За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Погледи.рс, 11. 8. 2023, Ваљево: Концерт на стратишту
Док грађани упорно траже заштиту простора Комплекса касарни 17. пука Дринске дивизије у Ваљеву, назване „Кадињача“, ревитализацију и претварање у Меморијални центар, музеј, Град Ваљево позива Србију на концерт „звезде Тешњарских вечери Здравка Чолића“, у петак 11. августа (на дан када је српска војска кренула у победничку Церску битку), да…
Политика, 10. 8. 2023, Милојко Будимир: Страдање културног блага Срба из Хрватске
За време грађанског рата у Хрватској од 1991. до 1995. године нису страдали само Срби који су на тим просторима вековима живели, настрадала је и богата споменичка баштина Прогоном Срба са простора данашње Републике Хрватске дошло је и до систематског уништавања споменичке баштине, како би се уклонили трагови њиховог миленијског…
Вечерње новости, 10. 8. 2023, Божидар Зечевић: УБИЦЕ СРПСКЕ ДЕЦЕ: Ова имена треба да остану великим црним словима уписана у историју бешчашћа геноцидне „Олује“
ДЕВОЈЧИЦУ од седам година са лутком у руци и нешто на брзину спакованих кућних прња гурнула је мајка под цираду тог кишног летњег јутра, 7. августа 1995. међу такву исту децу-избеглице отргнуту од родног дома. Сада, 28 година касније, то је поносна српска матрона из доњег Срема, дете хрватске „Олује“,…
Политика, 10. 8. 2023, Образован је онај ко има образа
Професор Радомир Јовановић из Жиче у писму за рубрику Међу нама, објављеном 22. јуна, пише: „Говори да бих те видео”. Човек мора да се послужи мислима Достојевског: Да ли ја то видим што други не виде, или други не виде оно што ја видим? Професор Јовановић из „Свете седмоврате Жиче”,…
Вести онлајн, Шаховски савез Србије, 10. 08. 2023, Преминуо Александар Матановић
Српски меморијал остао је без једног од својих иницијатора и оснивача, председника Оснивачке скупштине и једног од тек неколицине српских интелектуалаца који су од почетка признали и познали потребу да српске жртве у 20. веку буду (већ једном) трајно забележене подизањем достојног Меморијала српских жртава у 20. веку. – Да…
Глас Српске, РТРС, Срна, 10. 08. 2023, Ковић: Недостојно лицитирање бројем жртава Jасеновца; Београд да добије меморијални центар жртвама геноцида над Србима
БЕОГРАД – Историчар Милош Ковић оцијенио је за Срну да је на сцени државни ревизионистички пројекат смањивања броја јасеновачких жртава, односно директног порицања геноцида над српским народом који је итекако пустио корење у Хрватској и нагласио да би о Јасеновцу требало да говоре само достојни и позвани. „Може се само… Не заборављамо – Памтимо
Погледи.рс, 11. 8. 2023, Ваљево: Концерт на стратишту
Док грађани упорно траже заштиту простора Комплекса касарни 17. пука Дринске дивизије у Ваљеву, назване „Кадињача“, ревитализацију и претварање у Меморијални центар, музеј, Град Ваљево позива Србију на концерт „звезде Тешњарских вечери Здравка Чолића“, у петак 11. августа (на дан када је српска војска кренула у победничку Церску битку), да игра и пева на стратишту, крвљу заливеном, месту страдања, умирања ратника и тифусара, месту одакле су полазили наши победиоци у све битке балканских ратова и Првог светског рата
После бахатог, агресивног рушења овог комплекса, на стогодишњицу победе у Ве[...]
ИН4С, Митрополија, 23. 1. 2024, Плава гробница - 1916. године у Крфском каналу почело сахрањивање српских војника - На данашњи дан
Послије натчовјечанских напора у албанским гудурама и додатне голготе од 160 километара пјешачења мочварним приморјем од Скадра до Валоне, због тога што се нијесу појавили обећани савезнички бродови, војници су масовно умирали од тифуса, глади и исцрпљености. Како није било довољно мјеста на Крфу и острвцу Видо, на које су пребачени тифусари, а и због опасности ширења епидемије, одлучено је да се сахрањују у море.
Према званичним али непотпуним подацима, јер сви умрли нијесу евидентирани, у Крфском каналу је сахрањено 4.847 српских војника и официра. Сви наши бродови који туда пролазе зауст[...]
![Искра, 20. 9. 2021, Владимир Умељић: Срби и клетва станишта на граници светова [из Архиве] На данашњи дан: Аустроугарски ултиматум Србији](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p15280-350x200-no.jpg)
Искра, 20. 9. 2021, Владимир Умељић: Срби и клетва станишта на граници светова [из Архиве] На данашњи дан: Аустроугарски ултиматум Србији
Шта је заједнички садржалац три етапе на српском историјском путу – од велике победе 1914-1918, преко Србоцида хрватске државе 1941-1945, до „НАТО-правде“ на крају XX века?
У овом разматрању ставља се следећи модел размишљања на дискусију:
рви покушај уништавања модерне српске државности и следствене анихилизације народа у XX веку се догодио 1914-1918. После победе и барем темпорарног избегавања те судбине, српске водеће елите су се упустиле у фаталну авантуру оснивања заједничке државе Јужних Словена и, поред осталог, та пијемонтска заслепљеност је учинила да не схвате тај рат као само још [...]
Политика, 21. 6. 2023, Спаљене куће и данас говоре о страдању Срба у Ратковићима
На данашњи дан 1992. муслимански војници у околини Сребренице побили 24 особе, уништавали су и споменике на гробљу
Источно Сарајево – „Ни за овај, као и за све друге масовне злочине почињене над Србима у Одбрамбено-отаџбинском рату у БиХ, нико није осуђен“, поручено је јуче из сребреничког села Ратковићи. У овом месту је обележена 31 година од убиства 24-оро српскх цивила из тог места које су, у зору 21. јуна 1992.године, убили припадници муслиманских ратних снага. Парастос страдалима , од којих су скоро сви били цивили, служен је код споменика, подигутог изнад похараног и опустелог српског[...]
Политика, 28.9.2020, Српски патријарх заточеник у оба светска рата
Гаврило Дожић, који је и у Првом и у Другом светском рату био у логору, упокојио се пре тачно 70 година, а тим поводом Митрополија црногорско-приморска приредила је његове мемоаре, списе и животопис
„Црква има свој вековни поредак који се не сме нарушавати под утицајем политичких прилика и не може изаћи у сусрет молбама да се Македонцима да самосталност мимо канона, а ако би се определили за неку ’одметничку авантуру‘ то ниједна православна црква не би признала.“
Питање самосталности Македонске православне цркве поново је ових дана актуелизовано молбама да им васељенски патри[...]
