За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
DIC Veritas, 20.06.2016, Zločin na Miljevačkom platou – 24 godine nema odgovornih
Dvadesetprvog juna 1992. godine Hrvatska vojska je napala položaje srpske teritorijalne odbrane na Miljevačkom platou u blizini Drniša, u kojem je preuzela kontrolu nad prostorom od 108 kvadratnih kilometara i 7 sela. Bio je to prvi veći napad vojnih snaga Republike Hrvatske na Republiku Srpsku Krajinu, nakon što je UNPROFOR…
Жртве из Пријепоља
From: Zagorka Komad Date: 2016-06-14 9:41 GMT+02:00 Subject: To: srpski.memorijal@gmail.com Poštovani, u skladu sa vašim pozivom, prijavljujem sledeće žrtve iz porodice nastradale u XX veku: 1. Ujak mog oca, Đerosim (orig. Jevrosim, Eufrosim) Špica iz Prijepolja, selo Miljevići, ubijen je u lovu od strane muslimanske milicije, pre 1914. godine; 2.…
Вуковар: Основни подаци о жртвама
Од: Zivan Stojsic Датум: 13. јун 2016. 15.51 Наслов: Основни подаци о жртвама Коме: srpski.memorijal@gmail.com Одазивајући се позиву на сарадњу који је „Политика“ објавила 12.06.2016. шаљем Вам основне податке о мојој мајци , мом деди и тетки , жртвама усташког геноцида. —————————————————- Василије Туцић , радник у млину. (1886 –…
Радован Дамјановић: Играно документарни Дубровник
Оно што није приказано на телевизији, није се ни десило. Сходно томе, оно што је на телевизији, сигурно се десило. Пратећи ову небулозну логику искривљеног огледала, државна телевизија нашег суседа производи псеудо-историјске филмове и серије, с’ очигледном идејом да лажи поновљене у бескрај морају на крају постати истина. Та рецептура…
Независне, 18.6.2016, Требиње: Помен и прастос жртвама усташког покоља
ТРЕБИЊЕ – Данас је у требињском приградском насељу Придворци обиљежена седамдесет пета годишњица усташког покоља, у коме је звјерски убијено 13 угледних Срба овога краја и бачено у Придворачку јаму. У непосредној близини јаме је прије десет година саграђена Спомен капела, са именима свих жртава, гдје је, у присуству родбине…
СРНА, Глас Српске, 17.6.2016, Пролазак Часног крста кроз мјеста и храмове гдје је службовао Свети свештеномученик Сава Горњокарловачки
Бањалука – Удружење грађана „Јадовно 1941.“ из Бањалуке поводом 75 година од страдања српског православног свештенства и народа у комплексу логора смрти Госпић – Јадовно – Паг организује од 19. јуна до 1. јула пролазак Часног крста кроз мјеста и храмове гдје је службовао Свети свештеномученик Сава горњокарловачки. Предсједник овог…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 17.11.2011, Украдена историја: Без тапија нема ни Србије
Широм света расуто на хиљаде српских рукописа, реликвија, уметничких дела и архивских докумената (2). Уочи Макензенове офанзиве 1915. спаковано 56 најдрагоценијих рукописа несталих у Нишу
НАЈВЕЋА мистерија у вртлогу пљачки српске културне баштине је судбина најдрагоценијих средњовековних рукописа које је до 1915. чувала Народна библиотека у Београду. Уочи Макензенове офанзиве директор Народне библиотеке Јован Томић спаковао је 56 најдрагоценијих и највреднијих рукописних и старих штампаних књига у два сандука које је послао да се евакуишу с архивом Министарства иностраних послова. Међутим, [...]
Глас Српске, СРНА, 6. 10. 2024, Обиљежено 30 година од злочина у Tрнову
Муслиманске снаге су прије 30 година на данашњи дан у мјесту Чакле, у федералној општини Трново, прекршиле примирје и мучки убиле 21 припадника Војске Републике Српске, међу којима су биле и медицинске сестре, а за овај мучки злочин нико није одговарао.
Тим поводом данас су прислужене свијеће у спомен-соби, те служени литургија и парастос у Цркви Светог Петра Сарајевског у Војковићима погинулим и умрлим припадницима Друге сарајевске лаке пјешадијске бригаде Војске Републике Српске.
Предсједник Борачке организације “Илиџански борац” Саша Шкобо рекао је да је то један од најтежих дана у ис[...]
Глас Српске, 16. 2. 2025, Данило Илић, спона свих генерација младобосанаца
Овог мјесеца навршило се 110 година од погубљења Данила Илића, Вељка Чубриловића и Михајла - Мишка Јовановића, тројице припадника "Младе Босне" и учесникâ Сарајевског атентата.
Тројица мученика, противно законима Аустроугарске, тајно су сахрањена да њихови гробови не би постали мјеста ходочашћа и подстицала народ да их слави као јунаке.
Мане Крнић, професор цртања у Учитељској школи, тражећи пејзаже за сликање, у близини села Нахорева, од сељака је сазнао да је један младић из млина у којем је преспавао у ноћи између 3. и 4. фебруара 1915. године видио полицајце како копају раке. Послије Прв[...]
Вести, 19. 9. 2014, Умро последњи Миситин устаник
Бранислав Степанић, отишао последњи учесник ослобађања Лознице
Бранислав Степанић је био припадник лозничких устаника који су 31. августа 1941. године под командом потпуковника Војске Краљевине Југославије Веселина Мисите ослободили Лозницу од немачке окупације. Лозница је тада постала прва већа варош ослобођена од Немаца у поробљеној Европи. Тек од краја деведесетих година прошлог века почело је отвореније и више да се прича и пише о првом ослобођењу Лознице од пре 73 године.
Остало је записано да је Веселин Мисита на састанку у Троноши 30. августа припремио и изложио план напада на нем[...]
![РТС, 29. 6. 2023, Помен српским борцима из Другог балканског рата - 110 година Брегалничке битке [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p14896-350x200-no.jpg)
РТС, 29. 6. 2023, Помен српским борцима из Другог балканског рата - 110 година Брегалничке битке [Мапа]
Код Штипа у Северној Македонији обележено је 110 година од Битке на Брегалници. Спомен-плочом означено је место страдања српских војника за време Другог балканског рата. Делегација Србије положила венце.
На брду крај Штипа је спомен-плоча, на месту где је по пројекту Ивана Мештровића, подигнута капела са костурницом, па срушена. На месту капеле је метеоролошка станица.
"Ту где је стајала спомен-плоча је костурница дубока три до четири метра. Ту су сад инструменти. Шест хиљада људи је ту сахрањено. И мој деда Мита, по мајци, ту почива", каже проф. др Бора Ристић, почасни председник Удружења з[...]
