиме је ван закона стављено око два милиона Срба и десетине хиљада Јевреја и Рома. Та наредба искоришћена је као правни основ за геноцид…
Политика, 10. 5. 2019, Апел за очување историјског комплекса у Ваљеву
Априла прошле године, у којој смо обележавали стогодишњицу завршетка Првог светског рата, без решења, срушен је у Ваљеву комплекс касарни 17. пука чувене Дринске дивизије, назване „Кадињача”, најстарије касарне у Србији, саграђен 1885. године, сведок најславније српске историје. (Између два рата касарна носи назив „Живојин Мишић”.) Ове године, у априлу,…
Политика, 4. 5. 2019, Милан Четник: Занемарена историографија – Народни хероји у фабрикама Вермахта
Сведочанство пуковника ЈНА Дујe Башића, шпанског добровољца и партизанског првоборца, објављено пре више од пола века, подрива догме официјелне историографије о ангажману и доктрини КПЈ после слома Краљевине Југославије Многи шпански добровољци, истакнути чланови Комунистичке партије Југославије (КПЈ), они који су ратни слом своје земље дочекали у француским логорима, нису… РТРС, Срна, 3. 5. 2019, Усташка идеологија и профит од оружја – Гојко Шушак
Бивши хрватски министар одбране Гојко Шушак, на чију годишњицу смрти подсјећају хрватски медији, наређивао је и сам чинио злочине над Србима, а да није умро био би процесуиран у Хашком трибуналу. Рођен у усташкој породици у Широком Бријегу, Шушак је у младости емигрирао у Канаду, гдје је био члан усташке…
ИН4С, 27. 4. 2019, Велики празник мирио војске: Васкрс на Солунском фронту
Да је Васкрс празник помирења и праштања понекад се потврђивало и у немогућим ситуацијама и у временима рата и насиља. И тада се Божја суштина и порука објављивала људима и упућивала их једне на друге. Са блога „Истина без предумишљаја“ преносимо текст о томе како су Срби славили Васкрс на…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 5. 9. 2013, Остоја Милисављевић: Ватикан крије злочин
Једини циљ покрштавања већ крштених јесте уништење српског народа у НДХ.
НА основу неких поузданих података и чињеница може се утврдити бар приближан број покатоличених Срба у НДХ. Зато нам се чини да је реално прихватити мишљење писца књиге „Католички терор данас“ Авре Менхата, пореклом Италијана. Приказујући садржај те његове књиге, Л. М. Костић („Хрватска зверства у Другом светском рату према изјавама Павелићевих савезника“) износи мишљење овог писца да је „тридесет процената православних Срба у новој Хрватској било прекрштено у католицизам и то у изванредно кратком времену...“
Ми се [...]
Политика, 5. 2. 2017, Заборављени поморски војвода – ђенерал Илија М. Гојковић
Илија Мише Гојковић био је један од ретких српских – како се то тада говорило – трупних официра који је стигао и до највишег ђенералског чина.
По свршетку другог разреда Крушевачке гимназије, мали Илија са 16 година, 1870, ступио је у стајаћу војску Кнежевине Србије.
Момак је био веома лако примљен јер је у то доба и даље било мало писмених људи.
Војну академију није уписао и почео је да ради као писар у разним јединицама од најнижег подофицирског (капларског) чина. Шест година доцније, стекао је прво официрско звање потпоручника пешадије.
Са све вишим чиновима трупног официра, њег[...]
Политика, 16.10. 2017, Четници опет у истом гробу
Чачак – Заменик вишег тужиоца у Чачку, Драган Калаба, издао је наредбу за вештачење гробнице убијених четника на Јелици, које је поверено специјалисти судске медицине др Љубиши Божићу из Београда. Зато је у току дана настављено откопавање те раке без обележја, коју су у недељу отворили чланови комисије за проналажење и обележавање свих тајних гробница на подручју Чачка, на основу података добијених скенером и законске дозволе.
Кад су се указале људске кости и лобања даље трагање је заустављено, и позвани су државни службеници – полиција, тужилац и криминалистички техничари – да би они спров[...]
Политика, Радио Гораждевац, 16. 6. 2024, Навршило се 25 година од киднаповања Срба у Ораховцу
Пре тачно две и по деценије, 16. и 17. јуна 1999. године у Ораховцу је на очиглед најближијх чланова породица и комшија киднаповано више старијих мушкараца који су одведени у непознатом правцу.
Киднаповани су пензионери Панта Грковић (1939) који је касније идентификован и сахрањен на гробљу иза цркве у Ораховцу и Тика Миљковић који је после неколико дана у заточеништву успео да побегне, пренео је Радио Гораждевац.
О осталој тројици Срба који су тога дана киднаповани, Пеки Пелевићу (1935), Марку Витошевићу (1938) и Свети Грковићу (1933), до данас се ништа не зна и тим људима се губи сваки[...]
РТРС, Срна, 25.7.2018, У Вашингтону од данас вишедневна прослава Дана молитве за Србију
Српска православна црква у Америци огранизује од данас у Вашингтону вишедневну прославу стотину година од прокламације америчког предсједника Вудро Вилсона о проглашењу "Дана молитве за Србију", пробоја Солунског фронта и завршетка Првог свјетског рата.
Према програму, прослава почиње данас отварањем сесије Конгреса САД молитвом владике источноамеричког Иринеја, под чијим духовним покровитељством ће бити и одржана прослава ових значајних догађаја.
У поподневним часовима биће уприличен пријем у просторијама Конгреса у организацији Српског кокуса у Конгресу САД, Амбасаде Србије у Вашингтон[...]
