За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Оточац: Име српске жртве из Другог светског рата
From: Вељко ЛАВрнић Date: 2016-06-18 15:15 GMT+02:00 Subject: IME SRPSKE ŽRTVE KOJA JE STRADALA U 2 SV. RATU To: srpski.memorijal@gmail.com Ilija Milete Varda Rođen 1904. u Srpskom polju, opština Otočac, Lika. Zarobljen 1941. u aprilu od strane ustaša i talijana i odveden u zarobljeništvo u Italiju. Imamo obaveštenje od Crvenog…
DIC Veritas, 20.06.2016, Zločin na Miljevačkom platou – 24 godine nema odgovornih
Dvadesetprvog juna 1992. godine Hrvatska vojska je napala položaje srpske teritorijalne odbrane na Miljevačkom platou u blizini Drniša, u kojem je preuzela kontrolu nad prostorom od 108 kvadratnih kilometara i 7 sela. Bio je to prvi veći napad vojnih snaga Republike Hrvatske na Republiku Srpsku Krajinu, nakon što je UNPROFOR…
Жртве из Пријепоља
From: Zagorka Komad Date: 2016-06-14 9:41 GMT+02:00 Subject: To: srpski.memorijal@gmail.com Poštovani, u skladu sa vašim pozivom, prijavljujem sledeće žrtve iz porodice nastradale u XX veku: 1. Ujak mog oca, Đerosim (orig. Jevrosim, Eufrosim) Špica iz Prijepolja, selo Miljevići, ubijen je u lovu od strane muslimanske milicije, pre 1914. godine; 2.…
Вуковар: Основни подаци о жртвама
Од: Zivan Stojsic Датум: 13. јун 2016. 15.51 Наслов: Основни подаци о жртвама Коме: srpski.memorijal@gmail.com Одазивајући се позиву на сарадњу који је „Политика“ објавила 12.06.2016. шаљем Вам основне податке о мојој мајци , мом деди и тетки , жртвама усташког геноцида. —————————————————- Василије Туцић , радник у млину. (1886 –…
Радован Дамјановић: Играно документарни Дубровник
Оно што није приказано на телевизији, није се ни десило. Сходно томе, оно што је на телевизији, сигурно се десило. Пратећи ову небулозну логику искривљеног огледала, државна телевизија нашег суседа производи псеудо-историјске филмове и серије, с’ очигледном идејом да лажи поновљене у бескрај морају на крају постати истина. Та рецептура…
Независне, 18.6.2016, Требиње: Помен и прастос жртвама усташког покоља
ТРЕБИЊЕ – Данас је у требињском приградском насељу Придворци обиљежена седамдесет пета годишњица усташког покоља, у коме је звјерски убијено 13 угледних Срба овога краја и бачено у Придворачку јаму. У непосредној близини јаме је прије десет година саграђена Спомен капела, са именима свих жртава, гдје је, у присуству родбине…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 25.6.2017, Озна стрељала 1.000 људи код споменика краљу Александру
Иницијативни одбор за обнову краљеве чесме у Лисичијем потоку подноси граду идејно решење за уређење тог простора, највећег стратишта у Београду 1944. године
ИНИЦИЈАТИВНИ одбор за обнову девастиране Краљеве чесме у Лисичијем потоку и постављање споменика жртвама револуционарног терора, у јесен 1944. године, поднеће током недеље идејни пројекат Комисији за споменике, називе тргова и улица у Београду. Они очекују да ће управо на овом месту, где је народ 1936. подигао спомен-чесму краљу Александру, мучки убијеном у Марсељу две године раније, нићи и обележје свим невино стрељанима, по налогу Оз[...]
Погледи, 22. 3. 2025, Маутхаузен, 1945: „Ми смо Срби!“ – На данашњи дан: 80. годишњица ослобођења логора Маутхаузен
Дражин капетан Живадин Љубисављевић, дочекао је ослобођење 1945. у Маутхаузену. Американци су почели да деле храну. Живадин је сведочио: „Постројени су робови свих нација. Онда се десило чудо. Преко 20.000 робова одједном је полетело према казанима са храном. Многи болесни и немоћни су падали, а преко њих су газиле гладне масе. Погледајте сада, молим вас, ко смо ми Срби. Од 600 Срба ниједан се није макнуо из строја. Амерички официр нас је посматрао. Био је изненађен нашом присебношћу и нашим достојанством. Запитао је: ’Ко сте ви?‘ Ја сам му одговорио: ’Ми смо Срби‘. Онда ме је поново запитао: [...]
Вечерње новости, 18. 5. 2024, Обележен Дан сећања на жртве нацистичког прихватног логора Земун на Сајмишту
ПРОШЛО је пуних шест година откако су "Новости" откриле масовну гробницу са посмртним остацима око 6.500 српских жртава страдалих у Прихватном логору Земун, на Сајмишту, и покренуле акцију да се ово место достојно обележи. Да ће жртве добити већи споменик за који ће се знати да је у питању једна од највећих масовних гробница у нашој земљи, најавио је председник Скупштине Градске општине Земун Мирослав Гајић, на обележавању Дана сећања на жртве Анхалтен Лагер Семлин.
Комеморацију је организовало Удружење грађана "Јадовно 1941" и свештенство манастира Светог архангела Гаврила, уз подршку Општ[...]
Глас јавности, 22. 8. 2025, Веритас: Пре 34 године у Сиску почињен један од најтежих злочина над Србима у Хрватској
На данашњи дан пре 34 године, на подручју Сиска почињен је један од најтежих злочина над Србима у Хрватској, када су припадници хрватске полиције и војске убили 15 особа, а више десетина ранили, саопштио је Документационо-информациони центар „Веритас“.
Како се наводи, најмлађа жртва била је девојчица Жељка Боиновић. За овај злочин у цапрашким селима до данас нико није кривично одговарао.
Како је Веритас навео, припадници хрватске полиције и Збора народне гарде су у транспортерима са ознакама ЈНА ничим изазвани „протутњали“ кроз више села и насумично пуцали на мештане.
У раним јутарњим[...]
![Срна, 12. 2. 2017, Обиљежено 75 година од убиства 562 Срба [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p4923-350x200-no.jpg)
Срна, 12. 2. 2017, Обиљежено 75 година од убиства 562 Срба [Мапа]
БАЊАЛУКА, 12. ФЕБРУАРА /СРНА/ - У храму Покрова Пресвете Богородице у Поткозарју данас су служени литургија и парастос поводом 75 година од страдања 562 Срба у Поткозарју и Пискавици у Другом свјетском рату.
Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић навео је да су усташе 5. 7. и 12. фебруара 1942. године свирепо убиле невине српске цивиле, међу којима и 77 дјеце.
"То говори о размјерама страховитог злочина, незапамћеног на овим просторима, а егзекутор је била Независна Држава Хрватска посредством својих кољача", рекао је Савановић новинарима у Поткозар[...]
