За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Смрт 12 бањалучких беба – Породице преминулих беба још чекају правду
…Дванаест звјездица с неба пало је ноћас на ваш длан цијењени господине, Дванаест звјездица с неба пало је шта су скривиле цијењени господине… Тадашњи генерални секретар УН Бутрос Бутрос Гали, уз амерички притисак, није дозволио да се достави спасоносни кисеоник…Нашим бебама нису дали да дишу и туга је данас још… У припреми нецензурисано издање Magnum crimenа Виктора Новака
Борба за веру | уторак, 19 мај 2015. „Oва књига је најбољи одговор онима који дочекују папу у јуну ове године у Сарајеву, и онима који га зову у Србију… Зато смо одлучили да одштампамо први нецензурисано издање на српском језику – и то ћирилицом!“ Бранимир Нешић, директор издавачке… Политика, 18.5.2016, Момчило Павловић: Два покрета – оба поражена
Драгољуб Михаиловић, сматра се неосуђиваним, а пресуда Војног већа Врховног суда ФНРЈ од 15. јула 1946. против њега поништава се. Суд је утврдио да Михаиловић није имао фер суђење и да је осуђен из идеолошких и политичких разлога. Његово суђење и ликвидација, без ознаке гробног места и записника о егзекуцији,…
Политика, 18.5.2015, Александар Чотрић: Злочини без казне
Они који ових дана оспоравају одлуку Вишег суда у Београду о рехабилитацији генерала Драгољуба Драже Михаиловића најчешће као противаргумент истичу злочин који је у ноћи између 20. и 21. децембра 1943. године почињен над 68 мештана села Вранић у околини Београда. У Вранићу је неоспорно почињен страшан злочин над цивилима.…
Pressrs.ba, 17.5.2015, Posle svakog rata falsifikovan je obim stradanja Srba!
Press | Beograd 17. 05. 2015. DOKAZANO Autor knjige „Polja nesreće“ o gubicima u posljednjem ratu u Bosni i Hercegovini Milivoje Ivanišević, direktor Instituta za istraživanje srpskih stradanja u 20. veku, kaže da se odnos srpskog naroda prema svojim žrtvama u poslednjem građanskom ratu ni najmanje nije promenio nabolje u… Анри Барби: Војска убица (1918)
Упркос убијањима, упркос ужасним суровостима чији сам сведок био током претходних ратова, преносећи са бојног поља виђења оваквих страхота знам да ме само сећање на њих тера да дрхтим. Изгледа да је једини објекат аустријске војске био — уништење, и она је почела свој уништитељски посао још од самог уласка… Не заборављамо – Памтимо
РТРС, Радио Гацко, 4. и 5. 4. 2022, У Добрељима код Гацка сјећање на страшан злочин над невиним цивилима
У Добрељима код Гацка, поводом осамдесет година од страдања, служен је помен за тридесет девет мјештана које су убили припадници Првог партизанског херцеговачко-црногорског ударног батаљона.
Злочин над мјештанима, углавном старцима, дјецом и женама, догодио се у зору 4. априла 1942. године. Историја није утврдила која је била њихова кривица.
Миливоје Сушић из Гареве, као шестогодишњак, сјећа се када су у кућу упали непознати људи и одвели оца и дједа. Страдало је још двоје Сушића. Не зна шта су скривили.
- Никад нећу сазнати шта су скривили, за шта је био крив ђед Павле са седамдесет [...]
РТРС, Срна, 19. 10. 2024, Роман Борислава Косановића о страдању Срба у Ораховцу
У Народној библиотеци "Бранко Чучак" у Хан Пијеску промовисан је роман Борислава Косановића "Ораховац рововима омеђен", други дио трилогије о страдању српског народа на Косову и Метохији и о трагичним догађајима у Ораховцу 1998. године.
Косановић је рекао да је ова књига наставак приче о књижевној породици Огњановић кроз чије се страдање и битисање на Косову и Метохији приказује 25 година страдања српског народа на овом подручју, без казне за почињене злочине над Србима.
Он је напоменуо да је Ораховац само централни мотив романа, као град који је терористичка ОВК окупирала од 17. до 20. [...]
Светигора, 13. 2. 2023, Представљање књиге о Благоју Јововићу одржано у крипти подгоричког Саборног храма
Представљање књиге о Благоју Јововићу одржано у крипти подгоричког Саборног храма: “Благоје Јововић је велики херој, толико комплетан човјек се рађа једном у животу!”
У суботу 11. фебруара 2023. године са почетком у 19 часова одржано је представљање књиге Благоје Јововић, српски херој у вучјој јазбини ауторке Марије Јововић, ћерке Благоја Јововића.
Током вечери о књизи су говорили: протојереј мр Предраг Шћепановић, Архијерејски намјесник подгоричко-даниловградски; Марија Јововић, ауторка; историчар Жарко Лековић, док је одломке из књиге читала глумица мр Јована Тодоровић.
Поздравно слов[...]
Манастирец, злочин који траје и данас
Вечерње новости | Младен Станчић | 31. мај 2015.
На југозападу Македоније пропада заборављена и оскрнављена капела наших страдалих предака. Тешко је закључити где су кости убијених Срба. Незапамћен масакр бугарских хорди 1916. године
ЗАРАСЛА у шибље изнад села Манастирец, крај Македонског Брода, Спомен-капела са костурницом где почивају остаци жртава бугарских злочиначких хорди које су на Бадњи дан 6. јануара 1916. измасакрирале 103 најугледнија мештанина Пореча, заборављена је и напуштена од свих. Понајпре од отуђених потомака из тог забитог подручја на југозападу Македоније. Препуштена з[...]
РТРС, 29. 8. 2023, Веритас: Неразјашњена судбина 1.517 српских жртава
"Веритас" тренутно располаже подацима за више десетина познатих места укопа са више од 150 посмртних остатка на подручју Хрватске, покопаних углавном под ознаком "непознат", који и 28 година по престанку рата, искључиво због опструкције хрватске стране, чекају на ексхумацију
Из Документационо-информационог центра "Веритас" саопштили су да се, према њиховим подацима, међу 7.713 до сада верификованих жртава Срба са подручја Хрватске и бивше Републике Српске Крајине из рата деведесетих, налази 1.517 особа чије судбине још нису расветљене.
Међу њима су 1.083 цивила (71 одсто), од чега су 424[...]
