Сарајевски егзодус Фото: Глас Српске, СРНА
У новој историјској интерпретацији сарајевских власти, Спомен-парк Враца је не само стратиште Јевреја, Срба и антифашиста у доба НДХ, већ и „доказ српске агресије“ на Сарајево деведесетих година прошлог вијека
САРАЈЕВО, 23. МАЈА /СРНА/ – Спомен-парк Враца, стратиште махом Јевреја и Срба током Независне Државе Хрватске, постао је дио послијератне пропаганде политичког Сарајева и тамошњих медија који настоје да међу усташке злочинце уброје припаднике Војске Републике Српске.
Овај спомен-парк посвећен је палим борцима НОБ-а и жртвама фашизма страдалим у Сарајеву 1941-1945, а подигнут је 1981. године.
Спомен-парк се налази на мјесту масовног стратишта на којем су усташе за вријеме Другог свјетског рата стријељале око 11.000 Сарајлија, међу којима највише Јевреја и Срба, чија се имена налазе уклесана на споменику /нису уписана сва имена/.
Међу сахрањеним жртвама је и велики број беба и дјеце млађе од пет година.
Овај меморијал данас се налази у општини Ново Сарајево у Федерацији БиХ, на самој граници са општином Источно Ново Сарајево у Источном Сарајеву /Република Српска/. Парк је смјештен на Врацама, у подножју Tребевића.
Сарајевски медији извјештавају да је под отвореним небом у обновљеном Спомен-парку Враца, који је, како се истиче, „након Другог свјетског рата постао синоним отпора и борбе грађана“, изведена представа „Ај, Кармела“ Сарајевског ратног театра.
Овај спомен-комплекс који је након уласка муслиманских снага, односно такозване Армије БиХ, како су себе називали припадници снага лојалних ратној влади Алије Изетбеговића у Сарајеву, остао напуштен и запуштен, годинама је служио као окупљалиште наркомана и напуштених животиња.
Разлог је једноставан – није се уклапао у „нову историју“ коју су писале власти етнички очишћеног града. Сарајевска пропаганда је годинама споменик на Врацама називала мјестом одакле су „српски четници“ гранатирали Сарајево.
Прећуткивала се чињеница да су муслиманске снаге из града свакодневно на мети снајпера и граната имали баш насеље Враца, изнад Грбавице, као дио тадашњег Српског Сарајева.
Након година и година срамоте и ћутања, које је довело до претварања Спомен-подручја Враца у градско ругло, сарајевске власти су се смиловале да колико-толико уреде један од највећих симбола страдања града у Другом свјетском рату.
Али, пропаганда је учинила своје. Сада су, у новој интерпретацији историје, Враца не само стратиште Јевреја, Срба и антифашиста у доба НДХ, већ и „доказ српске агресије“ на град деведесетих година прошлог вијека?!
Овакво допуњавање историје по сопственом нахођењу и „убацивање“ међунационалног рата деведесетих година прошлог вијека у причу о жртвама нациста и усташа карактеристично је за данашњу политичку и културолошку климу у Сарајеву.
Отуда, сарајевска политичка пропаганда настоји да споменик убијеним Сарајлијама на Врацама у Другом свјетском рату пребаци у пожељни контекст ратних дешавања деведесетих година, а своје жртве из међунационаног сукоба упише међу жртве фашизма и усташа.
Манипулација мртвима и симболима људског страдања спада међу најодвратније пропагандне злочине и ту не помаже никаква позоришна престава и труд глумаца.
Усташе су починиле злочин огромних размјера на Врацама, па покушај да се људи и националне и политичке амбиције другог времена покрију трагедијама оних чија су имена као симболи страдања одавно уклесана на споменик могу да изазову само гнијев и гађење.
Сви који желе да сазнају шта се дешавало на Врацама, зашто је споменик подигнут и над ким је злочин извршен могу да посјете спомен-подручје или да нађу релевантне податке у сваком пристојнијем уџбенику историје.
Велики дио оних за које историја Сарајева почиње 1992. или 1995. године ионако не иду на Враца – ни да одају почаст жртвама нити да гледају представе.
Ненад ТАДИЋ
