За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Срна, 22. 4. 2016, Мучили, поткивали, клали и стрељали српске свештенике
У јуну 1941. године усташе су заробиле јереја Доброслава Блажевића, пароха у Доњем Вуковску код Купреса, потковали су га и везали за запрежна кола. Убили су га на путу за Бугојно. Његово тијело никад није пронађено ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 22. АПРИЛА /СРНА/ – Према исказима православних свештеника избјеглих из НДХ у…
Срна, РТРС, 22.4.2016, Положени вијенци на платоу спомен-подручја Доња Градина
Посланик у Народној скупштини Републике Српске Дарко Бањац положио је данас на платоу Спомен-подручја Доња Градина поводом обиљежавања Дана сјећања на пробој јасеновачких логораша, који се догодио на данашњи дан 1945. године. „Само у Јасеновцу убијено је више од 700.000 људи, међу којима је велики број дјеце. Због тога би…
Срна, 22.4.2016, Будимир: Заједнички пројекат усташа и елитних комуниста
„Прије него што се изгради меморијални центар у Градини, неопходно је извршити нову сондажу тла, на трагу онога што је Државна комисија СФРЈ на челу са Србољубом Живановићем учинила 1964. године“, наводи члан Одбора за Јасеновац Светог архијерејског синода Српске православне цркве Милојко Будимир. БЕОГРАД, 22. АПРИЛА /СРНА/ – Историјски…
Срна, 21.4.2016, Семинар о Јасеновцу не помиње геноцид над Србима
БАЊАЛУКА, 21. АПРИЛА /СРНА/ – Директор Меморијалне фондације „Јасеновац и Холокауст“ /ЈХМФ/ Драгана Томашевић оцијенила је као несхватљив потез директора Педагошког завода Републике Српске Предрага Дамјановића да ова институција у Бањалуци буде коорганизатор семинара „Холокауст и масовна убијања у Другом свјетском рату на Балкану“, чији програм нигдје не помиње геноцид…
Како је мучен и убијен митрополит Петар (Зимоњић)
Врхунац усташког иживљавања услиједио је по митрополитовом доласку у казнионицу Окружног суда у Госпићу, гдје је митрополит спавао на земљи, морао носити цјепанице на голим леђима, чистити двориште и клозете, уз непрестано понижавање највулгарнијим ријечима ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 21. АПРИЛА /СРНА/ – Навршава се 75 година од када је усташка власт…
Срна, 21.4.2016, Континуирано се затире сјећање на геноцид над Србима
БАЊАЛУКА, 21. АПРИЛА /СРНА/ – Удружење „Јасеновац-Доња Градина“ упозорило је домаћу и свјетску јавност да се у Хрватској континуирано и систематски затире сјећање на геноцид који је Независна Држава Хрватска /НДХ/ починила над Србима, Јеврејима и Ромима у Другом свјетском рату. Из Удружења напомињу да је од 19. априла до…
Не заборављамо – Памтимо
Вести онлајн, 16.5.2020, Мој деда српски светац
Овог 15. маја навршило се 15 година од када су одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве, у манастиру Житомислић канонизовани Свети свештеномученици дабробосански и милешевски. Реч је о неколико стотина свештеника побијених током или после Другог светског рата.
Међу њима је и Свети Будимир, протојереј Будимир Соколовић, свештеник Главног штаба Југословенске војске у отаџбини који је уједно био и свештеник и исповедник генерала Драгољуба Драже Михаиловића.
Прота Будимир је убијен пре тачно 75 година, а у ексклузивном разговору за „Вести“, кћерка његовог сина Василија Мирјан[...]
Политика, 21. 9. 2023, Тридесет две године од злочина на Коранском мосту
На данашњи дан припадници зенги масакрирали су 13 резервиста ЈНА и блокирали касарну „Логориште” остављајући војску без хране и воде. Ова јединица је показала изузетну храброст и успела да се пробије из окружења, што је био јединствен подухват у минулом рату на простору СФРЈ
Корански мост у Карловцу место је над којим је људско зло 21. септембра 1991. године одиграло своју злосутну игру. На том прелазу што спаја две обале хрватске паравојне снаге народне гарде – зенге, зверски су убиле и масакрирале 13 припадника резервног састава Југословенске народне армије, који су пошли да помогну људст[...]
Вечерње новости, 10.1.2016, Миливоје Иванишевић: Злодела над Србима и дан-данас се прикривају
Историчар Миливоје Иванишевић: У последњем рату у БиХ страдало 31.000 Срба, у Првом светском око 400.000, а Другом 721.000. Демографске чињенице годинама скриване. РС је наша највећа победа у 20. веку
РЕПУБЛИКА Српска створена је животима 31.000 њених грађана који су погинули у грађанском рату у БиХ од 1992. до 1995. године. Око 1.700 Срба и даље се води као нестало, док је у овим сукобима са својих огњишта протерано њих 550.000.
Пре тога, у Првом светском рату у БиХ је страдало 400.000 становника српске националности, док их је у Другом изгинуло 721.000. Толико суров и немилосрдан в[...]
РТРС, Срна, 8.5.2018, Обиљежавање 26 година од страдања Срба у оџачким логорима
У селу Нови Град код Оџака у Федерацији БиХ данас ће бити обиљежено 26 година од затварања 1.294 Срба, међу којима 326 жена и 104 дјетета, у оџачке логоре који су били у објекту основне школе и у Фабрици "Стролит".
Програмом обиљежавања 26 година од њиховог страдања предвиђено је да у 13.30 часова буду положени вијенци код спомен-обиљежја у Вукосављу, а пола часа касније планиран је полазак аутобуса за Нови Град, гдје ће у православној цркви у 14.30 бити служен парастос за жртве.
Полагање вијенаца на споменик страдалим Србима из Новог Града планирано је у 15.00 часова.
Срби из оџачких[...]
СРНА, 9. 9. 2023, Освештан споменик гатачким равногорцима, враћен дуг прецима
У Гацку је данас у порти храма Свете Тројице освештан нови споменик припадницима Голијске и Гатачке бригаде Невесињског корпуса Југословенске војске у отаџбини (ЈВуО) и цивилним жртавама комунистичког терора у тој општини од 1941. до 1950. године, а том приликом је истакнуто да је ово велики дан за Гацко и да је након 80 година испуњен завјет и дуг прецима.
На споменику је уклесано 576 имена погинулих гатачких равногораца и њихових сабораца из пограничних мјеста и жртава страдалих од комунистичке руке у Гацку у том периоду, на челу са командантима војводом попом Радојицом Перишићем и капета[...]
