За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 21. 10. 2010, Власотинце: Покопано 300 младића
Државна комисија за тајне гробнице у јабланичком крају. Откривена нова гробница код Власотинца. Губилишта од Пирота до Лесковца КОМИСИЈА за тајне гробнице убијених после 12. септембра 1944. године открила је у четвртак још једно место масовног страдања. Надомак Власотинца пронашли су масовну гробницу за коју претпостављају да крије посмртне остатке…
Б92, 19. 8. 2010, Крагујевац: У гробници 647 особа
Крагујевац — Из „Заставине“ Капислане, на парцелу број 9 Варошког гробља у Крагујевцу, 1980. пренети су посмртни остаци 647 особа стрељаних после Другог светског рата. Њих су као такозване „народне непријатеље“ стрељале послератне власти, тврди потпредседник СУБНОР-а у Крагујевцу и публициста Жељко Зиројевић. Ова прича изазива бурне реакције у Шумадији.…
GeneralMihailovich.com, 7.6.2010, Александар Динчић: О масовном стрељању националиста 7. јуна 1943. године наша званична историографија није писала
На данашњи дан, 7. јуна 1943. године, нацисти су у свом бесу погубили на хиљаде припадника слободарског четничког-равногорског покрета у Србији. То је друго масовно стрељање четничког елемента од стране окупатора од почетка окупације, које је прелазило преко 1000 убијених за један дан. И даље су многа документа по питању…
Епархија врањска, 29. 5. 22010, Пренос моштију сурдуличких мученика и освећење Спомен-костурнице (1924-2010) у Сурдулици
Централни догађај преноса моштију сурдуличких мученика било је богослужење у храму Светог Ђорђа у Сурдулици – 29. маја 2010. године. По позиву Епископа врањског Пахомије, данашњој свечаности је присуствовао изасланик Његове Светости Патријарха српског Г. Г. Иринеја и Светог архијерејског синода СПЦ Његово Преосвештенство Епископ браничевски Господин Игњатије. Данашње богослужење…
Епархија врањска, 21. 4. 2010, У Сурдулици конституисан Одбор за пренос моштију сурдуличких мученика побијених од стране бугарског окупатора у Првом светском рату
Дана, 20. априла 2010. године, у просторијама општине Сурдулица, конституисан је Oдбор за пренос моштију сурдуличких мученика побијених у Првом светском рату од стране бугарског окупатора. За председника овог одбора изабран је проф. др Томислав Радојичић, из Сурдулице, а чланови одбора су: протојереј Владан Милутиновић, секретар Епархије врањске, господин Чеда…
Глас Српске, 1.10.2009, Помен и сахрана краљевих војника
БИЛЕЋА – Епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије данас ће у цркви Светог Саве у Билећи служити опијело ексхумираним припадницима Југословенске војске у отаџбини Билећке војно-четничке бригаде, најављено је из Одбора за изградњу спомен-обиљежја „Мера“. Посмртни остаци ексхумирани су из масовне гробнице са локације „Мера“ у Билећи и биће сахрањени у…
Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, СРНА, 20. 8. 2023, У Носковачкој Дубрави служен помен српској дјеци која су умрла од глади
У селу Носковачка Дубрава код Чађавице данас је служен помен и положени вијенци на споменик српској дјеци Поткозарја која су 1942. године расељена у то мјесто у Хрватској и ту умрла од глади.
Публициста из Козарске Дубице Зоран М. Кос рекао је за Срну да је већина дјеце из села Сјеверовци код Козарске Дубице, а да су умрли у доби од три мјесеца до три године.
Он је нагласио да су на споменик урезана само имена дјеце која су позната, њих 69, а да је број умрлих вјероватно много већи.
"Свештеници Епархије пакрачко-славонске данас су освештали колач и жито за ову дјецу мученике умрле од [...]
Меморијал, Националист.рс, 20. 12. 2018, Чин храбрости: ...и непријатељи дошли на сахрану - Спасић и Машера
Најмодерније пловило тадашње ратне морнарице и понос Краљевине Југославије, разарач „Загреб“, у историју је ушао као брод на ком се догодило невиђено јунаштво и последњи велики чин отпора пре капитулације војске у Другом светском рату.
Неколико дана после непрестаног бомбардовања и уласка немачких снага у Београд 17. априла у Штабу немачке Друге армије, потписана је безусловна капитулација Југословенске краљевске војске. У том тренутку, краљ Петар II Карађорђевић и чланови владе већ су избегли у емиграцију, а држава је била на прагу да буде раскомадана између окупаторских сила и новоформира[...]
Политика, 21. 10. 2023, Каранско јеванђеље
Недавно, с уживањем, „Политикином Магазину” прочитао сам репортажу о манастиру Никољу у Овчару. У тексту се помиње и Никољско јеванђеље, али недовољно описано, јер није довољно публиковано. А ово јеванђеље заслужује да се о њему више зна.
Кад је Вук Караџић 1820. године посетио Никоље, ту је запазио прекрасно јеванђеље, које је у „Даници” за 1828. годину назвао Никољско. О њему је записао да је „до удивљенија прекрасно” и да је свако почетно слово оперважено златом.
Ово јеванђеље је, у ствари, Каранско – писао га је поп Вук, син протопопа Ралете 1608. године у Карану, у подножју планине [...]
Глас Српске, 29. 2. 2024, Убице измакле правди: Годишњица "Крваве свадбе" у Сарајеву
У Сарајеву је 1. марта 1992. године убијен српски сват Никола Гардовић, а рањен православни свештеник Раденко Мировић, док су убице, које муслиманска власт у Сарајеву није ни покушала да правично казни, спалиле српску заставу.
Против Николиног убице, Расима Делалића Ћеле, тек почетком 2006. године Кантонално тужилаштво у Сарајеву покренуло је судски процес, који никада није окончан, јер је овај злочинац убијен 2008. године у Сарајеву.
Осим Делалића, који је накнадно признао да је убио Гардовића, свједоци су као нападаче препознали и Суада Шабановића из Зворника и Мухамеда Швракића из Сар[...]
СРНА, 5. 1. 2022, Помен Србима убијеним у Кравици на Божић 1993. године
У Цркви Светих апостола Петра и Павла у Кравици код Братунца данас је служен парастос за 162 српска цивила и војника из овог мјеста и околних села погинулих у посљедњем рату, од којих су 49 убиле муслиманске снаге из Сребренице и оближњих братуначких села на Божић, 7. јануара, 1993. године.
Претходно је изведен комеморативни програм и подсјећање на српска страдања у средњем Подрињу.
На овај начин је обиљежено 29 година од злочина над српским становништвом Кравице и околних села за који још нико није одговарао иако је ријеч о монструозним убиствима и злочинима.
Код централног споменика у Кра[...]
