За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Искра, 27.5.2017, СТИДЉИВО ИЗВИЊЕЊЕ: Тибор Церна или како се увек огрешимо о хероје
Ако хероји наког преласка у легенду могу да посматрају како се од њих опраштамо, онда сигурно умиру поново, далеко теже и болније него први пут. Готово да је правило да се о наше хероје огрешимо колико одмах чим уочимо њихову јуначку кончину и да неправду не исправљамо дуго, дуго. У…
Политика, Танјуг, 30.5.2017, Португалски генерал Карлос Бранко: Није било геноцида у Сребреници
ЛИСАБОН – Португалски генерал Карлос Мартинс Бранко у мемоарима „Рат на Балкану” сматра да нема сумње да се у Сребреници није догодио геноцид јер није постојао предумишљај. Он је у књизи изнео своја сазнања и о дешавањима на подручју Сребренице у јулу 1995. године. Бранко се од 1994. до 1996.…
Јадовно, 12.5.2017, Зар Срби и Роми нису страдали на старом Сајмишту?
Реаговање поводом изложбе „Јадовно – Јасеновац – Козара – Сајмиште“ отворене 21. априла у београдској галерији „Прогрес“, у организацији Музеја жртава геноцида из Београда. Народи, који негују културу сећања, о страдалим сународницима, тачно, одређеног дана, неизоставно, сваке године,у континуитету се присећају великог националног страдања. Јевреји 27. јануара, а Јермени 24.…
СРНА, 22.5.2017, Ни четврт вијека од злочина над Србима, нико није оптужен
Парох коњички јереј Милан Бужанин наглашава у изјави за Срну да за злочине над Србима у Брадини, почињене прије четврт вијека, не само да још нико није осуђен, него још ни против кога није подигнута ни оптужница… БРАДИНА, 22. МАЈА /СРНА/ – Преживјели и протјерани Срби из коњичког села Брадина…
Глас Српске, 20.5.2017, Сузе за 12 звјездица нису пресушиле
Бањалука – Тих дана сам проживљавала пакао. Била сам спремна дати све да заштитим своју дјевојчицу, али није било начина. Моја малена Душана умрла је 7. јуна, јер њена нејака плућа нису могла сама да се изборе за кисеоник. Овако најтужнију причу протеклог рата, која је дирнула многа срца, дрхтавим…
Војвода Путник на врху Канаде
Хиљаде српских топонима постоји широм планете, један је посебно занимљив и необичан: Планина у Алберти 1918. “крштена” у част српском војсковођи. Путник је висок 2.940 метара ДРЖАВА Канада, покрајина Алберта, стеновити венац Кананаскис и на њему планина – Путник! Име је добила баш по српском војводи Радомиру Путнику. И тако…
Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, СРНА, 19.9.2021, Парастос за 25 погинулих бораца ВРС и жртве из Јасеновца и Дахауа
ЗВОРНИК - Парастосом, полагањем вијенаца и прислуживањем свијећа на споменик у зворничком насељу Челопек, данас је одата пошта за 25 бораца Војске Републике Српске који су погинули у одбрамбено-отаџбинском рату, као и за више од 50 мјештана који су 1941. године у Другом свјетском рату одведени у логоре Јасеновац и Дахау.
Парастос је служило мјесно свештенство, а вијенце су положиле породице погинулих бораца, представници градске Борачке организације, градског Удружења ратних војних инвалида и Градске управе Зворник.
Предсједник Мјесног одбора Борачке организације у Челопеку Цвико Ерић ре[...]
Нови Стандард, 22. 12. 2024, Небојша Тојагић: Усташки злочини у Грачацу
Осим усташа из Госпића у злочинима против комшија, кумова и дојучерашњих пријатеља у Грачацу учествовале су и домаће усташе. Међу свирепо убијенима био је и прота Милош Мандић, брат од ујака чувеног српског научника Николе Тесле
Тешко је издвојити неко мјесто у Лици које није страдало у Другом свјетском рату од стране усташа. Милости за Србе нигдје није било. Методолигија зла првих комшија и крвави траг усташког ножа или маља, јаме и силовања брзо су заборављени након рата.
Једно од таквих страдалничких мјеста, гдје је заборав била обавеза, је и Грачац гдје су звјерства усташа махом везана з[...]
![Вечерње новости, 12. 9. 2023, Пре 107 година почела битка на Кајмакчалану: Јуриш јунака на ’Врата Србије‘ [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p16252-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 12. 9. 2023, Пре 107 година почела битка на Кајмакчалану: Јуриш јунака на ’Врата Србије‘ [Мапа]
КАЈМАКЧАЛАН је са висином од 2.525 метара, у касно лето 1916, представљао је тактички и стратегијски кључ српског дела Солунског фронта. Без његовог освајања није се могло даље ка Битољу.
То су знали и Бугари, па су Кајмакчалан јако утврдили, бранећи га без обзира на жртве, такорећи до последњег човека.
Српске трупе налазиле су се око Островског језера у Грчкој, а на линији Старков гроб - Старков зуб - Сиви брег - Кајмакчалан - Кочобеј - Флока, куда је пролазила државна граница Краљевине Србије, а Бугари су имали добро утврђене положаје на доминантним висовима, са којих су са лакоћом угр[...]
![СРНА, 2. 8. 2023, Парастос за 296 Срба које су убиле усташе на Илиндан 1941. [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p15594-350x200-no.jpg)
СРНА, 2. 8. 2023, Парастос за 296 Срба које су убиле усташе на Илиндан 1941. [Мапа]
У Храму Свете великомученице Марине у Масловарама код Новог Града служен је парастос за 296 Срба из насеља Масловаре, Црна Ријека и Јошава које су усташе убиле 1941. године.
Парастос за страдале служио је свештеник Славољуб Моравац који је у пригодној бесједи поручио да је сјећање на невино страдале света обавеза.
"Они су осуђени без суда и страдали су само зато што су били православни Срби. Било је то велико страдање. Ово што чинимо, то је за нашу душу и свијетли образ", рекао је Моравац.
Након парастоса, у оквиру обиљежавања Дана страдања цивилног становништва ове општине у Другом с[...]
Политика, 28.5.2025, Саво Штрбац: Заробљени у Габели, мучени у ’Лори‘, размењени у Неметину
„Као војници на редовном одслужењу војног рока у ЈНА заробљени смо у групи од 13 војника и тројица старешина 14. априла 1992. у месту Габела код Чапљине. Након заробљавања припадници ХВО-а и ЗНГ-а одвезли су нас према Сплиту и сви смо завршили у ‘Лори’. Наша група је у ‘Лори’ боравила све до 12. августа 1992. године, када смо, опет сви заједно, одведени у Загреб, где смо се задржали дан и ноћ, и 14. августа 1992. одведени на размену у Неметин.
За време боравка у ‘Лори’ наша група је била смештена у блоку А, али смо били задужени за чишћење и осталих блокова, па тако и блока Ц, где смо видел[...]
