За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Стандард, 11.12.2017, Радован Калабић: Угушени глас Јанка Туфегџића (1907-1944)
Шта је био прави разлог због кога је Јанко Туфегџић после 1945. прогнан из српске књижевности Даме и господо, Браћо и сестре, Пре неколико година просветне власти у Србији избациле су из обавезне лектире Хајдук Станка. Прво издање најчитанијег романа међу Србима његов писац Јанко Веселиновић посветио је Николи Тесли,… Вечерње новости, 4. 12. 2017, Уклањају трагове бугарског покоља: Вандализована Спомен костурница
Поново оштећена Спомен костурница жртава бугарског покоља у Манастирецу код Македонског брода у Порече Непознати вандали оштетили су мермерну таблу на Спомен капели са костурницом жртава стравичног покоља казнених експедиција бугарске окупаторске војске, извршеног на Бадњи дан 1916. у селу Манастирец код Македонског брода, у региону Пореча, на западу Македоније.…
Вести, 7.12.2017, 26 година од убиства породице Зец у Загребу
Данас се навршава тачно 26 година од свирепе ликвидације српске породице Зец у центру Загреба, 1991. године. За овај злочин је до сада правоснажно осуђена само једна особа, Томислав Мерчеп, док сви други, укључујући и извршитеље који су признали убиство, па чак полицију и одвели на место где су извршили…
Нишке Вести, 6.12.2017, Порука Нишлија из времена бугарске окупације од 1915. до 1918. године
„СРБИ смо, НИШ је српски, српски је био, и српски ће бити“ Догађања у Нишу за време бугарске окупације од 1915. до 1918. године, посебно у време Топличког устанка, НИСУ досад довољно истразена и обрађена. Она су, међутим, била бројна и изузетно важна. Бугари су, у ствари, добили прилику да…
Вечерње новости, 2.12.2017, 73 ГОДИНЕ ОД МАСАКРА: Непознато још 140 имена жртава
Од стравичног покоља у Велици код Плава прошле су 73 године, а списак страдалих још није комплетиран. Стручни тим потврдио је 455 имена убијених у геноциду који се догодио 28. јула 1944. Ни 73 године од незапамћеног злочина у селу Велика, на обронцима Чакора, недалеко од Плава, када су припадници…
РТРС, Срна, 3.12.2017, Вишеград: Приказан документарни филм „Небо над Бјеловаром“
У биоскопу „Доли Бел“ у Андрићграду вечерас је приказан документарни филм „Небо над Бјеловаром“ Недељка Лајшића који говори о херојском чину мајора ЈНА Милана Тепића и војника Стојадина Мирковића, који су погинули у Бјеловару у септембру 1991. године. Аутор филма Недељко Лајшић рекао је да су овим филмом покушали да…
Не заборављамо – Памтимо
СРНА, 9.9.2016, Злочин без казне – масакр Срба у Медачком џепу 1993.
БЕОГРАД, 9. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Поменом за 88 жртава и прислуживањем свијећа данас је у Цркви Светог Марка у Београду одата почаст Србима које су хрватске снаге на монструозан начин убиле у Медачком џепу 9. септембра 1993. године.
Са скупа је поручено да је тај злочин остао без казне, а џелати касније награђени у хрватском друштву.
Предсједник Координације српских удружења породица несталих са простора бивше Југославије Драган Пјевач изјавио је Срни да је првоосумњичени за свирепо убиство мјештана Дивосела, Почитеља и Читлука Давор Домазет Лошо недавно именован за савјетника предсједника [...]
![Јужне вести, 24-27. 2. 2019, Александар Динчић: Топлички устанак у нишком крају – једини устанак у Великом рату [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p25713-350x200-no.jpg)
Јужне вести, 24-27. 2. 2019, Александар Динчић: Топлички устанак у нишком крају – једини устанак у Великом рату [из Архиве]
Топлички устанак у нишком крају: Тежак положај људи и покушај мобилизације у непријатељске редове
Догађаје током, али и оне који су претходили Топличком устанку истраживао је нишки историчар Александар Динчић, а читаоцима ће његова сазњања бити представљена у наставцима. Прва устаничка пушка против окупатора у Првом светском рату, како наводи Динчић, планула је управо 24. фебруара 1917. године.
Одмах након посете немачког цара Вилхелма II Нишу, 27. јануара 1916. године, допутовао је и генерал Август фон Макензен. И њему је као и раније кајзеру приређен свечани дочек уз пригодну војну параду [...]
Вечерње новости, 27. 4. 2021, Морбидни план за уништење Срба: Павелићев пројекат скован у Сијени уз помоћ Ватикана и Мусолинијевог штаба
Михаило Станишић је у Србоциду изнео откриће о Павелићевом геноцидном плану, скованом у Сијени, при чему је усташком вођи, његовим суфлерима и подстрекачима у емиграцији, као својеврсни оријентир, послужило вишегодишње изучавање и угледање на геноцид који је над Јерменима почињен у Првом светском рату у Турској.
Тек 1975. године, један од челника Хрватске сељачке стране, ослонац у избегличкој влади у Лондону, десна рука др Влатка Мачека, Улија Јукић објавио је у својој књизи сву монструозност Павелићевог пројекта: и он и његов каснији србождерски министар Дидо Кватерник, планирали су да "клањ[...]
Политика, 16. 4. 2024, Савезничко бомбардовање Београда: Осам деценија од крвавог Ускрса – На данашњи дан
Док је света и века остаће у незаборавној успомени српског народа овај крвави београдски Ускрс, овај страшни злочин бомбардовања једног отвореног града под срамним изговором уништавања ’војних објеката’. Овакво терористичко бомбардовање Београда не може се оправдати никаквим војностратегијским разлозима, јер и да је цео Београд до последњег дома био срушен, поравњен са земљом, да је изгинуло свo његово становништво, до последњег одојчета у колевци, опет свршетак рата не би био ни за тренут убрзан нити би његов исход за длаку био измењен”, стајало је у предговору књиге „Београдски крвави Ускрс”[...]
![Вечерње новости, 9. 12. 2021, Љубодраг Димић: Партија против српских интереса - Комисија за разграничење АВНОЈ-а недоследно примењивала критеријуме [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p28242-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 9. 12. 2021, Љубодраг Димић: Партија против српских интереса - Комисија за разграничење АВНОЈ-а недоследно примењивала критеријуме [из Архиве]
Територијална подела Краљевине Југославије, извршена 1941, умногоме је, неколико година касније, отежавала граничну консолидацију југословенске државе.
Спољне границе Југославије, независно од става КПЈ и одлука Авноја о њиховој непроменљивости, нису биле коначне нити међународноправно валидне. То посебно важи за захтеве о корекцији граница Краљевине Југославије уз примену историјско-етничког принципа (припајање Истре, дела јадранских острва, Словеначког приморја) које је истакао АВНОЈ и који представљају једнострани правни акт.
Освободилна фронта Словеније је перманентно, током ратних годин[...]
