За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТ Балкан, 24. 9. 2023, Сећање на крвави пир над Србима из села крај Дрине: Драго Митровић преживео 1942, пресудили му 1992.
Сметало то некоме или не, свиђало се или не, тек, сва судбина Срба из Подриња, у последњих 80 или 100 година, лако се може ишчитати из, тешке, готово невероватне, страшне судбине једног јединог човека, Драга Митровића из села Подравање изнад Сребренице. Драга су 1942. године, као 17-годишњег дечачића, чобанина, ухватили… Борба за веру, Telegraf.rs, 24. 9. 2023, Застрашујућа слика с Косова: Наоружани мушкарац уперио оружје у монаха, верници закључани у конаку [Фото, Мапа]
Епархија рашко-призренска саопштила је данас да најоштрије осуђује најновији напад који се догодио јутрос на северу Косова и Метохије, у близини села Бањска, у коме је један косовски полицајац убијен, а двојица повређена, како је известио А. Курти на Фејсбук налогу. Из Епархије су додали да је према најновијим информацијама… Политика, 24. 9. 2023, Српски повратници због страха напуштају Озрен
Подручје Тумара у последњих месец и по, због нарушене безбедности, прво су напустиле две српске породице, а недуго затим још две, рекао је председник ове месне заједнице Бањалука – Четири српске породице одлучиле су да напусте малено повратничко село Тумаре на Озрену, смештено у Федерацији БиХ, чији су се становници…
СРНА, 24. 9. 2023, Нема правде за жртве из Подравања
У Цркви Свете Великомученице Марине у Подравању код Сребренице данас је служен парастос за 60 мјештана овог села погинулих у посљедњем рату, од којих су 32 цивила и војника убијена на данашњи дан 1992. године. Служењем парастоса и прислуживањем свијећа за покој душа погинулих, неколико десетина мјештана, сабораца, представника општине…
Политика, 23. 9. 2023, Беле руже и унукина књига на гробу логораша
Прошле године др Анка Станојчић одала је пошту логорашима који су градили „Крвави пут”, овог лета имала је нови повод да седне у авион за Осло и поново пређе поларни круг Прошло је 80 година од искрцавања првог транспорта југословенских заробљеника из концентрационих логора у луке Норвешке. Око 95 одсто…
Печат, 22.9. 2023, Владимир Умељић: О отвореној рани Србоцида и Јасеновца
Разговор са историчарeм, православним филозофом и књижевником Владимиром Умељићем о његовом новом научном делу, које ће у издању издавачке куће „Прометеј“, Нови Сад, бити представљено на предстојећем Сајму књига (недеља, 22.10.2023. у 15.00). Ретко је у теоријским разматрањима тематизована чињеница да сви починитељи великих геноцида у Европи средином 20. века… Не заборављамо – Памтимо
Видовдан, ИстокРС, 14. 2. 2022, Дан када је Владо Шегрт стријељао 19 младих Невесињки
На данашњи дан, 14. фебруара 1945. године, Десета херцеговачка ударна бригада НОВЈ, под командом злогласног Владе Шегрта, стријељала је 19 младих дјевојака у Невесињу.
„Било је можда превише стријељања… Ја то из садашње перспективе размишљам, али из ондашње можда и није, но је требало још више“, дио је срамне изјаве Владе Шегрта на тзв. Требињском савјетовању.
Земљорадник, у рату комесар Ластванске партизанске чете, командант батаљона „Лука Вукаловић“, командант злогласног Првог херцеговачко-црногорског ударног батаљона. Овај батаљон формиран је на Баљцима (Билећа) 28. 1.1942. То је била[...]
![Печат. 3. 4. 2020, Љубодраг Димић – Запечаћена истина – Ватикан и НДХ [I]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p14486-350x200-no.jpg)
Печат. 3. 4. 2020, Љубодраг Димић – Запечаћена истина – Ватикан и НДХ [I]
Да ли одлука папе Франциска да отвори Ватикански архив, ма како револуционарна била, може бити ван онога што допуштају канони Римокатоличке цркве, онога што је изнад и самог папе?
Интересантни су „брзина“ и начин на који је одлука о отварању архива у Ватикану донета и обнародована, јер такве одлуке институција о којој говоримо не доноси на брзину и преламајући „преко колена“, а да није привела крају деценијско „чешљање“ постојеће архивске грађе, прецизно одвагала шта треба, а шта не треба дати на увид стручној јавности, те да није припремила „армију“ себи наклоњених истраживача и утицала на с[...]
Спутњик, 20. 9. 2023, Ватиканска архива о нацистичким злочинима отежава сваку помисао на канонизацију Степинца
Новопронађена документа из Ватиканског архива, и она која се односе на папу Пија 12, и нека непосредно повезана са интеракцијом између Римске курије и НДХ, која би такође требало обелоданити, битно отежавају и саму помисао на канонизацију надбискупа Алојзија Степинца, каже др Дарко Танасковић, оријентолог и бивши амбасадор Србије у Ватикану.
Доказ да је Ватикан још током Другог светског рата знао за злочине у концентрационим логорима стигао је директно из Ватиканске архиве у облику писма које потврђује да је Еуђенио Паћели, папа Пије Дванаести, био упознат са масовним истребљењем Јевреја.
&n[...]
Политика, 5. 5. 2023, СВЕТИЊЕ ИЗ ПЕПЕЛА: Чували стоку крај иконостаса
Манастир Велика Ремета на Фрушкој гори, задужбина краља Драгутина, у својој бурној прошлости доживео је голготу, велика страдања и разарања, а данас је храм за пример
Можете ли да замислите како је, у олтару, крај иконостаса, неко направио обор за стоку!
Несхватљиво, а тачно. Догодило се то Великој Ремети, једном од 16 фрушкогорских манастира, за време оба светска рата, али и у годинама после ослобођења. Наравно, није он једини прошао голготу, али је, као и многи, толико рушен и паљен да је од појединих његових делова остао само пепео.
О страдањима ове светиње се, углавном, знало у црквеним[...]
![TrebinjeLive.info, 6. 1. 2016, Уз стогодишњицу бродолома под Медовом - На данашњи дан [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p18071-350x200-no.jpg)
TrebinjeLive.info, 6. 1. 2016, Уз стогодишњицу бродолома под Медовом - На данашњи дан [из Архиве]
На Бадњи дан 6. јануара по новом, а 24. децембра по старом календару 1916. године у скадарском пристаништу Медова десила се велика трагедија српских добровољаца који су кренули у помоћ црногорској и српској војсци у борби против Аустроугарске која је тих дана имала офанзиву на херцеговачком фронту у предјелу Клобука и на Мојковцу - гдје је извојевана позната побједа Црногорске војске у Мојковачкој бици 5, 6. и 7. јануара 1916. године.
Поводом стотину година од те трагедије, у овом тексту подсјетићемо се тог догађаја у којем је било и 17 добровољаца из Херцеговине. Ови дични јунаци пошли су [...]
