За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Драгица Ненадов: Потомци усташких жртава
Mon, Sep 12, 2016 at 3:34 PM To: info@srpski-memorijal.rs Од: Dragica Nenadov <dadanenadov@> Предмет: POTOMCI USTASKIH ZRTAVA Poštovani, Unuka sam OSTOJE ŠAJIĆA, koji je rođen u selu Gornje Ratkovo, zaselak Šajići Koćićevo Zmijanje, Republika Srpska, najverovatnije prvih godina 20. veka, jer je prvo dete dobio 1925. Ostoja je imao šestoro…
РТРС, 12.9.2016, Београд: Представљена монографија о страдању Српкиња у протеклом рату
У оквиру манифестације „Дани Српске у Србији“ данас је у Београду промовисана монографија Наша исповијест – жене жртве рата из Републике Српске 1992-1995. У протеклом одбрамбено-отаџбинском рату страдало је више од 2.800 жена српске националности, више од 800 их се водило као нестало, још се трага за 315 жена, а…
Вечерње новости, 12.9.2016, „Лет у злочин“ – пут до истине
У осмом филму из серијала “Сведочења”, Милана Кнежевића и Далибора Јосиповића, НАТО бомбардовање Српске. Уз подршку Савеза логораша РС, двојац” на филмској траци представио НАТО нападе на РС ОД 30. августа до 20. септембра 1995. године, НАТО авиони су током свог “ватреног крштења”, прве веће војне акције од свог оснивања,…
СРНА, 11.9.2016, Поздравити однос Цркве према српским жртвама – попис могућ
БЕОГРАД, 11. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Директор Документационо информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац изјавио је да треба поздравити настојање православне цркве и њених највиших вјеродостојника да опомену и скрену пажњу свијета на велико страдање Срба у Другом свјетском рату, што може бити почетак озбиљнијег истраживања злочина и пописа жртава. Осврћући се…
Вести, 10.9.2016, Зуроф не пушта злочине забораву
Посета директора центра „Симон Визентал“ Ефраима Зурофа имаће позитиван одјек у поновном бацању светла на страдања Срба од других народа, од нацистичке и усташке руке, каже за „Вести“ председник Института за истраживање српских страдања у 20. веку Миливоје Иванишевић. Спори радови на спомен центру: Зуроф у разговору са Николићем Без…
СРНА, 9.9.2016, Злочин без казне – масакр Срба у Медачком џепу 1993.
БЕОГРАД, 9. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Поменом за 88 жртава и прислуживањем свијећа данас је у Цркви Светог Марка у Београду одата почаст Србима које су хрватске снаге на монструозан начин убиле у Медачком џепу 9. септембра 1993. године. Са скупа је поручено да је тај злочин остао без казне, а…
Не заборављамо – Памтимо
СРНА, Епархија ЗХиП, 17. 6. 2022, Освећење храма св. Јоаникија Липовца у Крушевици
У селу Крушевица код Љубиња данас је освештан Храм Светог Јоаникија Липовца, а Свету архијерејску литургију служио је Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије.
Владика Димитрије је у бесједи рекао да је овај храм освештан силом и благодаћу, вјером у Господа Исуса Христа, те поручио народу да се и он тако просвијетли када уђе у њега.
"Данас овај храм посвећујемо Светом свештеномученику Јоаникију. Све што је ваљано у овом свијету заснива се на жртви, некад та жртва иде и до крви, а на нама већини је да Господа пробамо прославити у миру, да жртвујемо наше с[...]
Вечерње новости, 30. 3. 2014, Благоје КРУШИЋ: Витез без гроба и свеће
Седамдесет година се не зна где су кости јунака Благоја Крушића. Носилац највећих ратних одликовања Краљевине Србије и Краљевине Југославије, а убијен 1944. године код Ниша као жртва политичког прогона
НИ после више деценија још се не зна где су затурене мученичке кости српског јунака и патриоте Благоја Крушића, учесника балканских, Првог и Другог светског рата из села Приградина у Бањанима код Никшића, који се још као дечак обрео 1889. године са остатком породице у Дабиновцу код Куршумлије у Србији. Нишки окружни суд рехабилитовао га је 13. јула 2007. године и то је била једна од првих рех[...]
Спутњик, 30. 9. 2023, Прича о низању зла за злом: Трауматична сећања деце из логора Стара Градишка
Дође усташа и обрати се деци која данима нису поштено јела - „Ко хоће да једе нека пређе на други страну“, како би их одвојио од мајки. Деца гладна прелазе, мајке покушавају да их задрже плашећи се да не буду убијена. Вриска, цика... То су најтрауматичнија сећања деце из логора Стара Градишка.
Историчар Зоран Милекић је пре петнаестак година, као сарадник на реализацији филма о Јасеновцу у режији Тихомира Станића, упознао Бригиту Фистрић, односно Милку Мику Бундало, усвојену девојчицу са Козаре, и Јелену Радојчић, девојачко Бухач, још једно дете рата, из села Јабланац у Славонији.
„Желели см[...]
Курир, 29.5.2018, ПОМЕН ЖРТВАМА БУГАРСКОГ ТЕРОРА: У Сурдулици први пут обележена Слава Светих сурдуличких мученика
Слава Светих сурдуличких мученика обележена је први пут ове године у Сурдулици. Литургију су служили епископ врањски Пахомије, владика бихаћко–петровачки Сергеј и владика кумановско–полошки Јоаким. Српска православна црква и њени вернци први пут обележавају 29. мај у спомен на страдање Срба у Првом светском рату за време бугарске окупације.
У литургији су поред свештенства и монаштва из Епархије врањске, учествовали и свештеници из Крушевца, као и црквени хор „Кнез Лазар“ из овог места. Владика врањски је током литургије рекао да Сурдулица блиста од моштију Светих мученика, који су једном у[...]
Политика, 21. 9. 2023, Тридесет две године од злочина на Коранском мосту
На данашњи дан припадници зенги масакрирали су 13 резервиста ЈНА и блокирали касарну „Логориште” остављајући војску без хране и воде. Ова јединица је показала изузетну храброст и успела да се пробије из окружења, што је био јединствен подухват у минулом рату на простору СФРЈ
Корански мост у Карловцу место је над којим је људско зло 21. септембра 1991. године одиграло своју злосутну игру. На том прелазу што спаја две обале хрватске паравојне снаге народне гарде – зенге, зверски су убиле и масакрирале 13 припадника резервног састава Југословенске народне армије, који су пошли да помогну људст[...]
