За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Слободна Херцеговина, 10. 7. 2016, Војвода Радојица Перишић – бесмртни вођа првог антифашистичког устанка у Европи
Брљево 06.06.1941 Више од седамдесет година вјешто је сакривана истина о првом устанку у поробљеној Европи, али исто тако и о његовом вођи попу Радојици Перишићу. Рођен је на ,,граници“ у Паповини, малом засеоку села Казанаца 1909. године, на тврдом кланцу између Херцеговине и Црне Горе, куда су многе турске… Вечерње новости, 18.2.2015, Ђакомо Скоти: Програмирани геноцид
Хрватски национални програм био усмерен на коначно протеривање Срба из Хрватске. То је био циљ војних операција “Муња” и “Олуја” 11. септембар УОБИЧАЈЕНА дневна конференција за новинаре представника плавих шлемова у Загребу, Криса Ганеса: војници ОУН напуштају Хрватску (до сада их је отишло 1.400); у бившој Крајини и даље се…
Вечерње новости, 17.2.2015, Ђакомо Скоти: Лов без милости на цивиле
Хрватска патрола зауставила тракторску приколицу са тринаест особа. Извукли су једну девојку и сви је силовали, један по један 31. август Читам документ који је саставила мисија Међународне хелсиншке федерације за људска права, после разговора које је имала са представницима 710 српских цивила из Книна и околине, који су се…
Вечерње новости, 16.2.2015, Ђакомо Скоти: Специјалци пљачкају и пале
У Дрнишу и непосредној околини Книна, стотине зграда су опљачкане и запаљене. Кистање је потпуно опљачкано и спаљено. Полицајци у цивилу гађали су стамбене зграде и палили куће 31. август КАО што је уобичајено, једине истине о ономе што се дешава у бившој Југославији долазе од посматрача ОУН са…
Вечерње новости, 14.2.2015, Ђакомо Скоти: Дрога за душу и убијање
Хрватским војницима хероин је дељен два пута на дан. У пољској амбуланти подизали су дневну дозу, пола грама ујутро и пола увече. Дељени су, такође, алкохол и психофарматици разних врста 30. август “После операције ‘Олуја’ у Крајини, цела Хрватска се преобразила у пограничну војну крајину, а границе Балкана су…
РТРС, Срна, 12.7.2017, Требиње: Промовисана књига о страдању Вукашина Јасеновачког
У Галерији Културног центра у Требињу промовисан је роман „Ради ти, дијете, свој посао“, аутора Момира Васиљевића који говори о животу и херојском страдању нововјековног великомученика Вукашина Јасеновачког, који је својом смрћу постао симбол страдања Срба у 20. вијеку. Роман, који је синоћ први пут промовисан на територији Српске, заснован…
Не заборављамо – Памтимо
![Спона, Видовдан, 1. 5. 2025, Извештај епископа славонског Лукијана СА Сабору СПЦ 2018. о Бљеску 1995. [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p28088-350x200-no.jpg)
Спона, Видовдан, 1. 5. 2025, Извештај епископа славонског Лукијана СА Сабору СПЦ 2018. о Бљеску 1995. [из Архиве]
У раним јутарњим часовима, 1. маја 1995. године, извршиле су снаге Републике Хрватске агресију на Републику Српску Крајину на простору Западне Славоније. Напад је изведен са свих страна уз учешће три пута јачих снага (15 000 „зенги“) уз садејство тенкова, артиљерије па чак и авијације.
Наши су имали 2 тенка и 4 топа. Изненађење је било тим веће, јер су снаге РХ преузеле пунктове УН и одатле напале, осим тога, влада РСК је испоштовала све одлуке УН, онако како је наредио председник СРЈ Слободан Милошевић, који је стајао иза свих тих одлука.
Што се тиче спремности за рат, Западна Славонија, ка[...]
РТС, 17.6.2021, У Прањанима откривен споменик британској специјалној јединици
У оквиру Меморијалног комплекса Мисије Халијард у Прањанима, откривен је споменик посвећен британској специјалној јединици у Другом светском рату. Откривању споменика присуствовали су министри одбране Уједињеног Краљевства и Србије, Бен Волас и Небојша Стефановић као и представници Фондације Халијард и британске амбасаде у Србији.
На обновљен аеродром на Галовића Пољу, одакле су током рата евакуисани савезнички пилоти, први пут су са два хеликоптера слетели министри одбране Уједињеног Краљества и Србије.
Споменик који је постављен у меморијалном центру посвећен је 77. годишњици[...]
Глас Српске, 27.10.2022, Служен помен убијеним Србима у Гређанима код Окучана
ОКУЧАНИ- У Гређанима код Окучана данас је, поводом славе Цркве Свете Петке служена литургија и помен Србима из овог села које су од 1991. до 1995. убиле хрватске снаге, као и Србима које су убиле усташе у Другом свјетском рату.
Литургију су служили свештеници Епархије пакрачко-славонске.
Његово преосвештенство епископ пакрачко-славонски Јован освештао је 2016. године у старом дијелу Цркве Свете Петке спомен-плочу у знак сјећања на 18 Срба из Гређана убијених од 1991. до 1995. године.
На спомен-плочи исписана су имена убијених мјештана - Драгиња и Ђуро Чалић, Милка и Рада Гаћеша, Рајко[...]
Танјуг, РТС, Политика, 6.4.2017, Трагедија Народне библиотеке није била случајност
Дан сећања на страдање Народне библиотеке Србије обележен је у Холу испред Централне читаонице националне библиотеке, као спомен на уништавање културе једног народа, али и позив суграђанима на сећање и одговорност.
Министар културе и информисања Владан Вукосављевић каже да је непријатељ знао шта ради и да трагедија Народне библиотеке није била последица нехата.
Министар културе и информисања Владан Вукосављевић је, обраћајући се присутнима, међу којима је било и представника дипломатског кора, рекао да се операција којом је 6. априла 1941. године уништена Народна библиотека звала "Страшн[...]
РТС, 6.4.2018, Годишњица бомбардовања Београда у Другом светском рату
Пре тачно 77 година, небо изнад Београда прекрили су авиони нацистичке Немачке. У четири налета, 484 немачка бомбардера засула су престоницу краљевине Југославије са 440 тона бомби.
Тог првог дана рата извршен је и културни геноцид над једним народом, разорена је Народна библиотека, а изгорело је 350.000 књига.
Историја је показала да су те књиге, са личном библиотеком Вука Караџића, Доситеја Обрадовића, Ђуре Даничића, могле бити спасене. Неколико дана пре бомбардовања пред Библиотеку су довезена два камиона песка.
Одлуку да се Београд разори 27. марта донео је лично Адолф Хитлер, разјаре[...]
