За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње овости, 6. 9. 2023, МАЛТЕШКИ РИБАРИ ВРАТИЛИ У СТРОЈ 500 СОЛУНАЦА: Спасавали кадете и реконвалесценте са брода ’Полинежанин‘ који су торпедовали Немци
ПОЖРТВОВАНИ Малтежани из рибарског села Марсаскала су пре 105 година на својим бродићима похитали у помоћ српским бродоломницима са брода „Полинежанин“ упркос немачкој подморници која је још вребала. МАЛТЕШКИ РИБАРИ ВРАТИЛИ У СТРОЈ 500 СОЛУНАЦА: Спасавали кадете и реконвалесценте са брода Полинежанин који су торпедовали Немци Спасли су више од…
Политика, 6. 9. 2023, Момчило Павловић: Шести септембар 1944 – трагедија Лесковца
Савезнички бомбардери су изнад циља били у 12 сати и 18 минута и за свега неколико минута сручили су на град бомбе са висине од око 7.000 метара У бурној историји Лесковца и околине не постоји трагичнији дан од среде, 6 септембра 1944. Тога сунчаног дана нешто после 12 часова,…
РТ Балкан, 6. 9. 2023, Северна Македонија: Одложено минирање код спомен-костурнице подигнуте у част српских јунака
„Спона“ је од надлежних органа тражила да се преиспита одлука о минирању на подручју око спомен-костурнице у којој почива 678 српских војника На захтев Српског културно-информативног центра у Северној Македонији „Спона“ за десет дана је одложено минирање у близини спомен-костурнице Зебрњак, посвећен српским јунацима погинулим у Кумановској бици, сазнаје „Политика“.…
Вечерње новости, 6. 9. 2023, САВЕЗНИЧКЕ БОМБЕ СРАВНИЛЕ ГРАД СА ЗЕМЉОМ: Сећање на један од најтрагичнијих дана у историји Лесковца
ЛЕСКОВАЦ је 6. септембра 1944. године остао без најмање 2.000 становника који су, према проценама, страдали у савезничком бомбардовању центра града. Тачан број никада није утврђен, а историчари су, после много деценија од овог догађаја, пописали 819 имена погинулих Лесковчана. Бомбе су за собом оставиле пустош и многе породице завиле…
РТРС, Срна, 5. 9. 2023, Навршава се 30 година од некажњеног масакра над Србима код Дрниша
Навршава се 30 година од још некажњеног злочина над српским цивилима у Мирловић Пољу код Дрниша, које је 6. септембра 1993. године убила и масакрирала диверзантско-терористичка група из састава Хрватске војске, саопштено је из Информационо-документационог центра „Веритас“. У овом злочину масакрирани су пет жена и два мушкарца, од којих је…
СРНА, 5. 9. 2023, Покољ у Гређанима и Човцу – злочин без казне
Припадници хрватских паравојних формација „Tигрови“ извршили су стравичан покољ на данашњи дан 1991. године над десетинама српских цивила и територијалаца у селу Гређани код Окучана у западној Славонији, од којих се многи и данас воде као нестали, а одговорни још нису приведени правди. Хрватска паравојска упала је у српска села…
Не заборављамо – Памтимо
Чачански глас, 2. 12. 2023, Црна бресничка јесен - 79 година од јесени 1944.
Октобар и новембар 1944. још се не заборављају у Бресници. Посебно ноћ између 27. и 28. новембра, када су војници немачког окупатора побили велики број мештана једног дела села, махом деце, жена и старих. Многа породична огњишта су се тада заувек угасила. Седамдесет и девет новембара је прошло и сваке године у селу се, у знак сећања на овај страшан догађај, одржава парастос. Окупили су се Бресничани и у понедељак, 27. новембра, око спомен-чесме, подигнуте 2020. у порти Цркве Светог апостола Марка, у центру села. Прошле године, 8. маја, на црквену славу Марковдан, споменик је освештао владика ж[...]
![Удружење историчара „Др Милан Васић“ БЛ, 2.8.2015, Предраг Лозо: Злочин над Србима села Зијемље у Мостару на Илиндан 1941. [Архива]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p11066-350x200-no.jpg)
Удружење историчара „Др Милан Васић“ БЛ, 2.8.2015, Предраг Лозо: Злочин над Србима села Зијемље у Мостару на Илиндан 1941. [Архива]
Августовски покољи као и интернације у логоре смрти, само један дио од три велика таласа геноцида над Србима у Херцеговини 1941. године, жестоко су погoдили Мостар. У тим покољима страдало је, осим Срба из градског језгра, и становништво из села која су припадала тадашњем мостарском срезу. Једно од тих села је и село Зијемље - данашња општина Источни Мостар.
Крајем јуна 1941. године усташке снаге из посаде на Рујиштима, које је предводио Ивица Усминијани блокирале су село Доње Зијемље, похапсиле све одрасле мушкарце које су затекли код кућа, њих 40, отјерале их у Мостар и стрпале у хапсану [...]
Вечерње новости, 7. 12. 2023, Др Никола Жутић: ЛАЖНИ МИТ О УЧЕШЋУ НА СОЛУНСКОМ ФРОНТУ: Степинац од аустријског војника до југословенског бискупа
НАДБИСКУП Степинац је настављач агресивног клерикализма и хрватског национализма свог претходника - надбискупа Антуна Бауера, који је у љето 1914. наступао са изразито антисрпских позиција.
У Независној Држави Хрватској Степинац се понашао истовјетно као надбискуп Бауер у време Првог свјетског рата, испољавајући солидарност са германском солдатеском и нарочито са усташким режимом Анте Павелића у његовим настојањима да утемељи НДХ као ортодоксно чисту хрватску државу и вјековни сан хрватског народа.
Српски али и хрватски историчари и публицисти Степинчево антијугославенско и антисрпско по[...]
Глас Српске, 27.10.2022, Служен помен убијеним Србима у Гређанима код Окучана
ОКУЧАНИ- У Гређанима код Окучана данас је, поводом славе Цркве Свете Петке служена литургија и помен Србима из овог села које су од 1991. до 1995. убиле хрватске снаге, као и Србима које су убиле усташе у Другом свјетском рату.
Литургију су служили свештеници Епархије пакрачко-славонске.
Његово преосвештенство епископ пакрачко-славонски Јован освештао је 2016. године у старом дијелу Цркве Свете Петке спомен-плочу у знак сјећања на 18 Срба из Гређана убијених од 1991. до 1995. године.
На спомен-плочи исписана су имена убијених мјештана - Драгиња и Ђуро Чалић, Милка и Рада Гаћеша, Рајко[...]
Глас Српске, СРНА, 8. 8. 2023, Служен парастос убијеним Србима из Јежестице
БРАТУНАЦ - Код споменика у братуначком селу Јежестица данас је служен парастос и прислужене свијеће за покој душа 39 убијених мјештана у одбрамбено-отаџбинском рату, међу којима је осам жена, као и за Србе из овог села страдале у Другом свјетском рату.
Од 1942. до 1945. године убијена су 162 припадника српског народа, од којих само неколико војника из овог села, а имена свих убијених уклесана су на овом споменику заједно са именима погинулих у посљедњем рату у знак сјећања.
Након парастоса који је служио свештеник Дејан Ђуричић, цвијеће уз споменик положиле су делегације општине, борачке[...]
