За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 1.6.2017, Масакр у Ледићима. у коме су убијане и бебе, и даље без опужнице
До 2001. године ископани су остаци 24 жртве. Костури су већином били непотпуни, а неке лобање пронађене су одвојене од тијела. Према извјештају Министарства унутрашњих послова Српске, становници Ледића убијени су на бруталан начин – клањем, вјешањем или гушењем ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 1. ЈУНА /СРНА/ – У селу Ледићи, код Трнова,…
Последње речи јунака са Кошара: За ову земљу вреди умрети
Са родитељима Тибора Церне (20), чије ће херојско дело у борби бити заувек запамћено. Свесно се жртвовао, устао из рова као мета, да би саборци лоцирали непријатељског снајперисту ОВЕ брезе засадио сам после 3. маја 1999. године. Тога дана смо, моја Ката и ја, сахранили сина. Заправо, засадили смо четири… Искра, 27.5.2017, СТИДЉИВО ИЗВИЊЕЊЕ: Тибор Церна или како се увек огрешимо о хероје
Ако хероји наког преласка у легенду могу да посматрају како се од њих опраштамо, онда сигурно умиру поново, далеко теже и болније него први пут. Готово да је правило да се о наше хероје огрешимо колико одмах чим уочимо њихову јуначку кончину и да неправду не исправљамо дуго, дуго. У…
Политика, Танјуг, 30.5.2017, Португалски генерал Карлос Бранко: Није било геноцида у Сребреници
ЛИСАБОН – Португалски генерал Карлос Мартинс Бранко у мемоарима „Рат на Балкану” сматра да нема сумње да се у Сребреници није догодио геноцид јер није постојао предумишљај. Он је у књизи изнео своја сазнања и о дешавањима на подручју Сребренице у јулу 1995. године. Бранко се од 1994. до 1996.…
Јадовно, 12.5.2017, Зар Срби и Роми нису страдали на старом Сајмишту?
Реаговање поводом изложбе „Јадовно – Јасеновац – Козара – Сајмиште“ отворене 21. априла у београдској галерији „Прогрес“, у организацији Музеја жртава геноцида из Београда. Народи, који негују културу сећања, о страдалим сународницима, тачно, одређеног дана, неизоставно, сваке године,у континуитету се присећају великог националног страдања. Јевреји 27. јануара, а Јермени 24.…
СРНА, 22.5.2017, Ни четврт вијека од злочина над Србима, нико није оптужен
Парох коњички јереј Милан Бужанин наглашава у изјави за Срну да за злочине над Србима у Брадини, почињене прије четврт вијека, не само да још нико није осуђен, него још ни против кога није подигнута ни оптужница… БРАДИНА, 22. МАЈА /СРНА/ – Преживјели и протјерани Срби из коњичког села Брадина…
Не заборављамо – Памтимо
СРНА, 10. 9. 2018, Возућа - Симбол страдања српског народа
Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом поручио је да је Возућа симбол страдања српског народа у отаџбинском рату и захвалио свима који чувају успомену на њих.
Митрополит дабробосански Хризостом почео је служење Свете литургије у Цркви Светог Ђорђа у насељу Стог код Возуће поводом обиљежавања 23 године од прогона 1.920 српских породица са подручја Возуће, долине ријеке Криваје и јужног Озрена.
"Они који су храбри да њих забораве, немају велику будућност", поручио је митрополит Хризостом након што је у порти Цркве Светог Ђорђа у мјесту Стог у федералној општини Зав[...]
СРНА, 26. 4. 2023, Брод: На градском гробљу помен за 88 убијених Срба
У Броду ће данас бити служен помен за 88 српских цивила и бораца чија су тијела ексхумирана из масовне гробнице откривене послије ослобођења ове општине у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату.
Помен ће бити служен у 10.30 часова на градском гробљу крај спомен-плоче на мјесту масовне гробнице, најављено је из општинске Борачке организације.
"Молитвеним поменом, паљењем свијећа и полагањем цвијећа отимамо од заборава невино страдале српске жртве", напоменули су из Борачке организације Брод.
Према подацима Борачке организације Брод, у масовној гробници на градском гробљу, након ослобође[...]
СРНА, 11. 9. 2018, Разбијена спомен-табла у некадашњем муџахединском капму
ЗАВИДОВИЋИ, 11. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - У некадашњем муџахединском кампу "Гостовић" у општини Завидовићи у Федерацији БиХ разбијена је спомен-плоча коју је Организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске прошле године поставила на мјесту злогласног логора за Србе, изјавио је Срни замјеник предсједника ове организације Вељко Лазић.
"Нa лицу мјеста смо се увјерили да је плоча разбијена на три мјеста, претпостављамо чекићем. Полиција из Завидовића обавила је увиђај и сачинила записник о овом вандалском догађају", истакао је Лазић.
Лазић је навео да је ово ув[...]
Вечерње новости, 14.2.2016, Сакрили масакр 6.000 Срба због братства и јединства
Сећање Милорада Ћебића, једног од малобројних преживелих сведока усташког пира у Старом Броду у априлу 1942. Заклано и 72 Ћебићевих рођака, најмлађи имао седам дана. Девојке у самртном загрљају скакале са стене
СЛИКА дугих девојачких белих кошуља које се расцветавају у мутнозеленој набујалој Дрини као цвеће на воденом гробу непрестано се враћа у сећање Милорада Ћебића (83), једног од ретких преживелих сведока усташког злочина у Старом Броду у априлу 1942. године. Он и даље чује крике српског збега у замци између планине и реке које је слушао као десетогодишњак.
– Црна легија Јуре Францет[...]
ИН4С, 12.10.2021, Силвија Крејаковић: Ратни злочин против човечности - Краљево 1941.
„Хтели бисмо, али не можемо почети као што су стари летописи почињали — Љета Господњег тога и тога. Јер година у којој се догодило оно што ћемо испричати ни по чему није била година Божија, осим што је Бог као и увек својим сунцем обасјавао зле и добре и давао дажд праведним и неправедним. Иначе то је била година људска, а не Божија. Јер је Бог попустио био грешним људима да творе вољу своју, а не вољу Његову. Узалуд су милиони хришћана јутром и вечером читали Оче наш… Спроводила се само воља људска, творила се само дела људска, правили се само планови људски, славили се само људи, сатирало [...]
