За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Срна, 9.5.2016, Сребреница: Одата почаст за 500 убијених Срба у последњем рату
СРЕБРЕНИЦА, 9. МАЈА /СРНА/ – У сребреничкој Спомен-соби данас је служен парастос за свих око 500 Срба погинулих у посљедњем рату са подручју те општине. Међу погинулим и убијеним је више десетина жена и 40 српских војника и цивила који се још воде као нестали јер нису пронађени ни за…
Србима наметнуто или да гину или да буду издајице
Драгана МАТОВИЋ | 08. мај 2016 | Вечерње новсти Историчар Момчило Павловић о Дану победе, проглашењу независности Косова, равногорцима и партизанима, новом светском поретку… ЧИТАВ цивилизовани свет има разлога да сутра слави 9. мај, Дан победе, али догађаји после 1945, посебно савремени, релативизују све оно што је настало после Другог…
РТС,СРНА, 8.5.2016, Спомен на жртве хрватског усташког логора Јасеновац – 71. година од пробоја јасеновачких логораша
Полагањем венаца на спомен-подручје Доња Градина код Козарске Дубице обележена је 71. година од страдања жртава усташког злочина у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доњој Градини. Нама данас ударају жиг зликовца, а зликовцима стављају ореал жртве, рекао је председник Србије Томислав Николић и поручио да то што су…
Прије више од два вијека одиграла се битка на Љубићу
БЕОГРАД, 7. МАЈА /СРНА/ – Бој на Љубићу једна je од најзначајнијих битака у Другом српском устанку, а одиграла се 8. маја 1815. на брду Љубић, недалеко од Чачка. Побједа над Tурцима у том боју била је велико морално оснажење народу, улила је људима самопоуздање и подигла Србе масовно на…
Срна, 7.5.2016, Миливоје Иванишевић: Покренути питање геноцида над Србима
У Хрватској демографски губици српске нације износе 486.000 од укупно 913.000 Срба, који су се ту налазили 1941. године, што је више од половине или 53 процента српске популације БЕОГРАД, 7. МАЈА /СРНА/ – Директор београдског Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић сматра да треба покренути…
СРНА, Искра, 7.5.2016, МЕЂУНАРОДНА КОМИСИЈА ЗА УТВРЂИВАЊЕ ИСТИНЕ О ЈАСЕНОВЦУ: Српска се залаже да истина о геноциду у НДХ не буде заборављења
Међународна комисија за утврђивање истине о Јасеновцу утврдила је да се Република Српска залаже да истина о јасеновачком систему хрватских логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома буде сачувана од заборава и да се садашње генерације упознају о геноциду почињеном над овим народима у Независној Држави Хрватској /НДХ/. Предсједник ове…
Не заборављамо – Памтимо
РТ Балкан, 11. 7. 2025, Зоран Шапоњић: И Србе су убијали, зар не: Зашто Запад не жели да види хиљаде српских жртава Братунца и Сребренице
Мајке Сребренице данас ће поново у Поточарима своје мртве жалити окружене пажњом половине света, мајке Залазја, Бјеловца и Кравице, Ратковића и Јежештице саме као и до сада
Из центра Братунца, са велике раскрснице са које пут право води ка Поточарима и преко које ће овог јутра проћи бројни ескорти са западним дипломатама из Сарајева до центра Бјеловца, ваздушном линијом, нема ни пет – шест километара. Магистралом, можда ни пет минута. А, село Бјеловац, да је у данашњем свету само за мрвицу мање лицемерја и тешке неправде, могло би заиста да буде занимљиво њиховим екселенцијама.
Десно од пута[...]
Nova.rs, 17. 4. 2021, Шумадинци подигли споменик Немцу погинулом 1941.
Немац Ото Сеп, пилот ловачког авиона "Хокер Фјури", погинуо је 6. априла 1941. године изнад Гледићких планина у Шумадији. Мештани села Дулене пронашли су тело настрадалог пилота и кришом га сахранили, а скоро осам деценија није се знало где је сахрањен.
Тек пре неколико година, откривено је где почива Ото Сеп, а мештани су му сада подигли и надгробно обележје. Овај, српској јавности мало познати херој, иако пореклом Немац, био је пилот Краљевине Југославије, а оборили су га немачки авиони који су бомбардовали Београд у априлу ’41.
Село Дулене на обронцима Гледићких планина, вероватно је међ[...]
Вечерње новости, 4. 8. 2025, Никола Жутић: Поводом 30. годишњице ’Олује‘ - Како је на основу историјских фалсификата припремано стварање хрватске државе
ДOK се српска научна историографија изнуривала наметнутим дилемама партизанске „народне револуције“ и грађанског рата, изван њеног домета остајала су незаобилазна, есенцијална питања формирања верских нација које данас доминирају у постјугославенским државноправним прекрајањима граница.
Питања етнографске или географске суштине хрватства, којим су се нажалост у већој мери бавили историчари и филолози 19. века, остала су у доброј мјери на маргинама интереса српске историографије у 20. столећу. С друге стране, наметнута је „истина“ о старини хрватства која настала на римокатоличким „светим лажи[...]
РТРС, 5. 6. 2022, Нема казне за одговорне за страдање Срба у Зеници
Навршило се данас 30 година од напада муслиманских снага на српско становништво на подручју Зенице, којим је отпочело страдање и етничко чишћење око 28.000 Срба са њихових вјековних огњишта, а ни данас нема казне за одговорне.
До данас нису процесуирани одговорни за злочине и убиства српских цивила у Музичкој школи, у просторијама Војне полиције, Казнено-поправном заводу, другим објектима у граду, као ни за бруталне ликвидације у селима у околини Зенице.
Народни посланик Срђан Тодоровић рекао је Срни да је срамотно што за страдање српских цивила ни послије 30 година нису кажњени одговорн[...]
РТС, 12.2.2013, Годишњица пробоја из нишког логора
Први пробој логораша у Европи, у време Другог светског рата, догодио се на данашњи дан пре 81 годину. Затвореници концентрационог логора на Црвеном крсту у Нишу, успели су да побегну и избегну стрељање на Бубњу. Осам деценија после догађаја, спомен комплекс се реконструише, а музејска поставка мења, први пут после 1969. године
Новина у логорском коплексу биће виртуелна презентација простора и музејске поставке, а први пут биће изложене фотографије 104 припадника равногорског покрета Драже Михаиловића, који су заједно са Скојевцима, Јеврејима и Ромима, од 1941. године били заточени у логору [...]
