За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Срна, 24.4.2016, Масовне злочине чинила Хрватска, а не Нијемци
ШТОКХОЛМ, 24. АПРИЛА /СРНА/ – Предсједник Међународне комисије за истину о јасеновачким жртвама из Лондона Србољуб Живановић рекао је у Штокхолму да масовне злочине у Другом свјетског рата нису чинили Нијемци, већ Хрватска држава својим расистичким законима и њена војска, усташе и двије трећине свештеника. Излагање професора Живановића, учесника прве…
Пљачка српске имовине и дискриминација
Усташе су намјеравале и да из капеле Видовданских хероја на православном гробљу у сарајевском насељу Кошево изваде ковчеге чланова Принципове Младе Босне… Православни су морали да носе плаву траку са словом „П“ исписаним латиницом ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 24. АПРИЛА /СРНА/ – Сви затвореници у логору морали су да раде врло тешке…
Бета, 24.4.2016, У Бањалуци служен помен жртвама страдалим у НАТО бомбардовању Републике Српске Крајине, Републике Српске и СР Југославије
БАЊАЛУКА – У цркви Христа Спаситеља у Бањалуци данас је служен помен жртвама страдалим у НАТО бомбардовању Републике Српске Крајине, Републике Српске и СР Југославије. Помену су, поред чланова породица страдалих у бомбардовању, присуствовали и представници Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила, генерални конзул Србије у Бањалуци…
СРНА, 23. 4. 2016, Протјерани и опљачкани свештеници
Домови протјераних свештеника Српске православне цркве са цијелим иметком и намјештајем остајали су запечаћени са натписом на вратима: „Власништво НДХ“ Свештеник Билинац истиче да су усташе православне свештенике Митрополије дабробосанске, оне које нису убиле, протјерале у Србију. Државно равнатељство НДХ је 2. јула 1941. године формирало Одбор за пресељење…
Јелку чудо спасило од покоља Ханџар дивизије
Јелка Васковић /удато Вуковић/ преживјела је покољ који су над члановима њене породице и осталим мјештанима починили припадници злогласне „Ханџар дивизије“. Чудом је остала жива у маси лешева и пет дана и ноћи правила се да је и сама мртва БИЈЕЉИНА, 23. АПРИЛА /СРНА/ – Јелка Вуковић /дјевојачки Васковић/ чудом…
Блиц, 22.4.2016, ПРЕЖИВЕЛИ ИЗ ЛОГОРА СМРТИ Ужасе из Јасеновца ћемо памтити заувек
Полагањем венаца код споменика Жртвама геноцида у Другом светском рату на Старом сајмишту, данас је обележен Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма. Одавању почасти присуствовали су министар правде Никола Селаковић, амбасадори Хрватске, Немачке, Израела, БиХ, САД и других земаља, преживели заточеници логора смрти, чланови породица страдалих,…
Не заборављамо – Памтимо
ДИЦ Веритас, Anderson Funeral Home & Cremation Centre, 25. 2. 2023 - 22. 9. 2024, Obituary: Darinka Maoduš (1916-1995) - In memoriam
OBITUARY
Darinka Maoduš
20 OCTOBER, 1916 – 8 AUGUST, 1995
IN THE CARE OF
Anderson Funeral Home & Cremation Centre
Darinka Maoduš, age 78 passed away on Tuesday, August 8, 1995. Darinka was born in Medak, Lika, Srpska Krajina.
MAODUŠ, Darinka
October 20, 1916 - August 8, 1995
Born and died in Medak, Lika-Krbava, Srpska Krajina (Serbian Military Frontier).
Darinka is the dear aunt of Ilija Maodus (Essex), Nikola Maodus (White Lake, Michigan); Sophia (Pavlica) Peltier, Bogdan, George and John Pavlica of Windsor; Danica (Maodus) Celic, Dusan Maodus and Angelina (Maodus) Mars[...]
РТРС, Срна, 17. 11. 2023, Тридесет двије године од злочина над Србима из Кипа и Клисе
Ликвидација 18 Срба из села Кип код Дарувара и Клиса код Пакраца, који су убијени у Марином Селу код Липика послије мучења, извршена је прије 32 године, а до сада су за тај злочин кажњена двојица припадника хрватских снага који су учествовали у том злочину.
Документационо-информациони центар "Веритас" подсјећа да су припадници хрватске војне полиције су од 12. до 18. новембра 1991. године у селима Кип (Дарувар), под сумњом да скривају оружје војног поријекла, и Клиса (Пакрац), ради "измјештања" становништва, похапсили 24 српска цивила, затим их довели у Марино Село, те их затворили и држали[...]
Глас Српске, СРНА, 20. 7. 2021, Одата почаст убијеним Србима из Магашића: Злочинци некажњени 29 година
Одата почаст убијеним Србима из Магашића: Злочинци некажњени 29 година
У Братунцу је данас обиљежено 29 година од свирепог убиства осам српских цивила у селу Горњи Магашићи од којих је најмлађа жртва била седамнаестогодишња трудица.
Тим поводом чланови породица жртава и делегација Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила запалили су свијеће и положили цвијеће уз централни Спомен-крст на братуначком гробљу.
Злочин, који су припадници муслиманских снага из Сребренице и околних села починили на данашњи дан 1992. године у Горњим Магашићима код Братун[...]
РТРС, СРНА, 18.11.2024, Навршиле се 33 године од злочина над српским цивилима из Кипа и Клисе
За тијелима петорице од 18 убијених Срба, које је хрватска војна полиција претходно ухапсила у селима Кип код Дарувара и Клиса код Пакраца, још се трага, а Хрватска 33 године од злочина не даје никакве одговоре о њиховој судбини.
Документационо-информациони центар "Веритас" указује да су припадници хрватске војне полиције од 12. до 18. новембра 1991. године ухапсили 24 српска цивила у овим селима због наводног скривања оружја, а потом их довели у Марино Село и затворили у подрум импровизованог затвора "Рибарска колиба", гдје су их психички и физички малтретирали.
- Најчешће су примјењива[...]
СРНА, 22.4.2017, Не блиједе сјећања на страхоте усташког злочина у Јасеновцу
Стоја Карлица одеведена је у усташки логор Јасеновац као деветогодишња дјевојчица. И данас се сјећа страхота које је преживјела, али сматра да се злочини које је тамо видјела не могу описати ријечима.
НОВИ ГРАД, 22. АПРИЛА /СРНА/ - Стоја Карлица, осамдесетчетворогодишња старица из Новог Града, никада неће заборавити страхоте које је као дјевојчица преживјела у усташком концентрационом логору Јасеновац у Другом свјетском рату, гдје су људе убијали и прије него што су ушли у логорски комплекс.
Она је у изјави Срни истакла да се злочини и све оно што је доживјела у јасеновачком логору не мо[...]
