За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Беоинфо, 26.2.2016, Реконструкција Централне куле на Старом сајмишту почеће 2017. године
До краја године треба да буде завршен пројекат реконструкције Централне куле на Старом сајмишту, што би значило да би у 2017. години могло да се почне са радовима, рекао је градски менаџер Горан Весић. – Посао на расељавању Централне куле је завршен. Током ове недеље су и последња два уметника…
Политика, 24.2.2016, За два окупаторска војника стрељано 27 сељака
Сећање на дан кад је село Горња Стражава у фебруару 1942. године изгубило готово све способне мушке главе Прокупље – Полагањем венаца и пригодним програмом у Горњој Стражави код Прокупља одата је пошта стрељаним мештанима овога села крајем фебруара 1942. године. Представници борачких организација, месне заједнице и општине подсетили су…
Политика, 22.2.2016, Страдања Карловчана у Великом рату
Мало познате детаље: некажњене злочине, интернацију, пљачку материјалног и културног богатства, али и хуманост српског живља, открива мр Жарко Димић, директор Архива САНУ у Сремским Карловцима Због злочина почињених над српским становништвом у Сремским Карловцима у Првом светском рату нико од представника аустроугарских власти није одговарао. Артур Валка, који је…
РТС, 14.2.2016, Слађана Зарић: Призрен 1915 – Кад српски војник напушта отаџбину
Војска је остала верна краљу и отаџбини у најтежим тренуцима кад се напуштала домовина, остављала породица и родна груда. Закопали су тешку артиљерију, понели грумен српске земље у недрима и кренули преко албанских и црногорских планина у непознато. Иако је пред њима био мукотрпан пут, војници и студенички монаси понели…
Срна, 14.2.2016, Измјестити шехиде из меморијалног центра – интервју Миливоје Иванишевић
Ту су сахрањени и многи команданти бригада, носиоци највиших одликовања, која су добили за паљење српских села и уништавање становника српске националности – наводи Директор београдског Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић. БЕОГРАД, 14. ФЕБРУАРА /СРНА/ – Директор београдског Института за истраживање српских страдања у 20.…
Вечерње новости, 14.2.2016, Сакрили масакр 6.000 Срба због братства и јединства
Сећање Милорада Ћебића, једног од малобројних преживелих сведока усташког пира у Старом Броду у априлу 1942. Заклано и 72 Ћебићевих рођака, најмлађи имао седам дана. Девојке у самртном загрљају скакале са стене СЛИКА дугих девојачких белих кошуља које се расцветавају у мутнозеленој набујалој Дрини као цвеће на воденом гробу непрестано…
Не заборављамо – Памтимо
РТ Балкан, 13. 8. 2023, Обележена 217. годишњица Боја на Мишару
У реконструисаном музеју отворена је нова стална поставка посвећена Боју на Мишару
Државном церемонијом полагања венаца код споменика Карађорђу и мишарским јунацима, данас је обележена 217. годишњица Боја на Мишару.
Уз помен Карађорђу и мишарским јунацима у селу Мишар недалеко од Шапца, венце су положили представници Министарства одбране и Војске Србије, Мачванског управног округа и Града Шапца, удружења грађана за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, преноси Танјуг.
Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић истакао је да је [...]
Извор 182, 20.12.2017, Слатински Дреновац: Још чекамо правду и саосећање
У селу Слатински Дреновац 15. децембра одржан парастос убијеним и несталим Србима у егзодусу из Западне Славоније 1991. године
На позив Већа српске националне мањине Вировитичко-подравске, Бјеловарско-билогорске, Пожешко-славонске и Бродско-посавске жупаније 15. децембра у селу Слатински Дреновац у тамошњој цркви Св. Георгија порушеној још 1942. године током Другог св. рата, окупило се педесетак мештана и људи пристиглих из других средина да одрже помен на страдање својих сународника у првом великом егзодусу и западне Славоније који се догодио у зиму 1991. године.
Парастос у девас[...]
Вечерње новости, 11.5.2016, Страдање Српкиња у последњем рату: Монографија "Наша исповијест" у центру Њујорка
Жене из РС никада нису биле посматране у контексту жртава. Победиле прошлост и показале да су спремне да се боре за истину
СУПРУГЕ, мајке и сестре које су своје најмилије изгубиле током протеклог рата у БиХ, ових дана су о својим губицима, страдању српске деце, момака, мужева, очева и целих породица сведочиле тамо где то до сада није било баш популарно, у центру Њујорка!
Наиме, у оквиру конференције Пораз фашизма и сећање на жртве, коју је поводом 71 године од пробоја јасеновачког логора организовао Институт за истраживање злочина у Јасеновцу, петнаест Српкиња промовисало је своју моногр[...]
РТ Балкан, 18. 10. 2024, Павелићев паклени план: Колико је некадашњих Срба међу данашњим Хрватима
Не постоје чак ни процене колико се покатоличених Срба, који су преживели геноцид, вратило у православно хришћанство, каже за РТ Балкан историчар Горан Латиновић
Између 240.000 и 250.000 Срба покрштено је у НДХ – то је бројка коју је патријарх Иринеј навео у писму папи Фрањи из 2014. године тражећи да се "непогрешивом суду Божјем" препусти одлука о канонизацији надбискупа загребачког из времена Другог светског рата Алојзија Степинца.
Ова процена најчешће се наводи и у највећем броју историјских извора, а неретко се цитира и писмо Степинца упућено папи Пију Дванаестом 18. маја 1943. у кој[...]
Глас Српске, СРНА, 3. 5. 2024, Лале: Дјецу затварали у логоре, а причају о геноциду
У Сребреници су током протеклог рата постојала три логора за Србе у којима је било затворено више од 120 људи, међу којима и дјеца, а убијено их је више од 30, рекао је предсједник Удружења логораша регије Бирач Винко Лале.
Лале је као примјер навео рањеног деветогодишњег Бране Вучетића и Миру Филиповић са седмомјесечним сином Немањом и трогодишњом кћерком Оливером из братуначког села Бјеловац који су били затворени у логор у Сребреници и мучени глађу у просторијама у којима није било гријања.
Он је поменуо и српску дјецу из сребреничког села Чумавићи из кога су муслиманске снаге комплет[...]
