За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, 3.4.2017, Стравични злочини у Мркоњић Граду оковани неправдом
Бањалука – За злочин почињен над 181 српском жртвом 1995. године у Мркоњић Граду још нико није одговарао, иако је приликом ексхумације убијених у марту и априлу 1996. о злочинима сачињена обимна документација и уз доказе прослијеђена свим надлежним институцијама. Од отварања масовне гробнице у којој су биле жртве страдале…
КМ Новине, 3.4.2017, НОВИ САД: Отварање изложбе „Хероине у балканским и Првом светском рату“
У Историјском Архиву Града Новог Сада, Филипа Вишњића 2а, у среду 5. априла 2017. године, у 19 часова, поводом обележавања стогодишњице Првог светског рата, биће отворена изложба под називом “ Хероине у балканским и Првом светском рату „. Аутори изложбе су Предраг Павловић и Алекса Зарев из Удружења ратних добровољаца…
СРНА, 2.4.2017, У Вишеграду се гради крст посвећен руским добровољцима
Вишеград – На брду Град у Вишеграду у четвртак, 6. априла, биће подигнут руски крст посвећен руским добровољцима, рекао је Срни предсједник Предсједништва Борачке организације Вишеград Милисав Васић. „На дан руских добровољаца 12. априла планирано је откривање крста“, рекао је Васић. Васић је рекао да је крст висок пет и…
СРНА, 1.4.2017, Свештеник Зекић: Тукли су и везивали, а никада нису рекли зашто то раде
Војници су Јеремију и Александра тукли из великог страха. То су били ситни људи којима се, колико су били мали, пушке по земљи вуку. „Александар је тада имао 30-ак година, атлетски развијен, лијеп. Он је сваког од тих војника могао по тројицу да носи и да се са четвртим бије“…
Политика, 28.3.2017, Ђуро Ђукић: Трагедија која се не завршава
Пренос посмртних остатака Срба страдалих у Хрватској касни четврт века, а кад се то догоди гаси се и последња нада Рат је завршен одавно, али још увек није расветљена истина о томе шта се заиста дешавало на ратиштy у Хрватској, посебно када је реч о страдању Срба. И после 22…
Афера, 19.3.2017, МИЛИВОЈЕ ИВАНИШЕВИЋ: Сарајево је највећи логор за Србе
Оно што су проживљавали Јевреји у варшавском гету током Другог светског рата, проживљавали су Срби у Сарајеву од 1992. до 1995. Двадесет и две године након Дејтонског споразума, којим је окончан рат у Босни и Херцеговини, духови на овом делу Балкана се не смирују. Ратне варнице из бошњачког дела Председништва…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 1. 3. 2024, Хероина добија споменик
На углу улица Браће Јерковић и Мештровићеве постављен постамент на који ће бити подигнуто обележје Милунки Савић.
Хероина Милунка Савић, једна од најпознатијих и најхрабријих ратница у нашој земљи, добровољац из балканских ратова и Првог светског рата, на пролеће би требало да добије споменик. Обележје ће се налазити на месту где је била фонтана између улица Браће Јерковић и Мештровићеве, и ту је већ постављен постамент.
Споменичка фигура је висине од око 2,40 метара, израђена у бронзи, тако да би обележје са постаментом требало да буде високо око четири метра. Како и доликује, Милунка ћ[...]
![Вечерње новости, 22. 2. 2024, Пројекат у Хрватској: Потапају јаме са костима 554 Срба [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p19055-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 22. 2. 2024, Пројекат у Хрватској: Потапају јаме са костима 554 Срба [Мапа]
НА мапи највећих српских стратишта у Другом светском рату обележено је и село Горњи Косињ, испод Велебита, као место где је убијено на стотине српских цивила у НДХ, укључујући децу. Опет се нашао у жижи јер би, уз два суседна личка села, требало до краја ове, најкасније почетком следеће године, да буде потопљено због стратешког пројекта хрватске електропривреде.
Прво масовно страдање у Косињу догодило се 6. августа 1941. године, када су усташе бануле и повеле део становника, под лажним изговором да са мештанима Пазаришта, Крша, Сушња и Млакве, морају да присуствују говору министра Мила Будака[...]
Глас Српске, Срна, 22.6.2017, Судови игноришу масакр над Србима
Сребреница - Служењем парастоса и полагањем цвијећа на спомен-обиљежје у Ратковићима код Сребренице јуче је обиљежено 25 година од убиства 24 српска цивила и војника, којима су пресудиле муслиманске снаге.
За злочин над Србима у овом селу, као ни у другим сребреничким мјестима, још нико није одговарао.
- Та чињеница потврђује да Међународни суд правде у Хагу и Суд БиХ игноришу српске жртве, али ми нећемо одустати од тражења правде и увијек ћемо се сјећати оних који су дали своје животе за Српску - поручио је предсједник Одбора за обиљежавање годишњица страдања српских цивила и војника на[...]
Катера, СРНА, 21. 1. 2025, Сутра 32 године од некажњеног злочина над Србима у хрватској акцији ’Масленица‘
Сутра се навршавају 32 година од још увијек некажњене агресије хрватских оружаних снага "Масленица" из 1993. године, на подручје под заштитом УН и убиства 345 Срба међу којима су биле 34 жене просјечне старости 57 година.
Информационо-документациони центар "Веритас" наводи да су 22. јануара 1993. године Хрватске оружане снаге извршиле агресију на јужне дијелове Републике Српске Крајине /РСК/.
Агресија под кодним називом "Масленица" извршена је у току реализације "Венсовог плана", којим је годину дана раније РСК стављена под заштиту УНПРОфОР-а, а то је била трећа по реду агресија Хрватске[...]
РТРС, 12. 12. 2018, Сјећање на страдале у Вучиловцу и Крепшићу
У српским селима Вучиловац и Крепшић, код Брчког, обиљежена је 26. годишњица страдња Срба, које су 12. децембра 1992. године напале јединице ХВО и Регуларних хрватских оружаних снага из Орашја и Хрватске.
Српско село Вучиловац са 260 домаћинстава до темеља је уништено, а мјештани који нису успјели побјећи су побијени.
У Вучиловцу је убијено 49 Срба.
Најмлађа жртва био је 10-годишњи Бојан Лукић а најстарија 86-годишњи Крста Арсенић. Анки Тривковић, на кућном прагу убијен је отац Илија.
- И даље тугујемо и тражимо га, требало би да одговрају они који су то починили - прича Анка.
С[...]
