За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Срна, 22.4.2016, Обиљежен дан несталих Срба Сарајевско-романијске регије
ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 22. АПРИЛА /СРНА/ – Парастосом у Цркви Светог Ђорђа и полагањем вијенаца у спомен-костурници у Миљевићима данас је обиљежен 22. април, Дан несталих Срба Сарајевско-романијске регије. Вијенце су положили представници организација породица несталих Невесиња, Сокоца, Трнова, Вишеграда, представници општина Источно Ново Сарајево и Источна Илиџа, Црвеног крста републике…
СРНА, 22.4.2016, Навршава се 17 година од убиства 16 радника РТС-а
БЕОГРАД, 22. АПРИЛА /СРНА/ – Удружење новинара Србије /УНС/ подсјећа да се вечерас послије поноћи навршава 17 година од убиства 16 медијских радника у НАTО бомбардовању Радио-телевизије Србије /РTС/. У ноћи 23. априла 1999. у 2.06 часова НАТО је у нападу на зграду телевизије усмртио 16 радника РТС-а, што је…
СРНА, 22.4.2016, Средњошколци о жртвама холокауста и геноцида над Србима
БИЈЕЉИНА, 22. АПРИЛА /СРНА/ – Ученици четвртог разреда Средње Техничке школе „Михајло Пупин“ из Бијељине су неколико мјесеци на подручју Семберије и Мајевице истраживали страдање Срба и Јевреја у Другом свјетском рату, те резултате свог рада данас представили у Музеју Семберије. „Изложба под називом Историја има име, лице и причу…
Срна, 22. 4.2016, У Цркви Светог Марка служен парастос српским жртвама „Бљеска“
БЕОГРАД, 22. АПРИЛА /СРНА/ – У Цркви Светог Марка у Београду служен је парастос поводом 21 године од страдања Срба у Западној Славонији у хрватској војној агресији „Бљесак“, када је за три дана убијено 283 Срба, а протјерано око 15.000, а за тај злочин још нико није одговарао. Парастосу…
Срна, 22.4.2016, Штрбац: Од Загреба не очекујем истраге, већ ревитализацију усташтва
БЕОГРАД, 22. АПРИЛА /СРНА/ – Директор Документационо информативног центра „Веритас“ Саво Штрбац рекао je да од нове хрватске власти не очекује да било шта покрене са мртве тачке што се тиче истраге злочина над Србима, осим релативизације и ревитализације усташтва. „Када нису успјели ови претходни који су били лијева опција…
РТРС, 22.4.2016, У Млаки код Јасеновца служена литургија и помен жртвама усташког терора
На данашњи дан 1945. године извршен је пробој јасеновачких логораша. У храму Светог пророка Илије у селу Млака код Јасеновца, служена је литургија и помен жртвама страдалим у јасеновачким логорима. Годишњица пробоја јасеновачких логораша, једна у Млаки, друга код јасеновачког Каменог цвијета. На једној страни Срби, на другој – државни…
Не заборављамо – Памтимо
![Српска телевизија УСА, Чикаго, 15. 6. 2017, Априлски рат: Синиша Мијатовић - ПИТАЊЕ ЧАСТИ, авијација у Другом светском рату [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p13442-350x200-no.jpg)
Српска телевизија УСА, Чикаго, 15. 6. 2017, Априлски рат: Синиша Мијатовић - ПИТАЊЕ ЧАСТИ, авијација у Другом светском рату [из Архиве]
У спасавању еропске цивилизације за њих је било питање части да у томе помогну свим својим снагама, ма како незнатна била та њихова снага и моћ.
У (Доњем) Ораховцу, месташцету у крајњем углу бококоторског залива, рано јутро 16. априла 1941. било је живо. Техничко особље завршавало је припрему групе хидроплана Dornijer Do-22 Поморског ваздухопловства за лет. Примирје је ступило на снагу претходног дана. Обриси ратног пораза Краљевине Југославије су се видели на свим странама. Међутим, у овој хидропланској јединици, која је претходних дана извршавала ратне задатке широм јужног Јадрана, донета ј[...]
Глас Српске, 6.7.2017, Прохујао вијек од затајеног геноцида над Србима из Првог свјетског рата
Рогатица, Добој - Од затварања злогласног добојског логора смрти, у којем је аустроугарска окупаторска власт током Првог свјетског рата затворила више од 45.700 Срба, јуче је навршено стотину година.
Иза зидина овог казамата од 5. децембра 1915. године до 5. јула 1917. били су заточени Срби из источне Босне, западне Србије и дијелова Црне Горе, а у њему је од посљедица мучења умрло најмање 12.000 људи.
Историчари тврде да је циљ Аустроугарске био да раздвоји границу између Србије и БиХ, односно да исели српски живаљ са подручја Подриња и источне Херцеговине, а да се ту населе муслимани. [...]
Српска историја, 6. 6. 2022, Бранко Димовић Димески: 20 логора смрти за 20.000 Срба у Италији и Албанији
Велико страдање српске војске забележено је за време Другог светског рата, а велики број њих преко 20.000 хиљада одведен је у логоре у Албанији и Италији. У крајње нељудским условима у око 20 логора наши мученици су пролази кроз праву голготу.
Процес заробљавања и одвођења припадника Краљеве Југословенске војске у заробљеничке логоре трајао је готово све време рата. У заробљеничке логоре одвођени су и заробљени на грчкој територији, као и они које су заробиле мађарска и италијанска фашистичка армија. Сваки грађанин који је био способан да рукује наоружањем могао је бити сматран ратним зароб[...]
Политика, Танјуг, 29.4.2018, У Прагу одата почаст српским војницима
Праг - Помоћник министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Милошевић предводио је церемонију полагања венаца и одавања почасти у цркви Успења Пресвете Богородице са спомен-костурницом на Олшанском гробљу у Прагу у којој почива 131 српски војник пао у Првом светском рату.
Церемонији су присуствовали и студенти Војне и Полицијске Академије из Београда, представници Министарства одбране, Министарства унутрашњих послова, амбасаде Републике Србије у Прагу и Удружења за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, саопштило је Министарство за рад.
На Олшанском гробљу у [...]
РТРС, Срна, 30. 4. 2025, Нико није одговарао 30 година након хрватског злочина против Срба у акцији "Бљесак"
Навршава се 30 година од агресије хрватских оружаних снага против Срба у Западној Славонији, познате као "Бљесак", током које је 1. и 2. маја 1995. године погинуло и нестало 283 особа, међу којима 40 одсто цивила, међу којима 57 жена и 12 дјеце, те протјерано 15.000 Срба, а за овај злочин нико није осуђен, саопштио је Документационо-информативни центар "Веритас".
Хрватске оружане снаге су 1. маја 1995. године са 16.000 војника извршиле агресију, под кодним називом "Бљесак", на српску област Западна Славонија, у саставу Републике Српска Крајине /РСК/, у вријеме када је ова област била под зашт[...]
