Погледи, 21. 11. 2022, Милослав Самарџић: Операција Шварц (Битка на Сутјесци) према немачким документима [из Архиве]

Долина Лима, мај 1943, непосредно после извлачења из обруча у Операцији ”Шварц”: С лева на десно: академик мајор Драгиша Васић, генерал Дража Михаиловић, др Стеван Мољевић (иза), британски мајор Вилијем Бејли, мајор Миљан Јанкетић (иза, највиши), мајор Драгутин Кесеровић. Обилазак Расинског летећег корпуса Фото: Pogledi.rs

После састанка са Хитлером, 3. марта 1943, Лер је и немачку Врховну команду упознао са планом за ”концентричан напад против Михаиловића под шифром `Шварц`” О припремама за операцију ”Шварц” (”Црно”, односно ”Црни план”), генерал Лер обавестио је Хитлера 3. марта 1943, за време посете његовом штабу. Као циљ операције Лер…

Цео текст

Искра, 13. 5. 2023, Владимир Умељић: Агресивна нетрпељивост немачких елита према Србима на крају 20. века

Др sci. Владимир Умељић Фото: Вечерње новости, Дарко Дозет Немачке водеће елите су крајем 20. века врло консеквентно сатанизовале Србе и бавиле се интензивно „декултивисањем“ њихове културе, као и ревизијом њихове историје. То је припадало концертираној пратећој кампањи при слеђењу циља разбијања друге Југославије на српску штету и уситњавању српског националног корпуса на бројне националне мањине у новонасталим балканским…

Цео текст

Погледи, 1. 4. 2023, Априлски рат 1941. године [Филм]

Четници првог батаљона на почетку Априлског рата Фото: Погледи.рс, Милош Шарац

  Априлски рат је је трајао довољно дуго да успори Хитлера у оганизовању напада на Совјетски савез. Ко су били хероји одбране Југославије? Пуковник Драган  Крсмановић, магистар историјских наука, анализира ток Априлског рата, његове битке, трајање и значај у одлагању напретка операције Барбароса.          

Цео текст

Фонд стратешке културе, 17. 11. 2017, Пуковник Драган Крсмановић: Априлски рат и операција „Барбароса“ [из Архиве]

Немачка фотографија Луфтвафе бомбардовања Београда „операција Казна“, 6. априла 1941, објављена у пропагандном магазину Der Adler, No. 9, Apr. 29. 1941. Фото: Википедија Када су подаци о томе ко је поднео главни терет Другог светског рата по ангажованим снагама и губицима, свима (па и историчарима на Западу) је јасно да је СССР поднео далеко највећи терет Другог светског рата и отпора осовинској агресији. Чек 74% свих губитака Немачка је имала у рату против…

Цео текст

Српско наслеђе, Број 15, 16, 17, ратнo издање – јун 1999, Др Животије Ђорђевић: Геноцид над Србима 1941-1945. [из Архиве]

Колона Срба са Козаре на улазу у хрватски усташки логор Сајмиште / Семлин , јул 1942. Фото: Архива, Музеј жртава геноцида Демографском статистичком методом је утврђено да су, усвајањем просечне годишње стопе раста 1,70 одсто за период 1931-1941 и 1,95 одсто за период 1941-1948, укупни демографски губици (Срба) у Другом светском рату износили 1.820.000, од којих је 156.000 нерођених, 57.000 одсељених и 1.607.000 убијених.  Ако је Срба у Југославији 1948. било…

Цео текст

Јужне вести, 27. 3. 2023, Ниш и демонстрације 27. марта: како су се Нишлије супроставиле Тројном пакту и Хитлеру

Атмосфера у Нишу током демонстрација: спаљивање осовине Фото: Јужне вести, Архив Ниш Испред зграде Радничке коморе, демонстранти су изнели из радње Чеде Стаменковића, трговца, три бурета катрана и преко њих наместили осовину и све то спалили, желећи да симболично запале Осовину Рим-Берлин-Токио.   Прошле су 82 године од како је због одлуке Југославије да приступи Тројном пакту, група официра извршила државни удар,…

Цео текст