За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТ Балкан, 4. 11. 2024, Високи Дечани и Адем Јашари: Шта је културна баштина тзв. Косова?
Министарство културе, омладине и спорта тзв. Косова објавило је листу културног наслеђа под привременом заштититом, а на тој листи, у категорији арехеолошког наслеђа, налази се 968 споменика Хиљаду пута поновљена лаж постаје истина. Овај рецепт нацистичког министра пропаганде Јозефа Гебелса покушавају да примене албански сепаратисти са Косова и Метохије како…
РТРС, 3. 11. 2024, Скелани: Спомен-соба у знак сјећања на 309 српских жртава
На иницијативу Српског културно-просвјетног друштва Осат из Скелана, а уз подршку Владе и предсједника Републике Милорада Додика, завршена је реконструкција и обнова парохијске куће у којој је урађена спомен-соба у знак сјећања на 309 страдалих мјештана Скелана. Спомен-собу у којој се налазе фотографије цивила и бораца с подручја Скелана, убијених…
Политика, 1.11.2024, Саво Штрбац: Хрватски суд о злочину на Петровачкој цести
Пре осам дана загребачки Општински грађански суд одбио је тужбени захтев Славице и Спасе Рајића против Републике Хрватске ради накнаде штете због убиства њихово двоје деце приликом гранатирања избегличке колоне на Петовачкој цести у августу 1995. и обавезао их да туженој држави накнаде трошкове парничног поступка у износу од око…
Спутњик, 30. 10. 2024, Ово се управо дешава у Призрену: Милош Ковић разобличава нова албанска злодела
Поред убијања и протеривања српског становништва са Косова и Метохије, отимања дедовине, рушења гробова и демолирања манастира и цркава, Албанци се упорно труде да оно што нису уништили уврсте на списак светске културне баштине. Свакако да се нису сами досетили, јер од стварања албанске државе 1912. до данас, они играју… Компас.инфо, 2. 11. 2024, Наредбе Воје Танкосића које су оснажиле српске породице и сачувале српске мајке у Македонији и на КиМ
Почетком XX века енормно расте стопа насиља над српским становништвом на подручју Македоније и Косова и Метохије. Тамо Бугари, Арнаути и Турци удруженим снагама пљачкају, убијају и малтретирају Србе, а између осталог и наше жене. Довољно је рећи да је 1905. за само три месеца забележено преко 800 убијених Срба… РТ Балкан, 31. 10. 2024, Зоран Шапоњић: Лучиндан у Јагњеници крај Зубиног Потока: Шта је било и шта се тек спрема
„Тешко је. А опет, било је и теже. Био сам јутрос у цркви, никад се, чини ми се, народ није усрдније и искреније молио но јутрос на литургији, на Светог Луку ове 2024. године“, преноси ми јутрос познаник из Јагњенице Било је то око Лучиндана 2011. године и били су…
Не заборављамо – Памтимо
СРНА, 17. 5. 2023, Над Србима вршен анимални геноцид о чему пише Арчибалд Рајс
БИЈЕЉИНА, 17. МАЈА /СРНА/ - У Музеју Семберије вечерас је представљено дјело "Бугари у извјештајима Арчибалда Рајса" о коме су говорили професор Милоје Пршић и Милорад Ђошић, приређивач и издавач књиге.
Пршић је рекао да ова тема говори да су централне силе над Србима починиле геноцид од 1914. године до 1918.
"У Првом светском рату Србија је поднела огромне жртве које су јој нанели Аустроугари, Хрвати, Немци и Бугари, а изгубила је 1.247.535 људи, од којих је 54 одсто мушке репродуктивне популације према српским изворима, а према француским 64 одсто", рекао је он.
Он је истакао да је [...]
РТРС, Срна, 21. 10. 2020, Преминула српска хероина Милица Маљковић
На православном гробљу у Сурчину данас ће бити сахрањена Милица Маљковић која је као дијете преживјела пакао усташке јаме Равни Долац на Динари.
Милица Маљковић, рођена Бошковић, родом је из Доњих Рујана код Ливна.
На православни празник Огњену Марију 30. јула 1941. године усташе из Рујана и околине одвеле су Милицу, њену мајку, сестру и укупно 218 српских жена, дјеце и стараца из овог села и живе их бацили у јаму Равни Долац на Динари.
Милица је била међу четрнаесторо оних који су преживјели пакао јаме Равни Долац и дочекали да буду живи извађени након 42 дана проведена без хране у ј[...]
Жарко Видовић: Слобода је директни пут у покајање
Рођени сте у Тешњу, детињство и младост сте провели у Босни, најпре Добоју а потом у Сарајеву. Одакле су пореклом Ваши родитељи?
Моја мајка Јелена рођена је у Тешњу, а отац Стеван Видовић у Стрмици код Книна, али су се Видовићи врло брзо одатле преселили у Сарајево. Иначе, Видовићи су пореклом са данашње границе Црне Горе и Албаније. Ту постоје три села и зову се Видовићи. Они су били виноградари, па је мој отац увек волео ону песму: „Одатле иду винари, винари Белограђани“. Видовићи су одатле кренули у Боку а затим су насељавали Далмацију до Истре. У своје време су били најпознатији виногра[...]
РТС, 16.11.2020, Амерички писац у Нишу спрема књигу о бомбардовању касетним бомбама
Пол Полански, амерички писац и историчар, прикупља документацију за књигу о бомбардовању Ниша касетним бомбама 1999. године. До сада су урађени интервјуи са тридесетак људи који су преживели то бомбардовање.
Шуматовачком улицом, где су падале касетне бомбе, Пол Полански, који од 2006. живи у Нишу, пролази свакога дана. На неким кућама и даље су видљиви трагови бомбардовања.
"Када видите те трагове, схватите да ниједан цивил који је био ту није могао да преживи, а трагова има у скоро свим кућама и двориштима", каже Полански.
Пол је заједно са нишком новинарком Мајом Костић снимио 27 ин[...]
Спутњик, 22.9.2020, Фреске у Дубровнику које Хрвати узалуд покушавају да прекрече
На зидинама једног фрањевачког манастира у Дубровнику испод малтера су се појавиле православне фреске из 14. века. Међутим, као да некоме у Хрватској не одговара да се та вест прочује, те је потпуно игноришу, а чак и крију од објављивања.
Наиме, како прича Милош С. (38), који је посетио Дубровник и на зидинама фрањевачког манастира Мале Браће и цркве Преображења Кристова угледао православне фреске, нико од свештених лица није желео да му објасни о чему се то ради.
„Приметио сам да се испод малтера појављују фреске, одмах сам препознао православни иконопис, јер сам неко ко редовно обилази[...]
