За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 8. 10. 2018, Четничка повест нестала у селима око Чачка
Рукопис Драгише Васића „Историја Равне горе”, откуцан у три примерка, завршио је у магацину Титове тајне полиције, објављује ових дана чачански историчар др Милош Тимотијевић Знаменити српски мислилац и националиста, адвокат Драгиша Васић (1885–1945), саставио је у ковитлацу Другог светског рата темељну историју Равне горе, која је прекуцана у само… РТРС, 27. 9. 2018, Свједоци на Чемерну код Илијаша преживјели пакао
У Суду БиХ почело је суђење командантима и припадницима тзв. Армије БиХ, Територијалне одбране и тадашњих полицајаца, због злочина у Чемерну, код Илијаша. Њих 12 из Какња, Вареша и Илијаша оптужени су да су у „удруженом злочиначком подухвату“, за само неколико часова, 10. јуна 1992. године убили више од 30…
Петровград.орг, 25.9.2018, Сребреница у Другом светском рату – заборављени геноцид над Србима
Познато је да већина Срба и светска јавност не зна за чињеницу да је у околини Сребренице у току Другог светског рата „нестало“ више од 6.400 Срба, док је званична државна комисија после рата избројала 2.262 убијене српске жртве. За те злочине су претежно биле одговорне усташке снаге, у чијим…
РТРС, Срна, 27. 9. 2018, У суботу 27 година од херојској подвига мајора Тепића
У суботу, 29. септембра, навршава се 27 година од страдања припадника ЈНА у касарни у Бјеловару, у Хрватској, и херојског подвига мајора Милана Тепића, који је себе дигао у ваздух, заједно са складиштем муниције, како би спријечио да оно падне у хрватске руке. Док је трајала борба за касарну на…
Вести, Глас западне Србије, 25. 9. 2018, Јунаштво на Галовића пољу
Полагањем венаца на споменик на Галовића брду у варошици Прањани уз присуство Маје Гојковић, председнице Народне скупштине Срије, Кајла Скота, амбасадора САД у Србији, престолонаследника Александра Другог Карађорђевића, представника Војске Србије и бројних војних делегација обележена је 74. годишњица чувене мисије под називом Халијард у којој је крајем Другог светског…
Стање ствари, Искра, 22. 9. 2018, Милан Ружић: Ако су наше хероје називали „сенкама у ритама“, шта смо онда ми данашњи Срби?
Беседа Милана Ружића којом је, у порти цркве „Свети Ахилије“ у Ариљу, отворена свечана академија поводом стогодишњице од пробоја Солунског фронта На Малу Госпојину, у порти цркве „Свети Ахилије“ у Ариљу, одржана је свечана академија поводом стогодишњице од пробоја Солунског фронта и победе у Првом светском рату, а под називом… Не заборављамо – Памтимо
Срна, 22.4.2016, Обиљежен дан несталих Срба Сарајевско-романијске регије
ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 22. АПРИЛА /СРНА/ - Парастосом у Цркви Светог Ђорђа и полагањем вијенаца у спомен-костурници у Миљевићима данас је обиљежен 22. април, Дан несталих Срба Сарајевско-романијске регије.
Вијенце су положили представници организација породица несталих Невесиња, Сокоца, Трнова, Вишеграда, представници општина Источно Ново Сарајево и Источна Илиџа, Црвеног крста републике Српске и Центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Републике Српске.
Предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Сарајевско-романијске регије Мил[...]
РТРС, 10.10. 2022, На данашњи дан прије 27 година протјерано 27.000 Срба из Санског Моста
Око 27.000 Срба протјерано је на данашњи дан прије 27 година из Санског Моста. Након освајање тог града, припадници такозване Армије БиХ починили су бројне злочине за које нико до сада није осуђен. На 27. годишњицу егзодуса, у Приједору су у ријеку Сану симболично спуштени вијенци и цвијеће.
Слике ужаса и данас су у живом сјећању Срба из Санског Моста. Тог 10. октобра 1995. године погинуо је муж Драгане Радонић Хрњак, Мирко, чије посмртне остатке је пронашла тек четири године касније. Са дјецом узраста седам, пет и двије године била је принуђена да напусти родни град.
За злочине припадни[...]
СтараХерцеговина.rs, 2. 11. 2022, Др Саша Недељковић: Дубровачки Срби од 1945. до 1992.
У Дубровнику је за време Другог светског рата деловао „Покрајински национални комитет за Херцеговину, Боку и Дубровник”, а Срби католици уписивали су се у Дубровачку бригаду Југословенске војске у Отаџбини. На печату је писало Дубровачка војно-четничка бригада. Због тога су Срби католици у Дубровнику страдали у партизанским чишћењима непосредно после ослобођења 1944. и 1945.
О томе какве су биле прилике у Дубровнику писали страни официри за везу. У јесен 1944. један амерички официр за везу у Дубровнику извештавао је: „Став партизана је да свако ко је у време окупације живео у граду и ниј[...]
Глас Српске, 29.4.2020, Дахау - смрт са стотину лица
Дахау - Америчке снаге у Другом свјетском рату ослободиле су 29. априла 1945. године најстарији њемачки концентрациони логор Дахау, који су нацисти основали 1933. године - у њему је убијено око 70.000 људи, укључујући 6.000 Југословена, а највише Срба.
Дахау је био нацистички концентрациони логор и први отворен у Њемачкој. Налазио се на мјесту напуштене фабрике муниције код средњовјековног града Дахауа, 16 километара сјевероисточно од Минхена у Баварској.
Логор је отворен у марту 1933. и био је први “редовни” концентрациони логор који је основала коалициона влада национал-социјалиста и Њ[...]
Вечерње новости, 22. 3. 2022, Вековни прогон и истребљење Срба: Четворокњижје ’Српска Метохија‘ на 4.000 страница о трагедији од Турске окупације до НАТО
ЧЕТВОРОКЊИЖЈЕ под називом „Српска Метохија“, најкомплетнија икада направљена збирка студија о овом делу Старе Србије (или јужне српске покрајине), објављено у Библиотеци "Корени" у издању "Службеног гласника" биће представљено данас у 11 сати, у књижари Геца Кон.
На 4.000 страна књиге "Метохија 1-3" и "Подримље" сведоче о становништву и насељима Метохијске котлине, а ускоро ће се појавити и пета књига из овог серијала под именом "Вертикала зла". У њој ће историчар Борисав Челиковић, уредник "Корена", овога пута као аутор, аутентичним сведочанствима заокружити причу о метохијској трагедији и о[...]
