За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 8.6.2017, Штрбац: Међу идентификованма двије старице за које није било правде у Хагу
БЕОГРАД, 8. ЈУНА /СРНА/ – Директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац потврдио је да су међу 14 лица српске националности, који су идентификовани на Заводу за судску медицину у Загребу и остаци двије старице чија су убиства разматрана и пред хрватским судом и пред Хашким трибуналом у предмету „Готовина и…
РТРС, Срна, 7.6.2017, Смиљанић: Сви знају шта је Степинац говорио о Србима
Књижевник Радомир Смиљанић рекао је да постоји низ доказа шта је о Србима говорио надбискуп загребачки Алојзије Степинац, који је још пред почетак Другог свјетског рата уписао у свој дневник да су Срби и Хрвати два свијета која се неће ујединити док је „једнога од њих“ у животу. Смиљанић подсјећа…
Глас Српске, 6.6.2017, Залазје: Помен за више од 250 закланих Срба
Сребреница – Служењем парастоса и одавањем поште жртвама усташког злочина јуче су у Сребреници обиљежене 74 године од страдања више од 250 српских цивила који су убијени другог и трећег дана православног празника Тројица. Милош Николић, којем је убијен дјед Јово, изјавио је да су усташе починиле покољ над српским…
РТВ, 4.6.2017, Откривен споменик „Крајишка суза“ на Банстолу
БАНСТОЛ – „Крајишка суза“, споменик посвећен свим страдалим и несталим Крајишницима, откривен је и освештан на Банстолу, где је најављена изградња јединственог „Светског крајишког центра“. Откривању споменика присуствовао је велики број Крајишника, који су за ову прилику дошли из свих крајева Србије и региона, али и из других земаља Европе,…
РТРС, Срна, 4.6.2017, Иванишевић: Ускоро књига о страдању сарајевских Срба
Предсједник Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић предао је издавачу рукопис од око 600 страница за књигу „Досије Сарајево“ која говори о страдању сарајевских Срба, са посебним освртом на страдање 1.241 Српкиње, које су тамо мучене и убијане на најсвирепији начин. Он је у изјави Срни…
ИН4С, 2.6.2017, У Мађарској пронађена србуља из доба Немањића
Реч је о делу „Празнични минеј“ из друге половине 13. или прве половине 14. века, коме се после нацистичког бомбардовања Србије изгубио траг све до 1961. године. Истраживач црквеног архива Старе цркве у Пироту Жељко Перовић, скидајући столетну прашину са заборављених и досад неистражених црквених списа саборног пиротског храма –…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 21. 10. 2020, Двадесети други октобар 1944. у Главној војној болници
Осамнаестог октобра 1944. године Немци напуштају своју војну болницу у Пастеровој 2 у Београду на радост српског дела особља Главне војне болнице које долази до санитетског материјала што га Немци нису стигли да однесу у паничном бегу.
Два дана касније у болницу стижу рањени партизани и Руси, а са њима и припадници Озне који се смештају у канцеларију у приземљу болнице, а на вратима каче обавештење искуцано на писаћој машини да је комплетно војносанитетско особље у обавези да преда униформу. Двадесет другог октобра партизани одводе десетак санитетских подофицира и официра на испитивање у IX[...]
Политика, 19. 7. 2016, Краљ Никола медаљом Обилића одликовао Руса
У краљевом Двору на Крушевцу у Подгорици 6. јануара 1916. било је јављено да су на Крушевац пристигли преостали бродоломници са Медове.
Кад се краљ Никола поздравио са добровољцима замолио их је да му испричају како је „текла катастрофа бродолома”.
Од 480 добровољаца подавили су се њих 328. Бејаху то јунаци који преживеше аустријску поморску експлозију, а међу њима би и један Рус из Сибира. Милош Живановић о њему записа да су сви преживели борци пред краљем – „у исти мах говорили – показао је чудо од витештва, пожртвовања и јунаштва”.
„Рус, по имену Николај, батаљонски барјактар, изађ[...]
Спутњик, 09. 08. 2023, Нанесите такве ударце да Срби практично нестану: Од „Олује“ прошао читав живот, рана не зацељује
На цести Петровачкој избјеглице и триста дјеце у колони. Над цестом круже грабљиве птице, туђински авиони, записао је давно Бранко Ћопић.
Његови стихови који говоре о злочину почињеном за време Другог светског рата готово пророчки звуче као увод у документарни филм
„Петровачка цеста“ редитеља Филипа Чоловића који је премијерно приказан на Радио телевизији Србије.
Реч је о документарном остварењу чија је тема злочин који се догодио 7. августа 1995. године на самом крају хрватске акције „Олуја“, када су српске избеглице, бежећи из Републике Српске Крајине, већ прешле на територију суседне држ[...]
![РТС, 17. 4. 2016, Дозволите... - Зашто смо изгубили Априлски рат 1941. године [Видео из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p13186-350x200-no.jpg)
РТС, 17. 4. 2016, Дозволите... - Зашто смо изгубили Априлски рат 1941. године [Видео из Архиве]
Историчари износе аргументе о разлозима брзог слома Војске Краљевине Југославије у Априлском рату 1941. године.
Зашто смо изгубили Априлски рат 1941. Све то у најновијем издању емисије "Дозволите..."
Више пута сте чули и видели како је Војска Краљевине Југославије изгубила рат против Немачке за само 12 дана у априлу 1941. године. Ми смо истраживали зашто се тако нешто догодило, односно како је војска заснована на победничкој традицији српске војске из балканских и Првог светског рата доживела тотални пораз. Историчари тврде да је погрешна претпоставка да је издаја главни узрок пораза и н[...]
Вечерње новости, 28. 11. 2023. Др Никола Жутић: КЛЕПТОМАНСКО ПРИСВАЈАЊЕ ТУЂЕ БАШТИНЕ: Поводом представљања Закона о језику у Хрватском сабору
ПРВИ ПУТ у својој краткој повијести држава неетничких Хрвата се присјетила да би требало донијети "епохални" закон о Хрватском језику, чијим доношењем "скрб о хрватском језику први пут добија институционални државни оквир", како би се ишло у корак са вриједностима ЕУ.
Међутим, већина земаља ЕУ нема сличан закон. Министар знаности Радован Фукс је на сједници Сабора од 15. новембра представљајући закон, истакао "драгоцјену вредност језика као инструмента којим се изражава идентитет, повијест и култура", па је тиме "скрб за хрватски језик и његове идиоме ставио у дужност државе и државних устано[...]
