За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 15. 3. 2023, Споменик пилотима обновиће општина Земун
Непознати лопови украли су са обележја посвећеног авијатичарима који су своје животе дали у априлском рату 1941. године 24 од 36 слова Бронзана слова која су непознате особе украле са Споменика погинулим пилотима браниоцима Београда априла 1941. године биће поново израђена и постављена на место одакле су скинута. То ће…
СРНА, 14. 3. 2019, Сарајевски Срби дали све што су имали за Српску и мир у БиХ
Градоначелник Источног Сарајева и начелници општина у саставу града позвали су суграђане да у што већем броју у суботу, 16. марта, присуствују обиљежавању 23 године од завршетка егзодуса сарајевских Срба и тако пошаљу поруку да се никада неће и не смије заборавити жртва коју су сарајевски Срби поднијели за стварање,…
Срби БиХ, 3. 3. 2019, Борис Радаковић: Бијеле траке у Приједору – Несрби су били обиљежени бијелом траком око руке [Видео]
Сакупљање убијених Срба у Приједору током Илинданског покоља 1941. (Извор: Ведрана Адамовић, Године страдања 1941/42, Приједор, 2018.) Прва масовна ликвидација Срба у Приједору („Илиндански покољ“) десила се у љето 1941. године, од 31. јула до 2. августа. За три дана побијено је око 1.500 Срба из града и околних села.… Глас Српске, СРНА, 25. 2. 2019, Живи и мртви сарајевски Срби у истој избјегличкој колони – Збогом Сарајево
Пале – Ових дана навршава се 23 године од егзодуса сарајевских Срба након потписивања Дејтонског споразума, када је око 150.000 Срба трајно напустило своја прадједовска огњишта и када су оставили своје домове и све што су прије њих генерације и генерације Срба вијековима стварале. „Фебруар и почетак марта 1996. године……
РТРС, 24.2.2019, У селу Драгељи код Градишке у току изградња Меморијалног центра
У селу Драгељи код Градишке у току је изградња Меморијалног центра посвећеног страдалој дјеци Козаре у Другом свјетском рату. На овај подухват одлучио се књижевник из овог краја Ђуро Кољанин, који је дио дјетињства провео у логорима Независне Државе Хрватске, у којима су му убијене двије сестре. У раној младости…
Независне новине, 19. 2. 2019, Стара школа у неумском селу Храсно постала парохијски дом
Неум – У селу Горње Храсно, општина Неум, покривена је стара сеоска школа, која је отворена прије 151 годину, далеке 1868. године, као прва православна школа овога краја, а убудуће ће служити као парохијски дом. Школа се налази поред старе цркве Рождества светог Јована Крститеља, једине преостале православне богомоље у…
Не заборављамо – Памтимо
Kosovo Online, 29. 5. 2024, Александар Раковић: Албанско „откривање римокатоличких корена“ и претензије на српску баштину на Косову и Метохији
За Косово онлајн: др Александар Раковић, научни саветник Института за новију историју Србије
О албанском муслиманском фактору у рушењу српског простора пуно тога је могло да се каже кроз албанско-бошњачке верске и политичке везе које сежу од Косова и Метохије до Старе Рашке (Санџака). Ипак, у албанском свету постоји и римокатолички фактор који се на истоветан начин показао нетрпељивим према Србима и Српској православној цркви. У националном одређивању Албанаца верска припадност не игра улогу као код југословенских народа код којих је, упркос истоветном језику, религија била „вододелница нац[...]
![СРНА, 8. 2. 2026, Не заборавити жртве усташког злочина у Поткозарју, Пискавици и Верићима [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p32270-350x200-no.jpg)
СРНА, 8. 2. 2026, Не заборавити жртве усташког злочина у Поткозарју, Пискавици и Верићима [Мапа]
У бањалучком селу Поткозарје данас су обиљежене 84 године од страдања српских цивила у усташком покољу у овом и селима Пискавица и Верићи, гдје је на свиреп начин убијено њих 624, од којих 208 дјеце до 15 година.
Тим поводом код спомен-обиљежја у Поткозарју служени су литургија и парастос, те положени вијенци.
Изасланик предсједника Народне скупштине Републике Српске Мишо Радаковић истакао је да је заборав најопаснији савезник злочина и поручио да не смију бити заборављена имена српских породица чији су сви чланови убијени у усташком покољу у Поткозарју, Пискавици и Верићима 1942. године.
Р[...]
Геополитика магазин, 25. 8. 2025, Срби и Италијини против усташа – Мила Михајловић
Др Мила Михајловић, писац, преводилац и уметник, аутор књиге „Југославија: април 1941−септембар 1943.“, говори за Геополитику.
Италијански војници су 1941. године били запрепашћени и згрожени усташким терором над Србима у НДХ. Велики број Срба, бежећи испред усташког ножа, спас je нашао у италијанској окупационој зони. Српски политички прваци из Лике и Северне Далмације 1941, покушавајући да избегну подаништво НДХ, затражили анексију Италији.
Разговор водио: Слободан Ерић
Поштована госпођо Михаиловић, Ваша књига „Југославија: април 1941−септембар 1943.“, која представља анализу италијанских[...]
Вечерње новости, 11. 9. 2023, У Сарајеву доследно измишљају историју: Званичници БиХ прекрајају научне чињенице и јавности нуде фалсификате
ОД политичара се не очекује строга историографска објективност, али оно што смо о историји Босне и Херцеговине чули од Бакира Изетбеговића не може се назвати чак ни злоупотребом повести. Ту историје, наиме, нема ни у рудиментарним зачецима. Реч је о жанру ближем бајкама.
Овако професор историје на Филозофском факултету у Београду Милош Ковић коментарише изјаву лидера СДА Бакира Изетбеговића који је недавно у интервјуу за арапску телевизијску мрежу Арабија рекао да су Бошњаци били - темељни народ БиХ.
Изетбеговић је рекао да се на простору данашње Босне и Херцеговине кроз историју нико ни[...]
Светигора, 13. 2. 2023, Представљање књиге о Благоју Јововићу одржано у крипти подгоричког Саборног храма
Представљање књиге о Благоју Јововићу одржано у крипти подгоричког Саборног храма: “Благоје Јововић је велики херој, толико комплетан човјек се рађа једном у животу!”
У суботу 11. фебруара 2023. године са почетком у 19 часова одржано је представљање књиге Благоје Јововић, српски херој у вучјој јазбини ауторке Марије Јововић, ћерке Благоја Јововића.
Током вечери о књизи су говорили: протојереј мр Предраг Шћепановић, Архијерејски намјесник подгоричко-даниловградски; Марија Јововић, ауторка; историчар Жарко Лековић, док је одломке из књиге читала глумица мр Јована Тодоровић.
Поздравно слов[...]
