За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
ИН4С, Удружење Госпићана „Никола Тесла“, 30. 9. 2024, Ђорђе Пражић: Велебитски усташки устанци
Према попису становништва из 1931. године у Лици је било 96.468 или 55.4% Срба и 77.745 или 44.6% Хрвата. По истом попису на подручју тадашњег среза Госпић од 34.060 становника било је 16.611 или 48% Срба. На подручју тадашњег среза Перушић, од 19.760 становника било је 3.234 или 16.4% Срба.… РТС, 16. 3. 2021, Ђурђица Драгаш: Знате ли ко је Стојадин Мирковић [из Архиве]
Децембар 1990. године. Крај скромне куће у селу Горње Лесковице на Повлену мешају се музика, песма, понос и сузе. Породица Мирковић, њихови рођаци и комшије прате у војску свог Стојадина. Цолету (како од миља зову овог веселог младића) се испунила жеља. Биће тенкиста и после овог славља креће пут Бањалуке,…
Спутњик, 30. 9. 2024, Почаст српским ратницима на месту команде Солунског фронта
Код меморијалног комплекса Поликастро у Грчкој, на месту где се налазила команда Солунског фронта одата је почаст ратницима који су својим животима платили високу цену победе у Великом рату. Крај монументалног споменика погинулим ратницима интониране су химне Србије, Грчке, Француске, Русије и Велике Британије, а у част страдалих у пробоју…
Вечерње новости, 30. 9. 2024, СТРАДАЛИМ СРПСКИМ ХЕРОЈИМА ДОСТОЈНА ОБЕЛЕЖЈА: После 96 година коначно обновљено војничко спомен-гробље у Софији
ДО недавно оронуло, са напуклим плочама и покиданим украсним ланцима, Српско војничко гробље у Софији добило је, после 96 година, нови изглед. Министар културе Никола Селаковић, који је иницирао рестаурацију у време док је био министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, обишао је овог викенда завршне радове. Гробље… Глас Српске, 29. 9. 2024, Драженко Ђуровић: Политички односи у БиХ: 1945-1958 (3) – Миграције и српска демографска ерозија
Миграције које су се десиле првих година након ослобођења један су од фактора различите популационе динамике три босанскохерцеговачка народа. Тај период обиљежило је знатно исељавање Срба, донекле и Хрвата, док су муслимани минимално учествовали у миграцијским кретањима изван Босне и Херцеговине. Образац којим се КПЈ служила при рјешавању избјегличког питања…
Вечерње новости, 29. 9.2024, НИЈЕ БИЛО ГРЕШКЕ У ’НИШКОЈ ГРЕШЦИ‘: Историчар Александар Динчић уочи 80 година од америчког напада на совјетске и југословенске снаге
ДА ли је историја бесконачно понаваљање или је вештачко „римовање“, са циљем да се промене исходи из прошлости – једно је од питања на које у новој књизи „одговара“ Александар Динчић, историчар из Ниша. „Нишка грешка“ један од најмистериознијих догађаја у Другом светском рату, сукоб америчких и руских снага над… Не заборављамо – Памтимо
![Вечерње новости, 19. 2. 2025, Расветљена судбина Петра Бадера, једног од чувених 1.300 каплара - Преминуо на рукама регента Александра [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p26058-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 19. 2. 2025, Расветљена судбина Петра Бадера, једног од чувених 1.300 каплара - Преминуо на рукама регента Александра [Мапа]
Када је у нашем листу, у празничном броју за Сретење 2021. године, објављен интервју са архитектом Ивом Оташевићем, потомком породице Бадер, пореклом из Немачке, која је током Великог рата дала двојицу својих синова, Карла и Петра, који су своје животе уградили у темеље победе српске војске, Нишлија Мирослав Величковић, члан Удружења за неговање и чување српске баштине "Кајмакчалан", пронашао је Петров гроб, за којим су потомци трагали више од 100 година.
Овај интервју открива и оживљава причу о двојици браће - Карлу и Петру, који су положили своје животе за победу српске војске. Карл је био [...]
Институт за истраживање српских страдања, 24. 4.2023, Миливоје Иванишевић: Молитва за заборављене Србе
Док смо на недавно прослављен велики српски празник Видовдан у манастирима и црквама, пред споменицима и на гробљима неговали успомену на далеку прошлост ми смо своје молитве наменили и жртвама готово безбројних потоњих српских страдања. Па и жртвама последњих оружаних сукоба у раздобљу 1991-1995. година на просторима претходне заједничке државе. И није се могло ни смело без тога.
Кад је Југославија постала непожељна исто се догодило и са Србима у безмало свим њеним републикама. Наши сународници су протеривани с посла, полицијски контролисани и затварани, деца малтретирана у школама и на ул[...]
РТРС, СРНА, 25.6.2017, Обиљежено 25 година од "Пробоја коридора"
На Дугој Њиви код Модриче обиљежено је 25 година од "Пробоја коридора", војне акције којом је прекинута 42 дана дуга блокада западног дијела Републике Српске и Републике Српске Крајине.
У овој операцији погинула су 273 припадника Војске Републике Српске, 70 припадника МУП-а и 70 бораца Војске Републике Српске Крајине. Директан повод за акцију "Коридор живота" била је смрт 12 беба у бањалучком породилишту, због недостатка кисеоника.
Митрополит дабробосански Хризостом је код спомен-обиљежја на Дугој Њиви служио парастос за 413 припадника војске и полиције Републике Српске и Републике Српск[...]
InfoKg.rs, 21.10.2020, Сећање на страдале 1944. године који су животе дали за ослобођење Крагујевца
Полагањем венаца покрај спомен обележја у Опорници одата је почаст погинулим Црвеноармејцима који су дали своје животе током ослобађања Крагујевца 1944. године. У знак сећања на жртве револуционарног терора исте године, код Громовића улаза служен је парастос.
Међу присутнима у Опорници био је и Властимир Божиновић Власта из Лужница, једини живи сведок овог догађаја, који је 1944. године имао 17 година и сећа се доласка руских војника.
Венци су положени и на спомен обележјима на Варошком и Палилуском гробљу.
Узнак сећања на жртве револуционарног терора 1944. године, код Громовића улаза[...]
Искра, 12. 9. 2023, Владимир Умељић: Опомене и искуства Србоцида хрватске државе 1941-1945.
На предстојећем Сајму књига, пажњу привлачи један врло захтевни (и ни у ком случају рутински) пројекат издавачке куће „Прометеј“, Нови Сад, наиме, објављивање две мултидисциплинарно конципиране и комплементарне научне студије историчара, православног филозофа и књижевника Владимира Умељића, једна са научно-историјским тежиштем а на тему геноцида над Србима у хрватској држави 1941-1945, насловљена: „Када мртва уста проговоре (О Србоциду хрватске државе 1941-1945)“ и једна језичко-филозофска: „Истина у свету релативизма и нихилизма или како се влада људима“.
Oвде нешто скраћени и модификовани у[...]
