За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, 17.4.2016, Петрово: Служен парастос Дражи Михаиловићу
У Цркви Покрова Пресвете Богородице у Петрову данас је протојереј петровљански Никола Пекић служио парастос команданту Југословенске војске у отаџбини Драгољубу Дражи Михаиловићу. Овог мјесеца навршава се 75 година од дана када је 21. априла 1941. године Драгољуб Дража Михаиловић на Лужањку у Петрову одлучно одбио да призна капитулацају тадашње…
РТРС, 17.4.2016, Како је НДХ у Поткозарју покатоличавала Србе?
Трећину убити, трећину протјерати, остале покатоличити, то је био план некадашње НДХ у Другом свјетском рату. О томе и данас говоре преживјели свједоци. И због тога, кажу, у Приједору у то вријеме није било грађана православне вјере. Једни су убијени у покољу крајем јула и почетком августа ’41. или завршили…
Искра,16.4.2016, ПРИЈЕДОР: Школске књиге откривају доказе о покатоличавању српске деце
Музеј Козаре у Приједору затражиће од Архива Републике Српске школске матичне књиге приједорске гимназије из времена пре оснивања Независне Државе Хрватске и после њеног настанка, јер те књиге наводно садрже доказе о масовном покатоличавању православне деце у граду на Сани. Према тим подацима, деца су уписивана у школу као православци,…
Српски меморијал: Обраћање Светом Архијерејском Синоду СПЦ
ДРУШТВО ЗА ПОДИЗАЊЕ МЕМОРИЈАЛНОГ ЦЕНТРА СРПСКИМ ЖРТВАМА ГЕНОЦИДА У ХХ ВЕКУ БЕОГРАД, Змај Јовина 15 E-mail: srpski.memorijal@gmail.com Тел: 011/3283 570 и 063 365 411 СВЕТИ АРХИЈЕРЕЈСКИ СИНОД СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ Београд Ваша Светости, Ваше Високопреосвештенство, Ваша Преосвештенства, Друштво за подизаље Меморијалног центра српским жртвама геноцида у ХХ веку,…
СРНА, 15.4.2016, Прикупљен велики број фотографија из Јасеновца
КОЗАРСКА ДУБИЦА, 15. АПРИЛА /СРНА/ – Иницијатива Јавне установе Спомен-подручје „Доња Градина“ којом из свих општина са подручја Козаре и Поткозарја тражи старе фотографије становништва страдалог у Другом свјетском рату има велики одзив са подручја Бањалуке, Козарске Дубице и Градишке, изјавила је Срни директор ове установе Тања Тулековић. Тулековићева је…
Вести, 14.4.2016, Имена страдалих на једном месту
Архив Српске православне цркве и Музеј жртава геноцида потписали су Протокол о сарадњи који ће омогућити да те две институције у наредном периоду својим радом и заједничким пројектима допринесу научном објашњењу и стварању документационе и фактографске основе за разумевање српског страдања у протеклом веку. Протокол је потписао Његова светост патријарх…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 2. 8. 2023, В. Голубовић, П. Павловић, Н. Нешић: ОТКРИВЕНА ТАЈНА СРПСКЕ ХЕРОИНЕ О ДЕВОЈАШТВУ: У рату са Бугарима Милунка се прославила, добила чин и медаљу за храброст
О ТОМЕ када се, како и где Милунка Савић пријавила као добровољац у борбени састав српске војске нема записа у Савезу удружења српских ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца у Београду, где се чувају документи о учешћу добровољаца у ослободилачким ратовима Србије до 1918. године.
Комплетни спискови ратних добровољаца из тог периода уништени су након Другог светског рата када су комунистичке власти забраниле рад Савеза, квалификујући га као великосрпску династичку организацију која је деловала против нових власти.
Како је Милунка успела да се с пушком у руци бори у б[...]
Политика, 27. 6. 2024, Споменик посвећен младости страдалој у ратовима деведесетих
На четрдесет гранитних плоча у Улици Мишка Крањца урезано је 1009 имена оних који су живот оставили на Космету, 43 имена погинулих војника у оружаном сукобу у Словенији и 90 имена страдалих Раковичана у ратовима од 1991. до 1999.
На Дан ратних ветерана, на Видовдан, сутра тачно у подне у Раковици у Улици Мишка Крањца 2 биће освештан и откривен јединствен споменик на нашим просторима посвећен погинулим и несталим борцима на Косову и Метохији у борбама од 1998. до 1999. године.
На четрдесет гранитних плоча урезано је 1009 имена оних који су свој живот оставили на Космету. Међу њима је и 10[...]
Глас Српске, 2.11.2020, Повратнику Сави Билановићу у Бусовачи запаљена кућа: Двије деценије не живи слободно на свом огњишту
БУСОВАЧА - Сави Билановићу, српском повратнику у Бусовачу, у суботу је запаљена кућа, а он за "Глас Српске" каже да је претрпио и преживио доста напада откако се 2000. године вратио на имање.
- Увијек је било неких мањих трзавица у задњих 20 година, али у посљедњих шест, седам година све је кренуло наопако. Нисам правио зло, храбар сам човјек, не знам зашто ме мрзе. Палили су ми и шуму, и дрва која сам сабрао тамо. Убијане су ми овце. Улазили су ми у кућу, правили и нешто око струје, прије четири године направили ми огромну штету у дворишту. Однијели су ми и очев ратни трофеј, односно пишто[...]
![Политика, 12. 1. 2025, Чувар сећања у нишкој алеји заборављених [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p24683-350x200-no.jpg)
Политика, 12. 1. 2025, Чувар сећања у нишкој алеји заборављених [Мапа]
Мирослав Величковић пронашао и уредио око 400 гробова јунака из Великог рата
Камена обележја које је истражио и пописао на старом градском вечном почивалишту, подигнута су у част неких од легендарних 1300 каплара, 25 носилаца Карађорђеве звезде са мачевима, 40 одликованих Орденом Белог орла, 57 носилаца Албанске споменице, 35 јунака из редова легендарног Гвозденог пука...
Ниш – Прочитавши огромну грађу о збивањима и људима из периода Првог светског рата (1914–1918), Нишлија Мирослав Величковић, електротехничар по занимању, својим истраживањима обогатио је српску историју. Објавио је књиг[...]
![РТРС, Танјуг, 1. 5. 2024, Годишњица напада на Србе у Западној Славонији 1995. [Видео]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20164-350x200-no.jpg)
РТРС, Танјуг, 1. 5. 2024, Годишњица напада на Србе у Западној Славонији 1995. [Видео]
У раним јутрањим часовима 1. маја 1995. започео је напад хрватских снага на Србе у Западној Славонији, познат као операција "Бљесак" током које су убијене 283 особе српске националности, а протјерано је најмање 15.000 Срба.
Војно полицијска акција названа "Бљесак", којом су хрватске снаге запосјеле део Западне Славоније који се налазио у саставу Републике Српске Крајине, била је заправо завршетак етничког чишћења Срба из Славоније који је већим дијелом остварен током 1991. године.
Децембра 1991. на простору Западне Славоније етнички је очишћено готово 190 села. Срби су прогнани, њихова и[...]
