За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, 4.7.2017, Најстарија ратна жртва је Српкиња која је имала 106 година
Београд – Директор Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић рекао је Срни да је најстарија жртва српска старица Боја Кењало, коју су у 106. години у концентрационом логору Луке у Бихаћу убили муслимански злочинци Алије Изетбеговића. „Надајмо се да ће Гинис у догледно време објавити најстарије…
Вести, 3.7.2017, Обнова спомен-капеле жртвама усташа у Ливну: Ни кости им нису биле свете
Ако све буде по плану, 30. јула ове године, на Огњену Марију, односно свету великомученицу Марину, у Ливну ће бити поново отворена обновљена и уређена спомен-капела са криптом у којој вечно почивају посмртни остаци 1.587 жртава усташких покоља почињених над Србима у овом крају, углавном на Огњену Марију и Светог…
Блиц, 3. 7. 2017, Био је сликар српске војске у Великом рату, стрељан јер није хтео у партизане, а његов дом је сада сабласни призор
Убијен је јер није хтео под петокраку, истина о њему је деценијама скривана, а држава коју је задужио уметничким делима дозволила је и да део његове заоставштине оглође зуб времена, толико да јој обнове нема. Кући Михаила Миловановића (1879-1941), првог академског сликара из Ужица и званичног сликара Врховне команде Српске…
Вести, 3.7.2017, Немачка: Косовски завет је наш знак
Представници цркве, државе и Војске Србије, заједно с народом поклонили су се у оснабричком Меморијалном центру, задужбини Срба који су на овим просторима преживели страхоте Другог светског рата и оних који су се непосредно по завршетку рата овде настанили, поклонили сенима свих српских страдалника од Косовског боја до данашњих дана.…
Моја Херцеговина, 2. 7. 2017, Пренесене мошти пострадалих мученика: Служен парастос српским новомученицима из села Горње Храсно
ГОРЊЕ ХРАСНО – Данас је, у селу Горње Храсно, епископ захумско-херцеговачки Григорије, уз саслужење пароха чапљинског Марка Гојачића и пароха метковачког Бориса Чоловића, служио Свету архијерејску литургију и парастос српским новомученицима из села Горње Храсно, пострадалим 1941. године. Том приликом обављен је и пренос моштију пострадалих мученика у новоизграђену спомен… РТРС, 2.7.2017, Мраковица: Козара синоним за антифашистичку борбу
На Мраковици је данас обиљежено 75 година од Битке на Козари у којој је страдало око 10.000 бораца и 40.000 цивила. Званичници Републике Српске, бројне делегације и представници организација проистеклих из посљедњег одбрамбено отаџбинског рата положили су вијенце на Централно спомен-обиљежје на Мраковици. Вијенце су положили предсједник Републике Српске Милорад…
Не заборављамо – Памтимо
Stella polare, 25. 3. 2024, Милутин Станчић: Дримкол, Мала Шумадија – Завичај заборављенох великана – записи из Македоније
Дримколу у походе, на југозападу данашње Македоније, стигли смо по врелини једног јулског дана на око седам километара од међе са Албанијом, односно 14 километара северно од Струге. Ту у колоритном подножју планине Јабланице, јесте наше одредиште – село Лабуништа. Родно место и вечно почивалиште заборављеног српског писца Анђелка Крстића (20. 10. 1871–6. 5. 1952).
абуништа је данас видљиво проширено село. Деценијама уназад с драстичном променом демографске структуре живља чији су резултати сликовити још са његових сокака. Ту на крајњем југозападу Македоније, уз реку Дрим, протеже се предео ко[...]
РТРС, 12. 12. 2018, Сјећање на страдале у Вучиловцу и Крепшићу
У српским селима Вучиловац и Крепшић, код Брчког, обиљежена је 26. годишњица страдња Срба, које су 12. децембра 1992. године напале јединице ХВО и Регуларних хрватских оружаних снага из Орашја и Хрватске.
Српско село Вучиловац са 260 домаћинстава до темеља је уништено, а мјештани који нису успјели побјећи су побијени.
У Вучиловцу је убијено 49 Срба.
Најмлађа жртва био је 10-годишњи Бојан Лукић а најстарија 86-годишњи Крста Арсенић. Анки Тривковић, на кућном прагу убијен је отац Илија.
- И даље тугујемо и тражимо га, требало би да одговрају они који су то починили - прича Анка.
С[...]
СРНА, 4. 12. 2024, Прњавор: Обиљежене 83 године од мучког убиства 22 Србина
Код спомен-обиљежја на Радловцу у Прњавору данас је служен парастос за 22 лица српске националности из села Млинци, Парамије, Чорле, Доњи Гаљиповци и Срповци која су усташе заклале на данашњи дан 1941. године, међу којима је најмлађа жртва имала 17, а најстарија 49 година.
Служење помена организовали су Борачка организација Прњавор, Градска организација СУБНОР-а и породице жртава усташког терора.
Предсједник СУБНОР-а Раде Радоњић рекао је да се датуми великих страдања морају обиљежавати јер су невини људи изгубили живот на стравичан начин.
"Према нашим подацима, има нешто ви[...]
Вечерње новости, 15. 9. 2023, Ја сам ти, дијете, живи споменик страдања и пркоса: Драгиња Балаћ, рођена у селу Јасеновац, преживела је логор
ИДИТЕ до краја пута који води до логора и споменика. Последња кућа је бака Драгина. Потражите је. Саслушајте је. Има много да каже.
Овако нас је мати Марија, игуманија манастира Јасеновац, упутила према кући баке Драгиње Балаћ (92) рођене Кукић, једног од последњих живих сведока усташке фабрике смрти, пре 80 година девојчице одведене у злогласни логор која је преживела и упамтила све његове страхоте. Али, она је истовремено и жена рођена у месту Јасеновац, одрастала у њему, спроведена у логор петстотинак метара од родне куће, преживела сву његову суровост и после рата вратила се да у Јасено[...]
РТ Балкан, 17. 3. 2025, Све је било спремљено и испланирано – чекала се само варница: 21 година мартовског погрома
У два дана, 17. и 18. марта 2004. године из својих кућа прогнано је најмање 4.000 Срба, 28 људи је убијено, 35 православних манастира и цркава је спаљено, уништено, оскрнављено – запаљено је и уништено близу 1.000 српских кућа
С пролећа 2004. године на Косову и Метохији, од албанских политичара, албанских медија па и од стране доброг дела албанског народа, била је створена таква атмосфера да се чекала само искра, и најмања, повод, па да све плане.
Нажалост, 16. марта 2004. године, током поподнева то се и догодило. У селу Чабра, на старом путу између северног дела Косовске Митровице и Зубин[...]
