За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТС, Танјуг, 19. 8. 2017, Српска Света Гора у Македонији сачувала корене Срба
Око 50 цркава и манастира, углавном из средњег века, на простору Скопске Црне Горе, на северу Македоније, готово да је непознато већини грађана Србије. Све цркве и манастири који су раније припадали Пећкој патријаршији, уведене су катастарски у тзв. Македонску православну цркву. Посетилаца из Србије нема, јер, како за Танјуг…
Banija Online, 20.7.2017, Milojko Budimir: Srbi u Hrvatskoj od autohtonog i konstitutivnog naroda do nacionalne manјine
Nakon pada Republike Srpske Krajine u avgustu 1995. godine došlo je do etničkog čišćenja sa prostora na kojima su Srbi vijekovima živjeli. O trinaestvjekovnom prisustvu Srba na tim prostorima osim pisanih izvora svjedoči i bogata spomenička baština. Po predanju, pored rijeke Krke propovijedao apostol Pavle, a ovdje je podignut manastir…
СРНА, 15.8.2017, Навршило се 76 година од крваве ноћи на Пагу и Велебиту
БАЊАЛУКА, 15. АВГУСТА /СРНА/ – У ноћи између 14. и 15. августа 1941. године, уочи католичког празника Велике Госпе, усташе су у логорима Слана на острву Пагу и Јадовно на Велебиту извршиле масовну ликвидацију преосталих логораша. На Пагу је побијено најмање 791, а на Велебиту 1.500 жртава. „Згрожене монструозношћу злочина…
СРНА, 13. 8.2017, Ускоро споменик малом Слободану Стојановићу
БЕОГРАД, 13. АВГУСТА /СРНА/ – Београдски ликовни умјетник Мирко Мркић израдио је рељеф дванаестогодишег српског дјечака Слободана Стојановића, који је измасакриран 1992. године у селу Доња Каменица код Зворника када се вратио по свог пса. Власник фирме „Евро мермер“ из Бијељине Драгољуб Мирковић рекао је да је завршетак споменика само…
СРНА, 12.8.2017, Навршава се 211. година од Боја на Мишару
БЕОГРАД, 12. АВГУСТА /СРНА/ – Данас се навршава 211. година од Боја на Мишару, када су српски устаници, предвођени вождом Карађорђем, извојевали једну од највећих побједа над регуларном турском војском за вријеме Првог српског устанка. Бој на брду Мишар код Шапца, који је вођен од 13. до 15. августа 1806.…
ИН4С, Вечерње новости, 11.4.2017, Документовано: Тито тражио савезничко разарање градова у Србији и Црној Гори
Бесомучно англо-америчко разарање десетина српских и црногорских градова, вароши и села, започето 20. октобра 1943. а окончано 18. септембра 1944. године, уочи Стаљинове инвазије на Србију, једна је од највећих мистерија наше новије историје. О овој великој ваздушној операцији, која је прогутала животе хиљада невиних људи, чак и тек рођених,…
Не заборављамо – Памтимо
РТ Балкан, 14. 5. 2023, Зоран Шапоњић: Невероватна прича са КиМ: Отето читаво село код Вучитрна, узурпирана имовина свих Срба
Албанска породица из суседног села Kараче присвојила сву имовину свих власника имања села Мироче, које више не постоји на терену, јер су сви објекти разрушени, а њиве преоране, док међународне институције ћуте
Село Мироче код Вучитрна више не постоји. Имовина свих власника је узурпирана од стране албанске породице из суседног села, а све куће и други објекти Срба су порушени. Годинама уназад, на Косову и Метохији се отимају имања и куће Срба, што од стране власти из Приштине, спровођењем експропријације и на друге начине, што од стране некадашњих комшија.
Власници 30 домаћинстава и имања из [...]
Стање ствари, 14.10.2018, Никола Милованчев: Да ли постоје српске жртве логора Земун
Tреба приступити утврђивању имена страдалих у логору Земун. За полазиште ту је 3.075 пострадалих из једне једине општине, Козарске Дубице. Треба ићи од општине до општине, од града до града, од села до села. Жртве нашега народа су биле огромне
Душан Комарчевић, новинар Радија Слободна Европа, објавио је 28. септембра 2018. изјаву г. Ефраима Зурофа и прилог под називом „Фрустриран сам због Старог сајмишта“. Чланак је везан на доношење закона о уређењу музеја на месту нацистичко-усташког логора Земун (тзв. Сајмиште), у којем су злочинци од 1941. до 1944. убили велики број невиних људи – угла[...]
Медија центар Одбрана, 29.10.2021, Представљени Зборници о страдању српског народа у НДХ
У Дому Војске Србије јавности су представљени зборници „Седма међународна конференција о Јасеновцу“ и „О злочинима НДХ у Гламочу, Грахову, Ливну, Дувну и Купресу“, у којима су сабрани бројни радови, саопштења и документа која сведоче о геноциду над српским народом и злочинима које је над Србима, Јеврејима и Ромима починила НДХ у Другом светском рату.
Удружење тридесетак универзитетских професора Јасеновац - Доња Градина већ 20 година настоји да, на основу историјских чињеница, постојећих и нових научних истраживања, свету представи истину о многобројним злочинима у НДХ и сачува сећање на жр[...]
Светигора, 2. 2. 2024, На данашњи дан манастир Ђурђеви Ступови одбрањен од турске војске
На данашњи дан, 2 фебруара 1876. године око двије стотине васојевићких устаника, у цјелодневној борби, одбранило је од турске војске манастир Ђурђеви ступови код Берана.
Своју задужбину Ђурђеве Ступове подигао је Господар Будимља жупан Стефан Првослав, син Великог жупана Тихомира, а синовац Немањин 1213. године. У Манастиру, његовој задужбини, на десној страни наоса налази се његов гроб, над којим стоји запис: “Жупан Првослав, син великога жупана Тихомира, синовац светога Симеона Немање и ктитор мјеста сегов”.
Манастир је подигнут на лијевој страни Лима, под Растовцем, на заравни која се[...]
Дан, 26.2.2018, Откривена масовна гробница код Никшића: 300 цивила бачено у јаму
Након пуних 76 година сумњи и скривених прича преживјелих голготе Другог свјетског рата и њихових потомака репортери „Дана“ потврдили су постојање масовне гробнице у близини Никшића. По први пут од суровог злочина, који је у континуитету трајао више од годину, тајну јаме безданице у мјесту Дубраве изнад никшићког села Шуме екипа „Дана“ открила је фотографијама посмртних остатака страдалих.
Након што је „Дан” објавио језиве фотографије из злогласне јаме од којих се леди крв у жилама, очекује се реакција тужилаштва и полиције како би се јама истражила, а остаци страдалих били ексхум[...]
