За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Матановић: Споменик је морални дуг према невино страдалима
Вечерње новости | В. ТАЛОВИЋ | 11. фебруар 2013. Подигнимо споменик свим жртвама усташког геноцида, од Јасеновца до “Олује” (1) ИСТОРИЈА која се заборавља, понавља се. Да је Јасеновац био познат светској јавности као што је био познат Аушвиц, “Олује” 1995. године не би било – каже наш прослављени… РТС, 12.2.2013, Годишњица пробоја из нишког логора
Први пробој логораша у Европи, у време Другог светског рата, догодио се на данашњи дан пре 81 годину. Затвореници концентрационог логора на Црвеном крсту у Нишу, успели су да побегну и избегну стрељање на Бубњу. Осам деценија после догађаја, спомен комплекс се реконструише, а музејска поставка мења, први пут после…
Блиц, Танјуг, 2. 2.2013, Српска удружења у Норвешкој: Заустављен покушај ревизије историје
Савез српских удружења у Норвешкој саопштио је вечерас да је у заједничкој акцији Срба у Норвешкој и норвешких пријатеља Срба и Србије заустављен покушај ревизије антифашистичке историје у режији Горане Огњеновић и Наташе Матаушић из Хрватске. У оквиру пројекта Thanking the People of Norway на Универзитету у Ослу је била…
Вечерње новости, 26. 1. 2013, Лужанин убијен по налогу КПЈ
Суд у Чачку рехабилитовао потпоручника Огњена Лужанина, јунака Априлског рата 1941. године. Није учествовао ни у каквом сукобу четника и партизана, убијен по наредби комесара КПЈ ПОСЛЕ готово 70 година, решењем Вишег суда у Ваљеву рехабилитован је потпоручник Огњен Лужанин, авијатичар који је у кратком Априлском рату 1941. неустрашиво нападао…
Печат, 25.1.2013, Владимир Умељић: Дрска и срамна ревизија историје
„У ХРВАТСКОЈ ДРЖАВИ 1941-1945. НИЈЕ ИЗВРШЕН ГЕНОЦИД НАД СРБИМА“ Овој апсурдној тврдњи настоји да прибави „легитимитет“ дисертација немачког историчара Александера Корба, награђена недавно највишом оценом на берлинском Универзитету „Хумболт“ Млади немачки историчар Александер Корб је на берлинском Универзитету „Хумболт“ успешно одбранио своју докторску тезу под насловом: „У сенци светског рата.…
Вечерње новости, 28. 1. 2013, Захтев за рехабилитацију Радослава Грујића
Акција „Новости“: Почиње процес за рехабилитацију академика Радослава М. Грујића. Исправља се неправда према спасиоцу мошти цара Душана, кнеза Лазара, цара Уроша… ЗАХТЕВ за рехабилитацију једног од највећих српских умова, академика проф. др Радослава М. Грујића, протојереја СПЦ, започео је пред Вишим судом у Београду 23. јануара ове године. Предмет…
Не заборављамо – Памтимо
СРНА, 18. 5. 2023, Обиљежене 24 године од убиства Срба у Прилужју
ПРИЛУЖЈЕ, 18. МАЈА /СРНА/ - У Прилужју су данас обиљежене 24 године од убиства шесторице Срба из тог највећег српског села уз пут Приштина-Косовска Митровица, нападнуте у подножју Чичавице, злогласног упоришта припадника терористичке ОВК.
Након парастоса и полагања вијенца на спомен-обиљежје, предсједник Привременог органа општине Вучитрн измјештеним у Прилужје Милан Костић је рекао да је овај споменик чувар истине о страдању Срба, а да ће у наредних годину дана бити изграђен меморијални парк страдалим Вучитрнцима.
Костић је навео да садашње спомен-обиљежје опомиње све Вучитрнце, посебно[...]
Политика, Танјуг, 3. 9. 2023, Годишњица победе Срба на Делиграду 1806. године
На данашњи дан 1806. године Карађорђеви устаници су на Делиграду потукли Турке.
На улазу у Ђуниски теснац, између Ражња и Алексинца, под командом вође Првог српског устанка Карађорђа, Срби су тада одбили напад бројчано надмоћних турских снага, одбацивши их ка Нишу.
Пошто се знало да се по наређењу Високе Порте, односно султана Селима III, припрема велика офанзива на устаничку Србију, Карађорђе је организовао, колико је био могуће, утврђивање праваца вероватних наступања турских трупа.
Тако је Јаков Ненадовић, како му је наложено, обезбеђивао вероватни правац надирања из Босне, а војво[...]
![СРНА, 17. 6. 2022, Организовати округли сто о стадању Срба кроз 20. вијек [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p16725-350x200-no.jpg)
СРНА, 17. 6. 2022, Организовати округли сто о стадању Срба кроз 20. вијек [Мапа]
ШЕКОВИЋИ - О страдању Срба у средњем Подрињу и Бирчу кроз цијели 20. вијек треба организовати округли сто да би се ширила истина о геноцидној намјери према српском народу, рекао је Срни професор историје Жељко Ристић.
Професор Ристић изјавио је да је током данашњег историјског часа у Шековићима говорио и о страдању Срба почетком 20. вијека у Првом и Другом свјетском рату и уопште како је половином 19. вијека од Римокатоличке цркве настала антисрпска идеологија, према којој граница треба да буде на ријеци Дрини.
Он је навео да је тежиште излагања у Основној школи "Јован Дучић" било на стр[...]
Срна, 28.4.2016, Навршава се 21 година од злочиначке акције „Бљесак“
У операцији "Бљесак", 1. и 2. маја 1995. године, убијено је или се води као нестало 283 Срба, од којих 55 жена и 11 дјеце
БАЊАЛУКА, 28. АПРИЛА /СРНА/ - Првог маја 1995. године 16.000 припадника хрватских оружаних снага напало је 15.000 житеља Западне Славоније, која је била под заштитом УН, што је довело до страдања и протјеривања српског становништва.
У операцији "Бљесак", 1. и 2. маја, убијено је или се води као нестало 283 Срба, од којих 55 жена и 11 дјеце.
Током "Бљеска" поубијано је укупно 28 мјештана села Медари код Нове Градишке, а хрватски војници нису никог поштед[...]
![РТРС, Глас Српске, СРНА, 21. 4. 2023, Пронађен списак Диане Будисављевић са именима 5.800 дјеце [Фото]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p13545-350x200-no.jpg)
РТРС, Глас Српске, СРНА, 21. 4. 2023, Пронађен списак Диане Будисављевић са именима 5.800 дјеце [Фото]
Музеј жртава геноцида у Београду дошао је у посјед оригинала списка Диане Будисављевић са именима и свим подацима око 5.800 српске дјеце спасене из усташких логора смрти Независне Државе Хрватске, за који се мислило да је изгубљен или уништен, рекао је данас директор овог музеја Дејан Ристић.
Ристић је рекао да је списак српске дјеце настао у другој половини 1942. године у "Заводу за глухонијему дјецу" у Загребу у оквиру "акције Диане Будисављевић" и данас је први пут представљен јавности.
Он је навео да тај списак садржи имена и презимена дјеце, њихових родитеља, датум и назив логора из[...]
