Молитвено сјећање поводом Светих новомученика јасеновачких Фото: ДИЦ Веритас, Корана Штрбац
У Манастиру Рођења Светог Јована Крститеља у Јасеновцу 9. септембра је одржана централна прослава поводом празника Светих новомученика јасеновачких, који се обиљежава 13. септембра.
Свету Архијерејску Литургију служило је више архијереја Српске православне цркве, Његово високопреосвештенство митрополит смоленски Исидор, архиепископ михаловско-кошицки Георгиј, те архијереји сестринских православних цркава.
Епископ пакрачко-славонски Јован истакао је да је празник Светих новомученика јасеновачких јединствен у православљу.
„Ми смо чувари Јасеновца, мјеста светиње и молитве, за народ, цркву и човјечаство“, рекао је епископ Јован и поновио да је хришћански праштати, али не и заборављати.
Митрополит смоленски Исидор рекао је да су народ и црква дужни да се моле за Свете новомученике јасеновачке да се такво зло никада не би поновило и догађало.
„Ми смо дужни да будемо носиоци свјетлости Божије“, рекао је митрополит Исидор.
Светој Архијерејској Литургији присуствовали су бројни вјерници из свих крајева Хрватске, Србије и БиХ, те бројни званичници, међу којима српски члан Предсједништва БиХ Младен Иванић, посланик у Народној Скупштини и предсједник Одбора за Доњу Градину Дарко Бањац и амбасадор Србије у Хрватској Мира Николић.
На хумци поред „Каменог цвијета“ су у оквиру централне прославе Светих новомученика јасеновачких освештани славски колач и жита, а у 18.00 часова је оџано Вечерње богослужење у Саборном храму Свете Тројице у Пакрацу.
У недјељу, у 9.00 часова служена је Света Архијерејска Литургија, те освештан параклиса Благовештења Пресвете Богородице у Владичанском двору у Пакрацу.
Света архијерејска литургија у храму Светих апостола Петра и Павла у Кућанцима, гдје је крштен блаженопочивши Патријарх српски Павле, биће служена је понедјељак, 11. септембра, у 9.00 часова, на празник Усјековања главе Светог Јована Крститеља.
Ове године посебно се обиљежава 75 година од страдања српског народа са Козаре, који је био највећа жртва Јасеновца и Другог свјетског рата.
Хиљаде козарачких жена и дјеце настрадало је у систему јасеновачких логора, а само мањи број дјеце спасили су Диана Будисављевић и њени сарадници.
Из Епархије пакрачко-славонске позвали су вјернике да и сљедећих година узму учешће у овим овим догађајима који имају неизмјерно значење и за све пострадале и за наставак грађења културе сјећања на Јасеновац и његове жртве.
