За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, 10. 7. 2025, Зуроф: Оно што се догодило у Сребреници дефинише се као ратни злочин
Израелски историчар Ефраим Зуроф изјавио је данас за Танјуг да у Сребреници 1995. године није почињен геноцид, већ ратни злочин, као и да су Сједињене Америчке Државе и ЕУ измислиле причу о геноциду из политичких разлога да би, како је навео, смириле муслимане. – Прије свега, морате схватити да свака…
РТ Балкан, 21. 7. 2025, Зоран Шапоњић: Зашто страда Игор Поповић – Поменуо злочине терориста ОВК и завршио иза решетака
Приштински медији током викенда су пренели дословце да је Поповић ухапшен зато што је у Великој Хочи „одржао говор против ОВК“ У оптужници која је пре две године прочитана пред Специјализованим већима Косова у Хагу на почетку суђења четворици високих функционера ОВК-а Хашиму Тачију, Кадри Весељију, Јакупу Краснићију и Реџепу… Политика, 22. 7. 2025, Саво Штрбац: Усташки домољубни дернек на загребачком хиподрому
Главна вест у региону у првој половини јула неспорно је био концерт хрватског проусташког певача Марка Перковића Томпсона на загребачком хиподрому пред пола милиона посетилаца, међу којима је било и две трећине млађих од 30 година и високих државних дужносника. Епитет главне вести концерт је заслужо по више основа. Први… Српски Меморијал, 22. 7. 2025, Ninoslav Randjelovic: Holy Places Demolished – Kosovo 2025 – Нинослав Ранђеловић: Сатирање Светиња – Косово и Метохија 2025. [Видео]
Ninoslav Randjelovic Jul 9, 2025 Unique video recordings show the actual condition of some of the most ancient Serbian Orthodox churches and monasteries in Kosovo and Metohia. Today, they have been turned into piles of stones or have already been leveled to the ground. This unique testimony about Serbia’s endangered…
СРНА, РТРС, 20. 7. 2025, Три деценије без правде за масакр у Горњим Магашићима
У Горњим Магашићима код Братунца данас су обиљежене 33 године од страдања осам цивила из овог српског села које су у породичним кућама убили припадници муслиманских оружаних снага из сусједних села Глогове и Бљечеве, и Сребренице. Код спомен-обиљежја служен је парастос за 24 мјештана овог села убијених током одбрамбено- отаџбинског…
ИН4С, 25. 6. 2025, Историјски тренутак: Државни архив Црне Горе послије више од вијека вратио архивску грађу из Беча
Након више од једног вијека, у Црну Гору је враћена драгоцјена архивска грађа из времена Књажевине и Краљевине Црне Горе, која је након 1916. године и Првог свјетског рата на крају завршила у Бечу. Овај историјски тренутак представља један од најзначајнијих догађаја у историји Државног архива Црне Горе (ДАЦГ) и… Не заборављамо – Памтимо
Политика, 15. 11. 2024, Изложба о Батинској бици
У Другом светском рату град Сомбор ослобођен је 21. октобра 1944. године, али борбе око града нису се смиривале. Вишедневне тешке борбе за успостављање мостобрана код Батине започеле су 11. новембра. У наредних десетак дана на овом страшном ратишту погинуло је 1.800 бораца, а велики број је рањен.
Поводом 80 година од Батинске битке у Спомен музеју Батинске битке, као депадансу Градског музеја Сомбор отворена је изложба „Сомборски партизански одред и ’Партизанско виђење Сомбора‘“. Ауторка изложбе је Мартина Малбашки, кустос-историчар.
Сомбор се борио и патио заједно са борцима, јер је од[...]
Глас Српске, 29. 9. 2024, Драженко Ђуровић: Политички односи у БиХ: 1945-1958 (3) - Миграције и српска демографска ерозија
Миграције које су се десиле првих година након ослобођења један су од фактора различите популационе динамике три босанскохерцеговачка народа.
Тај период обиљежило је знатно исељавање Срба, донекле и Хрвата, док су муслимани минимално учествовали у миграцијским кретањима изван Босне и Херцеговине.
Образац којим се КПЈ служила при рјешавању избјегличког питања и спровођењу колонизације у Војводину иницирао је одлив око 100.000 Срба и несумњиво утицао на измјену етничког састава становништва централне југословенске републике, што је имало дугорочне посљедице и крупне политичке рефлексије.
[...]
Агенције, 2. 7. 2023, Преминуо Ђорђе Михаиловић, чувар Зејтинлика
Чувар српског војничког гробља „Зејтинлинк“ у Солуну, чувени чика Ђорђе Михаиловић, преминуо је данас у 96. години.
Тужну вест саопштио је министар спољњих послова Србије Ивица Дачић.
„Још једна тужна вест данас - у 17.30 часова, у 96. години умро је чика Ђорђе Михаиловић, чувар ’Зејтинлика“, српског гробља у Солуну“, написао је српски шеф дипломатије.
Додао је, да је Чила Ђорђе трећа генерација чувара српске историје и гробова српских јунака.
„Животна жеља му је била да добије српски пасош и та жеља му је испуњена. Искрено саучешће породици и свим пријатељима. Нека му је вечна сла[...]
ДИЦ Веритас, РТРС, Молитвено сјећање поводом Светих новомученика јасеновачких
У Манастиру Рођења Светог Јована Крститеља у Јасеновцу 9. септембра је одржана централна прослава поводом празника Светих новомученика јасеновачких, који се обиљежава 13. септембра.
Свету Архијерејску Литургију служило је више архијереја Српске православне цркве, Његово високопреосвештенство митрополит смоленски Исидор, архиепископ михаловско-кошицки Георгиј, те архијереји сестринских православних цркава.
Епископ пакрачко-славонски Јован истакао је да је празник Светих новомученика јасеновачких јединствен у православљу.
„Ми смо чувари Јасеновца, мјеста светиње и молитве, за народ, цр[...]
Глас Српске, СРНА, 5.8.2018, Крст висине 11 метара на мјесту Прве невесињске пушке
Невесиње - У невесињском селу Крекови, на мјесту гдје је пукла Прва невесињска пушка, данас је освештано новосаграђено спомен-обиљежје у облику крста висине 11 метара.
Освештању новоподигнутог Споменика невесињским устаницима 1875. године у Крековима присуствовао је српски члан Предсједништва БиХ Младен Иванић, који је покровитељ изградње Спомен-обиљежја.
Иванић је истакао да је идеја за изградњу спомен-обиљежја потекла од преминулог посланика Ранка Савића, који му је једном приликом рекао да би волио да се обиљежи мјесто одакле је “кренула слобода испод турске владавине”.
“То нисам з[...]
